Paraterapija - ili veruj mi na reč!

Čaroban i lep – moj svet

Nekih dana me nema. Kad jesen se predaje zimi i kad ista  počne da spušta svoje koplje pred prolećem. Nema me. Odlutam toliko tiho da neki ne primete da me nije bilo.
Zavučem se u sebe i malo pospremam.

file000864422297
Poslažem sve izvrnute saksije u kojima rastu moja uverenja. Pa ih okopam. U nekedodam još malo zemlje da bi se učvrstile te moje biljčice. Nekima samo sklonim korov koji truje i menja mi uverenja, a neke jednostavno počupam. Vidim – nisu to moje biljke, neko drugi mi usadio i posadio onako kako je mislio da treba. Odmaknem se korak dva od svog vrta i vidim sve je opet u poretku kakav i treba da bude. Moj vrt – u njemu moja drvena stolica za ljuljanje, jedan drveni stočić, kao onaj u sobi moje bake. Moje mesto za stvaranje. Teško je primaći ljuljaću stolicu malenom stolu, ali to proces stvaranja čini zanimljivijim. Ako se pokrenem da ga dohvatim i u onim trenucima dok sam prema njemu nagnuta da nešto zapišem, znam da je pisanja i vredno bilo.
Volim sunce koje se nekako koso, kao da oblaci navuku žaluzine na nebo, pa ih tek malo razmaknu, spuste na baštu mojih uverenja i verovanja. Jesam li to stvarno bila ja? Jesam li stvarno u to verovala? Jesam li zbilja mislila da postoji mala i velika sreća i da ću ako sam samo malo srećna u drugom trenu biti samo malo tužna?Jesam li stvarno sve ovo do sada bila ja? Onda ustanem pa čupkam – nema male sreće i male tuge – odbaci to. Nema srećnijih i nesrećnijih ljudi. Odbaci to. Ne ljuti se na ono što raste u tvojim saksijama, samo shvati da svako uverenje vremenom prestari, preraste samo sebe i vreme je da se od njega oprostiš, i da sebi oprostiš što si bila ubeđena da su ona jedina prava i nepromenljiva.
Pa opet sednem u svoju stolicu i gledam. Ne osvrćem se na počupano i bačeno. Uživam u onome što sad ima mesta da se razvija u nova i lepa uverenja.
Vratim pogled  na zid na kome vise želje. Biti bitan, biti nezamenjiv, biti svuda, biti za sve… jer ako nisam možda me i neće biti, neko će me zameniti, zauzeti mesto, postaću ništa – jer ako u svačijim očima me nema, kao da me nema. I, oprostim sebi na svojim željama. Poskidam one koje sam prerasla. Poskidam one zbog kojih sam stalno terala sebe da budem u kostimu koji mi je broj prevelik ili za dva premali. I vidim ima me. I postojim. I jesu neki drugi sada u onim kostimima – nisu me zamenili samo su to sada okviri njihovih želja. I ne tražim više odraz svoj u svim očima – ima me tamo gde i treba da budem.
I nagnem se s vremena na vreme u onoj svojoj za ljuljanje stolici do stola poput bakinog i zapišem koju reč. Definišem svoje želje. Kačim ih na zid i gledam. Lepe su. Moje su. Na njima sam srećna jer sam sada u njima. Moje želje i ja smo jedno i ja živim sreću. I živim ljubav.
I lepo mi je. To je moj svet.
Mnogi znaju da postoji. Retki znaju gde je i kako me u njemu naći. Neki me mogu tamo i zaboraviti. Neki me dočekaju svaki put kad se vratim. I oni su one oči u kojima se ogledam. U očima plemena vrtlara, onih koji gaje svoje vrtove i čiste u svojim baštama. Prepoznajemo se po dodirima i pogledima. Razmenjujemo se rečima i željama. Dotičemo svetovima i osmesima. Volimo srcima i povezujemo nitima koja u njima nastaju. Neraskidivo.

 

Tags: , , , ,

11 Comments

  1. Kao da sama mislim i osećam sve što si napisala. To sam ja. A ti si umetnica, vila, iskrena duša. <3

    • Draga, znaš li koliko puta ja isto tako pomislim kad čitam nečije tekstove. Kao da sam ja… A hvala ti, hoću da verujem u umetnost – ili kako reče neko neki dan – ne hoću nekog jesam! :) Divna Sandra!

  2. Zato si ti jedna divna, pozitivna, odmerena dama, velikog srca i vedrih misli, jer umeš da urediš i pospremiš svoj svet. Divan tekst, uživala sam u svakoj, baš svakoj rečenici :*

  3. Divan je tvoj sveti, kao i uvek, savršeno si ga opisala.
    Velika pouka za nas koji još učimo!

  4. Kao i uvek, dobro je i verujem da nećeš pomisliti da mislim samo na tekst jer, to je nesporno.
    Ti na tako lep način umeš da predstaviš to „veliko spremanje“ u nama samima, neophodno svima nama s vremena na vreme i da sve to suptilno predstaviš da uživamo u radu na sebi koji često i nije za uživanje.

    • Olja, mnogo mi znači kada mi neko čije mišljenje mnogo cenim ovo kaže. Da, svako od nas s vremena na vreme treba da počisti, pogleda, sagleda sebe i svoje misli, preispita da li je to dobro, ili može i drugačije i lakše… I da baš tako… s lakoćom čisti!

  5. Ovo je predivno. Uzivala sam citajuci…Divan je tvoj svet. Hvala ti sto ga delis sa nama…

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: