Coolumna kod Majske

BRATE, SESTRO, ĆALE SI KEVE MI – ILI DA LI JE SVEJEDNO

Mogu li ja biti u ženskom rodu?

Devojčica. Pa učenica. U trećem razredu bila predsednica razreda. Pa onda godinama nadalje blagajnica istog. Bila sam najbolja pionirka. Nisam bila učenica generacije, ali i pored toga sam bila gimnazijalka, kasnije uspešna studentkinja. Želela sam da budem novinarka, ali sam se na kraju ipak opredelila da budem profesorica. Volim da kažem da sam blogerka. Praktičarka cvetnih esencija. Učim da budem fotografkinja. Sanjarka. Spisateljica u nastanku. Ljubiteljica cveća i uzgajivačica. Za svoju dušu. 

Nisam borkinja za ženska prava. Ne borim se. Ono što želim osvajam. Osvajačica prava na to da sebe opišem u ženskom rodu. Jelena Kovinčić napisa neki dan sjajan tekst u kom se pita gde su žene u političkom životu Srbije? Onda me Aleksandra NM  potaknu da napišem nekoliko reči na ovu temu. Pomislih – nisam ja prava osoba za to. Pomislih, kome da pišem tekst o tome da smo mi žene same sebi krive što nas na onom plakatu za predsednika nema. U stvari, mogla bi neka i da se nađe na tom plakatu. Nikakav problem.

giphy

Podrška žena

Ali, najveći ženski problem ženama prave upravo žene.  Neki dan, osvanuo je tekst o rodnoj ravnopravnosti. Autorka  kaže da etiketa ništa ne znači. Dobro. Da li bi muškarci isto to rekli kada bi sve etikete bile samo u ženskom rodu? Da li ni tada ne bi bila bitna etiketa?

No, ovaj tekst sam počela da pišem zbog Jeleninog pitanja u vezi sa ženama u politici i Aleksandrine namere i poticaja da započnemo žensku priču. Kako možemo da imamo žene koje će neko ozbiljno da shvati u politici, ako nam etikete nisu bitne? Kako bismo oslovljavali ženu koja pobedi na predsedničkim izborima? Da sam to, nekim slučajem ja, insistirala bih da budem predsednica. Dok bih bila u kampanji bila bih kandidatkinja za predsednika. 

Ali, dok god ženama nije važno, ni muškarcima nije važno (a i što bi, ako već ženama nije). Svojim stavom žene poručuju da im nije stalo da budu ravnopravne. Da im nije važno da ih prepoznaju i po onome što rade. Da je dobro što imaju posao pa makar etiketa bila i u muškom rodu. 

Skrojiti po meri

Često čujem objašnjenje da bi bilo nategnuto kada bismo insistirali na psihološkinja, pedagoškinja, sutkinja, hirurškinja. Kažu trenerka bi bila deo opreme za treniranje. Ali, trener je muškarac koji trenira nekog. Možda treba smisliti i bolje rešenje – ali treba da poštujemo sebe i kroz posao koji obavljamo i titulu ili etiketu koju imamo kao obavljačice tog posla. 

Nisu ni lekarke, profesorice, voditeljke, učiteljice… od samog početka bile uhu ugodne. Prihvaćene su pored i portirke, kurirke, taksistkinje,dispečerke. Nikom više ovo ne zvuči neobično i rogobatno.

Kad malo bolje razmislim – što je viši stepen obrazovanja sve je manje zanimanja iskazanih i u ženskom rodu. Kao, nije bitno. Šta fali ekomonistkinji, pravnici, advokatici, inženjerki, dizajnerki, slikarki, portretiskinji, analitičarki, humanistkinji, poslanici? Apsolutno ništa. Možda posao, ali to je već neka druga priča.

I za kraj zašto trenutno nema žena na onom plakatu za predsednika 

Htela sam da pišem o nekim drugim stvarima u vezi sa ženama – ali mislim da ovde žene prvo treba da osvoje pravo na to da budu žene. Da žene počnu da poštuju sebe i druge žene. 

Kandidatkinja za predsednika ne bi imala šanse, barem ne u ovom izbornom ciklusu jer je ne bi podržale žene. A kada bi se izdvojila dobra kandidatkinja, i kada bi je podržale pripadnice istog pola, bila bi to veoma naizvesno osvajanje. Ali da bismo osvojile treba za početak da se zapitamo zašto nam smeta da kao žene budemo oslovljavane u ženskom rodu. A, onda, korak po korak i na veliku scenu. 

Za kraj ovog teksta i jedno pitanje – drage žene, zašto se stidimo onog što jesmo? 

giphy (1)

 

Tags: , , , ,

16 Comments

  1. Meni upotreba ženskog roda ima veze sa sluhom, ako mi zvuči čudno ili moram da polomim jezik onda pribegavam muškom rodu. Za sebe uvek kažem da sam ekonomista.Poštujem svaku ženu jer mislim da je njen put u ovom društvu malo teži nego put muškarca ali da joj neće olakšati insistiranje na ženskom rodu. Ako je to njena želja, poštovaću i koristiti ženski rod ali ni ja nisam manje žena ako ne insistiram na tome.

    • Ovo je već prvi korak. Biti otvoren za mogućnosti. Ja sva svoja zanimanja mogu u ženskom rodu – a da ne mogu, izmišljala bih… Neologozmi svakako bogate jezik. :)

  2. Toliko ti je svaka na mestu, i toliko ja svaka otrežnjujuća i motivišuća i u isto vreme…
    Hvala za sve ideje i buduće korake koji te čekaju.
    Hvala u ime svih nas koje se borimo da reflektor usmerimo ka sredini, da osvetli i onu drugu stranu, koja se batrga, sapliće i ne vidi – jer je u mraku.
    Neko mora.
    Drago mi je što želiš to da radiš.

    • :) draga, ne znam ja ni sama šta tačno želim. Ti si ta koja ima ideje za revoluciju, ja sam više neko ko je za evoluciju. Zajedno sve možemo mnogo. Pojedinačno smo samo kapi koje malo pokvase. Zato, idemo svi ka toj lepoti življenja… Kako reče Katarina Ostojić.

  3. Jelena Dilber says:

    Bravo, Meri, svaka čast na tekstu! Najveći problem je što neke uspešne žene i muškarci i druge žene ne gledaju na pravi način. Muškarci ih se plaše, a žene ih mrze jer nemaju hrabrosti ili mogućnosti da urade to što rade one. Kada bismo svi bili zadovoljni onim što imamo, ništa nam ne bi smetalo, pa ni da podržavamo druge, ma kog pola bili.

    • Jeco, imamo mogućnost da to poboljšamo. Treba da kao žene pokazujemo pozitivan primer – da za početak neformalno ohrabrujemo jedna drugu da možemo isto, da možemo da ne budemo zamenjiva radna snaga, da možemo da podržimo jedna drugu, da se zauzimamo za jačanje svesti žena. Uz svu našu veliku ljubav i poštovanje prema muškarcima. Hvala ti!

  4. aleksandranm says:

    bravo. odlican ti je tekst

  5. aleksandranm says:

    zato sto je lakse bez odgovornosti. mislim da nisu zene odgovorne za to. ja cu napisati tekst o tome. moram se dobro pripremiti. bice krajnje uznemirujuc

  6. Meni je dok sam čitala tekst sve vreme kroz glavu kolala jedna misao, rečenica koju je znala da govori moja baka; Zovi me i loncem samo me NEMOJ razbiti.
    Sve dok gro žena bude i dalje verovalo da je njima teže nego onoj do nje, i da je neka tamo, sama kriva jer dobija batine,i da je forma važnija od sadržaja, biće kako jeste. Nažalost, ali sve više stičem utisak da je žena ženi vuk.

    • Upravo – i meni je ta rečenica zovi me kako hoćeš – e, pa nemoj me zvati kako hoćeš jer imam svoje ime i imam svoje zanimanje, i imam svoja zanimanja i imam pravo da se sve to imenuje u ženskom rodu i da sve druge žene posmatram kao žene i da volim i poštujem muškarce. Voleti ljude i volim posebnost svakog od nas…

  7. Hvala ti za ovaj tekst! Ja sam žena, sestra, supruga, mama, ćerka, učenica, pionirka, studentkinja, novinarka, profesorka, autorka, lektorka, kopirajterka, prevoditeljka, urednica, a san mi je da naučim i postanem još mnogo toga. Isključivo u ženskom rodu jer sam u ovom životu, ponosno, žena. Isključivo, sve, u ženskom rodu, jer imam dve ćerke koje mi, otkad su progovorile, govore da ne postoji samo „motor”, već i „motora”. :) Isključivo, sve, u ženskom rodu, da znaju da mogu da budu šta god požele. Svenka Savić bi, makar onima koji studiraju jezik, morala da bude obavezna literatura. Razumem da ćemo se načekati, ali ja vidim svetlost. Bravo i hvala ti!

    • Hvala tebi i hvala što se razumemo. Ovo nije stvar feminizma već prvi korak ka tome da svet bude udobnije mesto i za žene. Mislim, u mom svetu je udobno, ja sam, kao i ti, neko ko se sam za sebe izborio da sve bude baš tako… I u mojoj porodici smo bile sestra i ja i vaspitavane smo da sve može u ženskom rodu. I radim u školi gde su većinom devojčice. I raduje me kako one razumeju da imaju to pravo da budu u ženskom rodu i da uz njih stasavaju dečaci koji time nisu ugroženi već zajedno stvaraju jedan lep svet.

  8. Мени је посебно забавно то што нас на речник родне равноправности приморавају англосаксонци, дакле баш они чији језик није довољно богат да раздвоји мушко од женског. Ај, нека они то прво раздвоје, па ћемо ми.
    А што се избора тиче, ако ћемо поштено, за то што има једанаест кандидата, а ниједна кандидаткиња, није крив ни језик, ни граматика, а нису криви ни мушкарци, понајмање Закон…
    Бар вам за кандидатуру, даме наше драге, нико не тражи доказ да немате намеру да затрудните. Једна од вас свакако је могла да се кандидује, све остале да је подрже, па да видимо тог приватника који као услов за посао поставља захтев да немате намеру да имате децу… А то је, признаћеш, много озбиљнији проблем жена, него то да ли ће вас неко звати адвокат или адвокатица…

    • Bravo Dejane. O tome i govorim – žene su same sebi kamen spoticanja. Često su baš žene te koje te ispituju na razgovoru za posao, često su žene gore od muškaraca boreći se za svoje mesto u firmi. Ja čekam tu kandidatkinju, ako se ne pojavi – da bude ta koja će rečju i delom da pokaže da se i takva sasvim prirodna stvar i u Srbiji može desiti.

      A znala sam da će ovaj deo sa rodnom ravnopravnošću biti problematičniji – jer ako sam majka – ako sam sestra – ako sam ćerka – ako sam prijateljica – onda sam i advokatica, profesorica, predsednica, spremačica, astronautkinja, blogerka. I, ne zna zašto je to tako veliki problem? :) Mene je moj otac radnik, odrastao u vreme socijalizma, nestranački orijentisan, prilično konzervativan, učio da je divno što ima ćerku (ćerke) i da se ponosi… I ko sam ja da sada idem korak umazad od svog vaspitanja. :)

      No, ovaj poslednji pasus i jeste poenta i hvala ti na njemu – upravo kad se isprofiliše žena koja će biti spremna da pozove čitavo društvo da osvojimo pravo da nas ne pitaju privatne stvari… i još neke stari, biće nam svima bolje. Ne ženama, ne muškarcima, nego svima.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: