Slatka moja - ili neke stvari iz plavušinog ugla

Dobro vas našla prijatelji!

Nismo se pisali skoro čitav avgust. I mogu vam reći da ste mi nedostajali. Plavuša bez svog bloga i bez tekstova svojih prijatelja – to nije bilo lako. Ali nekad se okolnosti jače od nas.

Prvo, radila sam još jedan vrlo iscrpan seminar koji mi je oduzimao mnogo vremena, bukvalno mnogo – ali sam sada naučila i da pravim sajt na guglu (nisam profi, ali umem), i još mnogo korisnih stvari, ali mi je to oduzimalo mnogo vremena.

Drugo, imali smo divnu mladu gošću iz Poljske – ali tri nedelje posvećenosti domaćinstvu i domaćinskim poslovima, učvrstili su me u uverenju da domaćicama treba podići spomenik. Svakodnevno okretanje u krug a šta si radio znaš samo ti, zaista je pomalo deprimirajuća stvar. Sada mogu bolje da razumem neke stvari…

Treće, imala sam nekih vrlo bitnih privatnih dešavanja, zbog kojih onaj deo dana kad ne radim seminar i nisam kućanica i nisam bila u ovom, već u drugom stanu…

Četvrto, možda najbitnije, uspela sam za zbrljam neke stvari u podešavanju bloga i to jednostavno nisam mogla sama da dovedem u red… ili možda jesam, da sam bila malo pažljivija i koncentrisanija na ono što radim ili ne radim.

No, tu sam i mnogo se radujem. Prvo, raduje me iščitavanje svih tekstova koje sam propustila. Drugari blogeri, mnogo ste nedostajali.

Volela bih i da vas pozovem da se pridružite FB zajednici gde  naš drug Dejan Zlatić promoviše svoj drugi roman „Zrenje“,  (ovde). Imala sam priliku da ga pročitam i neću vam pričati o svojim utiscima za sada, osim da je na visini svog spisateljskog dara, da me je sve lično taklo i da verujem u ono što je započeo. Ali, o tome više na njegovoj stranici.

Uskoro bi trebalo da počnemo da pišemo za Zelene strane – nekako se put kojim me je moja draga Marija Radojković povela, uvodeći me u svet floriterapije, pokazuje u svojoj pravoj i lepoj boji. Zelenoj, zdravoj. To treba da bude put kojim se ide polako da bi nadogradnja bila dobra. Temelji su osnov svega. Ali, o ovom malo više drugi put.

Ponekad pomislim da su ovakvi dani u stvari test za neke stvari:

– da otkrijemo koliko su nam čvrsta prijateljstva i mogu li da izdrže test vremena

– koliko smo sami čvrsti i da li iz nekih situacija umemo da izvučemo neki nauk

– da preispitamo životne vrednosti i pretumbamo stvari  i u glavi i u realnom svetu

– da pročistimo svoj svet – i materijalni i emocionalni i duhovni (da se razvežemo i oslobodimo starih stvari i obrazaca da bismo mogli u svoj život da primimo nove)

Mnogo toga sam istumbala, za mnoge stvari koje sam mislila da su važne shvatila da nisu, za mnoge misli za koje sam bila vezana shvatih da nisu važne. Postavila sam sebi neke nove ciljeve, kratkoročne i dugoročne. Kako će sve to izgledati, znaće se.

Važno mi je da sam opet tu, među vama. Vreme ću morati da doziram, ali verujem da će to učvrstiti ono što treba i da će polako iz virtuelnog sveta neke stvari krenuti u realan.

Šta bih vam rekla – osim da sam neizmerno srećna što smo opet zajedno!

20f73827965d2fed3b3761603caee5b5

Tags: , ,

4 Comments

  1. Ja sam još i više… :)

  2. И мени је драго. Најзад међу драгим ми пријатељима, блогерима. :) Пишемо се!

  3. Drago mi je da si tu :) Pišemo se ;)

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: