Mama mi nije rekla / O paraterapiji kod Majske

EMOTIVNA PREVARA – ILI ŠTA ĆE TREĆI U TVOJOJ SREĆI

 Prevara iz drugog ugla

Još jedna tema o kojoj mama nije ništa rekla.

Dobro, u mamino vreme bilo je drugačije. U to vreme mnogošto šta je bilo drugačije. Kako kaže meni najdraža osoba na svetu :) nekada je  i piletina je imala ukus piletine, pa su i odnosi među ljudimabili nekako, za moj ukus, uređeniji i zdraviji.

venčanje1

Sveta tajna braka

Brak je bio svetinja. Ne kažem da danas to nije, ali kada se pogleda statistika o broju razvoda na godišnjem nivou dolazimo do poražavajućih rezultata. Šta je tome razlog,  ja baš nisam sigurna, ali često mislim da ljudi ulaze u brak nesvesni toga šta zajednica podrazumeva, nespremni da se suoče kako sa dobrim tako i sa lošim stranama života udvoje, nespremni da se podrže. Usput, nekada je bilo sramota razvoditi se, a danas se, mislim, ljudi čak lakše odluče za razvod nego za brak.

Razumem da je bolje dobar razvod nego loša zajednica. Razumem jer čak i kad smo bili deca nismo ostajali u vezama sa momcima (ili devojkama, kako ko) ako nam nisu odgovarali. Ali, nekada je razlaz značio razlaz. Nismo više izlazili s bivšima, čuli se telefonom, družili se, jer Bože moj, ostali smo dobri prijatelji. Ne. Kraj je značio kraj.

Da li muškarci varaju drugačije?

Ovaj malo duži uvod – uvodi me u još jedan. Tada, kad se govorilo o prevari, mislilo se na fizičku prevaru. Muž ima švalerku, ona nekog švalera, viđaju se povremeno seksa radi, pa svako svojoj kući. Učile su nas mame da je prevara ružna stvar. Jesu. Okolo-naokolo saznali smo da muškarac ženi prevaru nikako ne prašta, a da bi žena trebalo da razmisli gde je ona pogrešila kad je muž rešio da je prevari. Šta to u braku nije štimalo kad je on rešio da potraži utehu kod druge.

Još jednu tezu nam proturaju, ne samo mame, već, verujem i neko udruženje muških švalera :) da muškarac ne mora da bude zaljubljen da bi se dohvatio sa drugom, a da žena kad vara to radi jer se zaljubila, da ona ne može da legne sa drugim ako u svemu nema emocija i tome slično.

Cvrc, Milojka, ne bih se ja baš složila sa ovim. Šta ćemo sa seksom za jednu noć? Dvoje se slučajno ugledaju, nešto ih privuče – muškarac pomisli – hm… mogao bih da je odvučem u krevet… a žena se, je li  odmah zaljubi – pa pomisli – oh, da provedem barem jednu noć sa njim. Ne pije vodu. Hoću da kažem, nema tu generalizacije. Motivi su različiti, ali o tom po tom, neki drugi put.

A sad malo o suštini

Ono o čemu sa mamom nikad nismo pričale, a verujem da one o tome nikad nisu ni razmišljale jeste – emotivna prevara ili  saznanje da vaš muž, momak, partner ima nekog za koga vi ne znate i kome priča delove svog života koje bi trebalo da deli sa vama. Kad vaše privatan život nije samo vaš, kad ono što bi trebalo da se deli sa vama znaju i neke druge žene (ili muškarci, zavisno ko vrši emotivnu prevaru), kad se svetost zajednice, braka, naruši uvođenjem te neke treće osobe.

Zašto nam mame o ovome nisu pričale? Zato što naši očevi nisu imali najbolje drugarice, niti mame najbolje drugare, bivše supružnike i supruge u svom krugu prijatelja. Drugo, zato što u to vreme nije bilo toliko razvoda. Nekada su se ljudi razvodili zato što stvarno više nisu mogli zajedno. Sve su pokušali, obrtali, okretali, ali ono što su imali kad su zajedno bilo je toliko nesnosno i nemoguće da su presavijali tabak i razdvajali se. Onog trenutka kad  bi se se razveli, svako je  kretao na svoju stranu.

Sretali bi se, eventualno zbog dece, na sahranama ljudi koji su im nekada bili prijatelji ili slučajno, u prolazu. Razvod je kao i raskid veza. Ne volimo se, ne možemo više zajedno, ali ne možemo ni biti prijatelji, jer posle ljubavi… što bi rekao Kapor:

 

To je sve što ostaje posle ljubavi. Neko će reći da sam konzervativna. Možda jesam. Možda ne mogu da razumem kako možeš ostati prijatelj sa nekim sa kim si do juče delio postelju, sto, kupatilo, sa kim si se smejao, tugovao, sa kim si ljubovao. Kad prestane ljubav – treba seći. Nema više zajedničkih tajni, zajedničkih druženja, razgovora, dogovora, poveravanja, traženja ramena za utehu.

Sve je to prošlost. I treba staviti tačku. U redu, ako su tu deca. Briga o odrastanju, školovanju, društvu – to može da veže bivše partnere. Sve ostalo o klin. Deluje banalno – ne radim ništa loše, vezuje nas toliko stvari… Što niste ostali zajedno, ako i danas imate o čemu prisno da pričate, da pijete kafu, da pričate priče koje više ne pripadaju zajedničkom krugu.

Postoji sad jedan drugi vid druženja bivših – a to je druženje vas i vašeg partnera sa bivšim ili bivšom koji su u novoj vezi – nazovimo to porodično druženje.  U redu. To je javno, tu su svi uključeni u komunikaciju, oba bivša partnera imaju nove veze ili brakove, što dokazuje da su oboje preboleli ono što su nekad imali i sada iz nekih razloga nastavljaju ta takozvana porodična druženja. Ali tada su priče javne, i kafe javne, i nema pozadinskih radnji i sentimentalnih prisećanja.

Tako da, mama o ovome nije mogla da nam priča jer se u njihovo vreme znalo da je kraj kraj. Kad bi dvoje bivših počelo da se nanovo viđa, to je samo vodilo obnavljanju ljubavi.

Posle ljubavi treba zatvoriti jedna vrata da bi ova ljubav rasla  bez senke. Partneri treba da grade svoje odvojene živote na zdravim osnovama, sa novim ljudima, u novim vezama.

Ako bih generalizovala priču – najbolje je ako oba parntera u približno isto vreme uđu u nove veze. Ako su oboje dugo sami, rizikuju da iz pogrešnih razloga pokušaju da obnove vezu, ali to u 99% slučajeva dovede do još goreg razlaza i neko bude ozbiljno povređen. Ako jedan partner uđe u vezu, a drugi ostane sam, tu nastaje problem.

Parnter samac – često nije raščistio svoj odnos sa bivšim (ili bivšom) i stalnim održavanjem kontakta pokušava da dokaže i sebi i drugima da još uvek ima neku ulogu u životu onog drugog. Sitnim uslugama, ponekom suzom, podsećanjem na prošle dane, slučajnim izlascima baš na ista mesta, drže u svojoj blizini onog drugog. Pojavom interneta, mobilnih telefona, raznih društvenih mreža mogućnost prisustva u tuđem životu se drastično povećava. Komentari, porukice, svakodnevno virkanje u dešavanja bivšeg (bivše), samo produžavaju agoniju.

Emotivna prevara. Nepresečeno klupko, neprekinute veze. Znam, treba biti jak pa završiti priču. Znam, nije uvek lako objasniti onoj drugoj strani da je među vama sve gotovo i da, osim ako nema dece, nema više o čemu da se priča. Znam da nije lako izbrisati neke godine koje su za vama, ali da je funkcionisalo ne biste se razilazili. Da je bilo dobro ne bi te godine koje su za vama svesno odbacili na sudu, ili ako nema papira pakovanjem kofera i seljenjem u neke druge stanove, gradove… Da je bilo dobro još bi trajalo.

Emotivna prevara. Možda niste svesni, ali povređujete svog novog partnera. Veza nije samo fizički vezanost, veza je prvenstveno emotivna veza i poverenje. Razmislite – ako vezu sa bivšim (ili bivšom) održavate zato što sa sadašnjim partnerom ne možete sve da podelite, ako imate osećaj da vas ne razume, ne podržava, onda bi trebalo da od te veze i odustanete dok je još vreme.

Ali, ako vam nova osoba u vašem životu daje upravo ono što u prošloj vezi niste imali, ako među vama vlada sklad, poverenje, podržavanje, ako se dobro razumete, možete jedno drugom sve da kažete, imate dobar seksualni život, tada razmislite – da li je u redu negde u zapećku, potajno održavati vezu sa osobom iz svoje prošlosti.

Naučite da je kraj kraj.  Ili kako kaže pesma – jednom davno smo imali nas…

A, sada, tek te se samo retko setim… jer život ide dalje, s novim ljudima i novim pričama. Ispočetka. Posle ljubavi.

 

Uvijek tako pocinje, polja cvatu
cuvaj tamne bisere na svom vratu
prva si rekla ti „s tobom cu stajati“
i kada bogovi dignu glas
prva si rekla ti „to mora trajati“
jednom davno smo imali nas

Ref.
Sad te se samo rijetko sjetim
prolaze dani, vrijeme leti
kako se poruse sni
a isto smo sanjali

Sad te se samo rijetko sjetim
gdje li si zimi, gdje si ljeti
vec je hladno, ruke mi zgrij

Uvijek sve zavrsava blize bolu
mrvice od ljubavi na tvom stolu
jednom si rekla ti „zbogom, oprosti mi“
i sve je nestalo ko za cas
jednom si rekla ti „ne znam se kajati“
jednom davno smo imali nas

Vec je hladno, moje slabe ruke zgrij

Vec je hladno ruke mi zgrij
uvijek sve zavrsava
blize bolu

blize bolu

 

 

26 Comments

  1. Tanja Taubner says:

    Potpuno sam se pogubila ovde. Zato mi teci đšta je zapravo to paraterapija?

  2. Ja sam recimo iz ove nove generacije kojoj majka nista nije pricala, jer danas majke slabo razgovaraju sa decom na toj temi. Tekst je odlican i tera na razmisljanje. Imam druga, koji vise prica sa mnom nego sa svojim „devojkama“, jer sa njima radi nesto drugo. (Smesak) Medjutim, ovaj tekst me tera sad na razmisljanje, zasto je to tako, i da li bih ja pricala sa njim tako da imam nekog pored sebe ili bih to smatrala neprikladnim. Smatram sebe za konzervativnu osobu, ali priznajem da nikada nisam razmisljala o tome da u danasnje vreme devojke imaju najboljeg druga, a momci najbolje drugaricu, dok ranije nije bio to slucaj…

  3. Замисли следећу ситуацију: двоје су у браку, он стално прича о својој бившој, толико прича о њој да његова жена прекопа по његовом телефону, нађе њен број телефона и пошаље јој поруку у његово име причајући свашта о његовој жени?! Срећом, бивша је била паметна и „побегла главом без обзира“!
    Одличан текст, апсолутно се слажем са свим што си написала. Емотивна превара и јесте права превара!

    • To je bila osnova mog teksta. Znam ljude koji se nakon razvoda ponašaju ljudski i prijateljski – porodično. Pomažu jedni drugima u onome što znaju najbolje, ali nisu više jedno drugom emotivno sklonište. Hvala, Suzo!

  4. Draga moja, u ovom mom svijetu sve više je normalno ono što po meni uopće nije normalno, tako da, ako ne želim ulaziti u rasprave iz kojih ću izaći nanervirana, najbolje da ih ni ne započinjem. Jer na kraju sam ja konzervativna jer ne razumijem kako se može biti najbolji prijatelj sa bivšim mužem, najbolja prijateljica sa njegovom novom ženom, a novi muž najbolji prijatelj sa starim.
    Po meni je to, baš kako kažeš, nezavršena priča, ali svakome na volju da radi kao osjeća i misli da je najbolje.

    • Mirna, u svojoj okolini imam prijatelje koji su uspeli da nakon razvoda izgrade jedan drugi vid komunikacije. Ali to je javna komunikacija, o kojoj znaju i novi partneri. Nema tajni, i to funkcioniše. No, sve se to može postići kad je ljubav prešla iz jednog oblika u drugi. U poštovanje i uvažavanje.

      S druge strane, brak je sveta zajednica, ono što je između partnera je njihova lična stvar i tu ne sme niko da se meša. Ni bivši, ni roditelji, ni prijatelji. Jer time nestaje svetost i tajna braka.

  5. Izabrala si tešku temu za pisanje. Tešku jer smo mi, tu zaista mislim generalno na naše podneblje, daleko od nekog „modernog“ shvatanja života. Jer, da nije tako, ne bi se provlačili epiteti tipa „macho balkanikus“, ne bi se ženama lepile etikete kurve, ako samo baci pogled na neko muško u prolazu i drugi primeri. Ne marim da me proglase za „konzervu“ kako kažu ovi mladi, ali emotivnu vezu lično smatram da delimo sve između sebe, a ne sa drugim, nebitno s kim, a tek ne sa bivšim(om). Puklo je sve ono što vezuje partnere ako ne postoji i emotivna povezanost, a to nije samo ljubav, to je više od ljubavi. Izuzetno ti je jak tekst i moglo bi se mnogo pričati na temu još. Delim ;)

    • Olja, razumemo se. Kad nešto ne valja do te mere da ne može dalje – onda je bolje otići. A kad se ode… onda nema povratka. Nema prijatelja najboljih među bivšima. Ali, po meni je od fizičke prevare gora emotivna prevara.

  6. Neiscrpna tema, sve se modifikuje prema situacijama i profilima ljudi, nekako tu mentaliteti jesu osnova tih odnosa, nema pravila. Emotivne prevare su, kažu, normalna stvar jer zapravo nismo monogamna bića.
    Nije ni loše „misliti u sebi“ tj maštati, rasterećuje. :)

    • :) jedno je maštati, čak i psiholozi nekad preporučuju, da se monotonija razbije maštanjem… Ali, kad partner, umesto vama, svoje dnevne priče, dileme, nedoumice, tajne počne da poverava drugoj osobi, to je gore od fizičke prevare… tu nema mosta baš za nazad…

  7. Životno, jasno, tačno… ma sve na jednom mestu, sve u jednom elegantnom, negujućem tekstu. Tema nije za uživanje, ali stvarno sam uživala čitajući ovu par excellence terapiju kod Majske! :)

    • U pravu si. Ovo nisu teme u kojima čovek uživa, i ovakve situacije umeju prilično da zakomplikuju život. Zato o tome treba razgovarati, imati na umu da partnere povređujemo na ovaj način možda i više jer znači da smo izgubili poverenje. Hvala, draga Ognjena. Služimo narodu :D

  8. Sjajan tekst Majska. Možda sam ja konzervativna, mada nisam ali vrlo poštujem instituciju braka, naravno ne po svaku cenu. I nemam šta da dodam jer si ti sve jako lepo napisala. Mogu samo da se složim sa tobom…

    p.s. volela bih da ti sa ovim tekstom budeš gost bloga moga ako nemaš ništa protiv. Bila bi mi čast i zadovoljstvo :)

    • Draga Luna, da krenem od kraja, može. Rado ću gostovati sa ovim tekstom. :) Znaš šta, obe smo isti termin upotrebile, da li je to konzervativizam, domaće vaspitanje, osećaj za meru, ali neke stvari imaju svoju granicu i treba znati kada stati. :)

  9. Ja mislim da je ovo odlična „studija slučaja“- za one koji su iz slične priče, ali i za one koji nisu, a ponekad budu samo uhvaćeni u mrežu tuđih nedorečenosti i batrgaju se u toj mreži i ne znajući da su samo žrtve.A neretko, dok ti se poveravaju i jadaju, takvi nisu daleko od želje da … odu i dalje od poveravanja.

    • Hvala ti na ovom uzdizanju teksta do studije slučaja. Da, možda i tako može da se posmatra. A potpuno su si u pravu – činjenica da se neko nekom trećem povereva, i jeste u neku ruku, ako je i nesvesno, ipak nešto više od samog poveravanja, a s druge strane, obmanjuje i partnera, i sebe ali i tu osobu koja je često samo kolateralna šteta jedne veze na kojoj se nije dovoljno radilo…

  10. „Potrošio“ sam mnogo vremena i cyber papira mozgajući na ovu temu. Obuhvatilasi (skoro) sve i teško je bilo šta dodati.

    Na posletku, svako se tim nosi kako ume i zna. Bilo pre, bilo posle, bilo nikada.

    • Hvala prvo na čitanju! Drugo, i ja sam mnogo mozgala, i kako reče jedna moja draga prijateljica najbolje lekcije iz duhovnog rasta naučimo kroz lični primer. Ovde postoji jedna dilema – ali ja sam je razdvojila na sebičnost (zarad brige o sebi – tj. odbijanja da budem uvek u senci događaja, ljudi, posla, dece… te da u tom slučaju moja „nesebičnost“ dovede do toga da budem nesrećna, nesređena… a samim tim loša i sebi i drugima) i samoživosti (okrenutosti samom sebi zarad samo ličnog uživanja, što poštujem kao nečiji izbor, ali ne kao društvenoprihvatljivu kategoriju, recimo), i na tu vrstu sebičnosti – gde čovek u ovo smutno vreme može barem sebe da opskrbi srećom, zdravljem, ljubavlju – i da to nesebično širi na sve oko sebe… E, tako ja to vidim. :)

  11. Kroz priče „samo je jedan život“, kroz emancipaciju i borbu za lični prostor, došli smo do situacije u kojoj se ljudi radije razvode nego prilagođavaju. Nema tolerancije, nema međusobne podrške niti prepoznavanja potreba partnera. Ponekad mi današnji brakovi izgledaju kao sračunati ugovori o cimerstvu i deobi stambenih troškova.
    Ponekad uhvatim sebe kako kažem: kad bi on meni tako ma ja bih se razvela….a gledam ženu, koja mi može biti majka i koja samo odmahne rukom, posle 40 godina braka i kaže: pusti ga, proći će ga, takav je… :)

    • Znaš, nisam lično protiv razvoda, niti sam pobornik da treba trpeti po svaku cenu. Ali, ako je dvoje ljudi učinilo sve da spase brak i to ne ide, onda je to kraj. Emotivno ucenjivanje, pokušaj strane koja je, pa nazovimo ta koja je ostavljena, da produži odnos izmišljajući 1000 razloga da se čuju, vide, popričaju… o tome sam razmišljala, potaknuta nedavnim ženskim razgovorima. Mislim da treba da postoje jasne granice kad se nešto prekida… :)

  12. Možda sam i ja konzervativna ,ali tako je ! Treba imati samopoštovanja , ali i poštovanja prema osobi s kojom si u trenutnoj vezi i jednostavno presjeći i pustiti ono što je bilo. Poseban naglasak je na riječi BILO, zar ne :)

    • Dobro je. Nisam usamljena u razmišljanju. Da je pisano da dvoje budu prijatelji ne bi pre toga delili postelju. Posle ljubavi treba da ostanu uspomene, da se ružno zaboravi, ali da se ide napred. U istu vodu dva puta ne možemo zagaziti… :) Hvala ti, draga generacijo :)

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: