Slatka moja - ili neke stvari iz plavušinog ugla

DA LI STE DOBAR ČOVEK – izazov mikrokosmosa

kijanu rivs

www.9GAG.com

Pozvah vas na sedmodnevni put uranjanja u lični mikrokosmos u kom će, svako iz svog ugla da sagleda svoj svet i kako se u njemu može osećati dobro, kad nam već veliki svet nije uvek naklonjen. Upravo ovo uranjanje u sebe daje mi (nam) slobodu da svaku stvar posmatramo iz ličnog ugla. To nas spasava osude javnosti da smo stvari postavili isuviše jednostavno, jednostrano, laički. 

Ono o čemu razmišljam već neko vreme jeste pitanje KO JE DOBAR ČOVEK? Za koga kažemo da je dobar, ko je može da ponese ovaj epitet? Da li nam se, ili zašto nam se mišljenja o nečijoj dobroti ne poklapaju? 

Tražeći pogodan citat o ljudskoj dobroti, ni sa jednim se nisam mogla u potpunosti da se saglasim, ili bolje rečeno svaki je prilično nedefinisan – dobar čovek je apstraktna kategorija kao i ljubav, i mržnja i radost i tuga.

Borin dobar čovek

U poslednje vreme mi se uz ovu sintagmu najčešće, kao asocijacija javlja stih iz pesme Bore Đorđevića – o dobrom čoveku koji svako veče zarije nož duboko… 

O dobrom čoveku sud stvaramo na osnovu ličnog odnosa:

  • dobar je prema meni,
  • ne suprotstavlja mi se,
  • uvek je na usluzi,
  • na njega se uvek možeš osloniti,
  • nikad me neće izneveriti,
  • mogu da pozvati u pola noći,
  • više misli na druge nego na sebe,
  • nesebičan je,
  • uvek vedar i nasmejan,
  • sve deli sa drugima,
  • drugi su mu uvek na prvom mestu…

I tako se mi oslanjamo na našeg dobrog čoveka –  jer uz dobrog čoveka – naš je život lep – uvek postoji neko ko VAS NIKAD NEĆE IZNEVERITI (zovite ga, tražite od njega, zahtevajte, poželite samo… i stvar je rešena). Ljudi rado „neguju“ dobrotu u drugima – dobar čovek je naša lična igračka čije ponašanje je pridvidljivo, samo ga s vremena na vreme treba podsetiti kako je dobar, i kako nam mnogo znači, da smo mu zahvalni za svako dobro i da ne znamo šta bismo bez njega. On će se malo femkati, pocrveneti, ali u sebi rasti kao kvasac i učvršćivati svoju odluku da bude još bolji, i to posebno prema vama jer vi umete da cenite… I što su oni dobri ljudi „bolji“, i vama je bolje. A njima, dobrima, gle, pa čuda, bude gore. Onda se iznenadite jednog dana kad čujete da se razboleo dobar čovek, da je upao u depresiju, završio na psihoterapiji… Dobar čovek ne shvata da sve navedeno ne čini dobrog čoveka – da bi ovde pre moglo da se poistoveti sa DOBAR I LUD su drug. 

Ko je onda dobar čovek 

Ne znam. Jedna meni mnogo draga osoba mi je, kad god sam govorila – ali to mora da se uradi, pa oni to od tebe očekuju… govorio da za druge ljude valja činiti, ali da postoji granica – da to što činiš za druge ne sme da ugrožava tebe. U početku sam mislila da je to prilično sebično, ali sam s godinama i iskustvom razumela šta je hteo da kaže. Treba biti dobar prema drugima i pomagati im – ali treba znati i reći NE. Ne, ovo me iscrpljuje, ne, zbog ovoga gubim vreme, osećam se neprijatno, osećam se ugroženo,  trošim previše energije, radim to na uštrb svojih potreba… Jesam li  zbog toga manje dobar čovek? Da li je onaj iz prethodnog pasusa ipak bolji? Onaj koji će sve, ama baš sve učiniti da biste mu udelili nekoliko lepih reči, i koji trenutak svog života, reda radi?

Koga ćete pre, od njih dvojice proglasiti lošim? Ko će pre izneveriti vaša očekivanja? Kome ćete pre, tako lako, okrenuti leđa? Koga ćete proglasiti krivcem za vaše neuspehe? 

Lako upikiramo svog dobrog čoveka, ili dobre ljude. Nama treba neko slabiji, neko ko nema dovoljno samopouzdanja, neko ko misli da ne zaslužuje ljubav… 

S druge strane, dobrim nam se učine i ljudi u čijem se društvu osećamo sigurnim – jer nam njihov mir, njihova nenametljivost, toplina ili hlad, kome šta već nedostaje,  privlače. Oni su smireni i puštaju nas u svoj svet, ali samo do određene granice, koju unapred ne postavljaju, računajući da ćemo sami shvatiti kada  smo prešli granicu sa dobar čovek u lud čovek.

Zašto nas boli „izdaja“ dobrog čoveka

Svako sebi nađe svog dobrog čoveka. Nekome ste to vi, neko je to vama. To je igra jer, duboko u sebi, svi želimo da budemo voljeni, poštovani, da ne budemo usamljeni. Neko nanjuši vašu potrebu i ispuni je – ali za uzvrat očekuje gore nabrojano. Da budeteo dostupni. U svakom pogledu. Vi, vaše vreme, vaše stvari, vaš prostor, vaša kola, vaše… 

Dobro je dok je ova vrsta dobrote samo prolazna „dečja“ bolest. Dobro je da je to samo faza u odrastanju, dok još nemamo svoju ličnost. Dobro je dok nam ta vrsta dobrote služi kao nauk u kreiranju sopstvene ličnosti. Dobro je, ako smo spremni da sazrevanjem i odricanjem od lude dobrote  odustanemo i od ideje da nas svi moraju voleti, da svima moramo biti dragi, da će se naš svet srušiti ako nekom nešto odbijemo, ako nam neko ode iz života. Dobra je dok shvatamo da na taj način shvatamo gde treba da postavimo granice, koja je to količina pomoći koju možemo ponuditi drugima a da ne počnemo na svoja pleća da tovarimo tuđe probleme. 

Zamka

Jer, najjednodnostavnija zamka u koju se lako uhvatimo jeste dovođenje u pitanje naše dobrote. Kad vas neko, za koga ste mislili da vas voli i poštuje zbog vas samih, a ne zbog očekivanja, počne emocionalno ucenjivati: ja sam mislio da si ti dobar čovek, to od tebe nisam očekivao, pa ti si se godinama pretvarao, znao sam ja u dubini da ti nisi onakav kakvim se predstavljaš, povredio si me svojim postupkom, to od tebe nisam očekivao… 

Ako uspete da se oduprete šablonu i da ove rečenice shvatite kao oslobađajuće, razotkrivajuće, relaksirajuće – kako god želite, kao skidanje maski sa lica vi ste u dobitku. 

Ako se upecate, i počnete da se koprcate, duboko ćete se zaglibiti. Moraćete mnogo da se trudite da biste im dokazali da ste i dalje onaj dobar čovek. Onaj na koga uvek mogu da naslone i Krivi toranj u Pizi, a vi ćete i njega zbog njih da ispravite. Natovariće vam toliko toga, podsećajući vas s vremena na vreme na VAŠ VELIKI GREH tj. na nagoveštaj otkazivanja dobrote. A vi ćete, nesvesni, jer niste spremni da odrastete i shvatite  neke stvari, i dalje biti nečija igračka. 

Ko je onda dobar čovek

Iskreno, ne znam. Rekoh da je ovo moje lično viđenje stvari, tamo negde na početku. Po mom ličnom mišljenju dobar čovek je onaj koji poštuje naš odnos. Koji od mene ne traži ono što ne bi on bio u stanju da uradi za mene  (a samim tim je sposoban da sve sam i uradi, ali zna da je dobro da ponekad teret podeli sa drugim), onaj koji poštuje moje vreme. Onaj ko razume moje „specifičnosti“. Onaj ko će mi reći: „Ne razumem te uvek, ali poštujem tvoje odluke, potrebe…“ 

Ja za sebe ne bih rekla ni da sam dobar ni loš čovek. Rekla bih jednostavno da sam ljudsko biće sa svojim specifičnostima. Nisam konfliktna ličnost, volim svoj mir, volim trenutke tišine i usamljenosti, volim svoj kutak, volim da plačem zbog romantičnih knjiga i filmova, volim da učim i radim na sebi. Volim da pišem, da organizujem, volim cveće na terasi (naš mali vrt), volim jutarnju kafu u tišini, volim da gledam TV pred spavanje, volim ljude, volim neke ljude posebno :), volim kad su ljudi konkretni i kad na pitanje dobijem odgovor. Volim otvorene karte, volim čiste odnose… Volim kad znam odgovore na pitanja. Sve se u životu svodi na jednostavno DA, MOŽDA, NE. 

Koju igru igraš

Nekada su me jako uznemiravale igrice. Nekada sam bila u stanju da budem taj dobar čovek samo da bih održavala privid. Nekada sam tu masku, ma koliko teška bila, nosila misleći da ću lakše i jednostavnije živeti.

Onda vam se u životu ispodešavaju neke stvari – dobre, loše, nebitno i shvatite da od tih igrica nema koristi. Kad svesno spustite masku, onda počnu da padaju i maske ljudi oko vas. I niko iza tih maski nije u osnovi loš čovek – neko ispadne izuzetno simpatičan, dok drugi ispadnu samo onakvi kakvi u suštini i jesu: uplašeni, gramzivi, željni ljubavi, zavidni, ljubomorni, obuzeti osećanjem krivice, neispavani, izmučeni, izgužvani, bledi – jer ne pamte kad su poslednji put pogledali svet bez maske. Ne shvataju da ih svi oni koji se odvežu od njih vide baš onakvih kakvim jesu.

Tako da, ne igrajte igrice, i ne dozvolite da igre emocionalih ucena uđu u vaš mikrosvet. Igrajte otvorenih karata, recite ono što vam je na srcu, tražite, dajte, razmenjujte, uživajte. Ne očekujte ništa od ljudi. Ne nudite ono što ne možete da ostvarite. Ne dozvolite da vas ljudi hvataju u mreže svojih očekivanja, ali im slobodno recite šta je to što im vi nudite. Možda se samo ne razumete dobro.

Budite iskreni prema ljudima. Ne igrajte se zakulisnih igara sa njima. ČOVEK vas vrlo brzo pročita jer i vi ste samo ČOVEK.

Ili, radite sve to, ali nemojte se odjednom iznenaditi kad shvatite koliko je NEDOBRIH (prema vašem kriterijumu) oko vas. Sve loš čovek do lošeg. Samo mi ostajete kao ostrvo dobrote, u moru nerazumevanja. Postaćete ogorčeni, osvetoljubivi, okrenuti drugima i njihovim nesavršenostima, propuštajući jedinstvenu priliku da budete ISTINSKI DOBAR ČOVEK PREMA SEBI SAMIMA.

 

Tags: , , , , ,

13 Comments

  1. Pre mnogo godina, bila je pesma grupe Magazin ili Novi Fosili, ne sećam se. Moja drugarica je rekla da voli neku, meni tada njanjavu pesmu samo zbog jednog stiha:

    Loše devojke, one idu u raj baš sve, dobre devojke idu kud god požele….
    Moram da priznam da mi se ipak više sviđa da idem kud god hoću nego da budem dobra devojka, tj.čovek:)

    • Sećam se tog hita i ja sam ga volela baš zbog tog stiha. Inače, ovo me podseti na predavanje profesore Jerotića koji kaže da je najgori pakao koji čovek stvori izolujući se od drugih ljudi. Parazraziram njegove reči. Zaista, najveći je pakao tišina u koju svojim činjenjem ili nečinjenjem dospemo…

  2. Čini mi se da se ljudska dobrota najbolje čita iz odnosa prema drugima, ne prema nama. Pa sad… ako je čovek, a to je valjda mera dobrote, prema drugima, ništa lakše nego da to bude i prema nama.

  3. Snežana Maričić. says:

    Odkičan tekst. Veoma dobro analizirano.
    Mislim da svako od nas ima svoje mišljenje, a svako misli za sebe da je dobar.
    Mnogo je lakše definisati ko je loš, a kako se menjamo i prilagođavamo, izgleda da je dobar čovek svako ko nije loš, ko ne čini drugima zlo, ne čini ono što ne bi voleo da drugi čine njemu, poštuje pravo drugih na njihov život.
    Što se pomaganja i usluga tiče, treba imati meru. Mnogo znači osmeh i lepa reč.

    • Snežana, hvala ti na komentaru. Upravo svako od nas ima svoje viđenje ko je dobar, i svačije mišljenje je ispravno – jer ga krojimo prema svojim aršinima i stavovima. Ja sam u analizi krenula iz svoje tačke gledišta. :)

  4. Nismo ni dobri ni loši, jer nema konstantnog stanja, mentalnog ili fizičkog, kao ni konstantne spoljašnje okolnosti koja bi pomagala ili uticala da ostanemo u jednom, nepromenjenom stanju. Promena je jedina izvesna, a mi ako smo iskreni, onda smo jedinstveni. Zato je i ludost zamarati se kategorijama i mišljenjem drugih ljudi. Divan ti je tekst, ohrabrujuć i inspirativan!

    • Znaš, ovo je odgovor koji je meni bio potreban. Upravo, situacija, godine, godišnje doba, okolnosti nas svaki put formiraju i svaki put smo i mi drugačiji. Samo nas neki žele zadržati u statusu koji njima odgovora iz sebičnih razloga. A naše je da li ćemo prihvatiti. Hvala ti :)

  5. Ja za sebe ne bih rekla ni da sam dobar ni loš čovek….
    Izgleda da kako starim, postaje mi svejedno…manje-više.

    Evo ti i druge kvazi mantre, mantra za matorce. Manje-više:)

  6. Kakav tekst, ne znam da li me uznemirio ili umirio. :-) Stvarnost je veliko iskušenje za dobrotu zaista

    • Mene dugo „opseda“ ova tema. I zbog onih koji su mi u nekom prethodnom periodu „skakali“ po kičmi – pravdajući se time da sam ja fina i strpljiva pa oni misle da mogu da skakuću… Do onih koji su „shvatili“ da nisam dobar čovek jer nisam odreagovala na njihova očekivanja onako kako su oni zamislili… a sredina je baš, negde u sredini… nismo ni dobri ni loši samo poštujemo i sebe i svoj svet… a time i ljude koji nas poštuju baš takve kakvi jesmo…

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: