Coolumna kod Majske

Dani četrdeset šesti i sedmi – treba mi vitamin SEA

46-47. dan

64ae2d60376e2bc4be5eefe19297915bRekoh već, nije jesen ta koja me istrese iz cipela od melanholije, raznih prodrmavanja i promišljanja. Ja se s jeseni zaljubim, a u proleće, kad se svi snegovi otope i mene stignu nemiri i otvore se pitanja, onda mi treba jedno dovoljno veliko more u koje mogu da se ulijem, koje će me jednostavno prigrliti i nemire rastopiti u svojoj širini i postojanosti.

E, baš takvo jedno postoji, i samo moje je.

Postojano, mirno i ume da prihvati svu nabujalost i svaki nalet moje vode. Dobro moje more, pokuša ponekad da me ubedi da je moja voda na njega naišla onda kad se u njega više toliko nabujalog uliti ne može.

Ali, već u sledećem času, dokaže mi suprotno. Pusti me da se utopim u njegovom beskraju, i to čini upravo tako kao da se čitavogsvog veka samo za mene spremalo.

Dobro more moje, izvuče i poslednji atom nemira iz mene, i ne brine za planinske vrhove koji će tek da se tope. Ima u njemu mesta za svu moju vodu, kao što u mojoj vodi svaki talas koji suprotno svakom zakonu prirode, on ubaci, ostavi predivan trag. Lepo je kad potok pronađe dovoljno jako i sigurno more. U stvari, ne lepo, već sudbinsko i kao vaseljena veličanstveno. Kad se susretnu dve energije koje mogu da umire jedna drugu, i da iz tog mira stvore novu snagu, tada se i zakoni prirode, gravitacije i ostalih sila mogu promeniti. Tada i more svoje talase u zanosu u potok usmeri. I, sve to traje jedan veličanstveni tren, a onda se opet tako pomešani, nestašni talas i umirena reka, uliju u večiti beskraj.

Čudesan krug, kao što je čudesna priroda i putevi koji nas jedni drugima vode.

Šta da vam kažem? Osim da bezmerno volim svoje more i kad je mirno i kad njegovi talasi prkose prirode. Malo li je?

7 Comments

  1. Divno napisano.
    Mnogo znači umeti naći neki kutak da tu malo napunimo dušu mirom i lepotom.
    Za mene je to moja terasa.
    Nadam se da ću jednom imati mogućnost da proširim vidike, ali i ovaj pogled koji imam, sasvim mi odgovara :)

  2. Mene nemiri hvataju stalno…a nemam more.Ranije mi je naslovna fotografija na fejsbuku bila Starica sa livadama, baštama i pašnjacima u podnožju. Menjala sam je kako su se smenjivala godišnja doba. A to je u stvari pogled sa terase u mom devojačkom domu..Mislim da mi je pogled na Staricu prižao mir i sigurnost…

    • Svako ima svoje neko mesto o kom mašta. More je voda u meni… a mir mi pruža i prelepi naš Dunav… tako da je bitno samo naći ono što će nas držati u ravnoteži. :)

  3. Farah Krvavac-McCulley says:

    E našla si me ovdje pravo. Nisu ni oni Kinezi ludi kad tvrde da je voda zakon za živce. Pa bilo to potočić, rijeka, jezero ili more. Valjda ta voda odmara mozak. I ona koju fizički vidimo i osjetimo i ona koju, kao energiju, zamišljamo kad smo sa nekim ko nam odgovara pa utičemo kao pritoka u njihov život. Odličan tekst, nisam ni sumnjala da će takvo nešto izaći pod tvojim prstima.

    • O, voda je, znaš i sama to, vrlo bitna za nas… da gledam, slušam, osetim, da donese, odnese, pročisti, očisti, promeni… voda je čarobni element prirode… A more je komparativ…

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: