Coolumna kod Majske

Kako naći svoj lični put promene – ili kome da verujem

Čitam nešto Marka Miljanova:

Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on izgubio!«

i mislim da li su ljudi svesni težine onog što izgovore, a posebno onog što zapišu i puste u etar? 

***

Čovek traži svoju svrhu. Zašta je na ovaj svet poslat. Često lutamo, ne znajući šta nam je činiti, dok nam se ne javi naša uloga. I tada tragamo kako da to što nam je dato pretočimo na polzu svih oko nas. Šta je moje? Shvatih da je moje da rečima menjam svet ljudi oko sebe. Dobro, i posao mi je vezan za to – ali znala sam da mora da postoji još nešto dublje od toga – i ukazao mi se put koji mi se učinio kao stvoren za mene. Profana psihoterapija. Idealno. Sve potkrepljeno diplomom, ozbiljnim radom – ali onda se jedne noći probudih preplašena – sanjala sam da preko puta mene sedi čovek koji je rešio da se ubije. I došao na terapiju – i ja odradim terapiju, i zakažem mu sastanak za koji dan. I on je ne pojavi. I ja čitav život provedem razmišljajući jesam li mogla drugačije, bolje… I shvatim da mi pored terapije rečima treba još nešto… nešto dublje. I u toj mojoj ličnoj borbi pojavi se osoba kojoj beskrajno verujem i podstakne me da tragam dalje.

Onda se pojavila floriterapija – i beše to odgovor na jednu od mojih molitvi – da pored reči dobijem remediju koja će pomoći da se osoba koja mi veruje i spremna je da radi na sebi i da se menja to radi uz podršku cvetnih esencija. Kad zakoračite u svet alternativnog ili holističkog isceljenja, odjednom naletite na mnoštvo pristupa. U početku vam se svaki čini prihvatljivim, onda počinjete da sumnjate i da odvajate bitno od nebitnog – barem iz svog ugla gledanja. U takvo vrzino kolo sam i sama upala. Onda sam se opet povukla da raščistim neke stvari. Shvatih – da moram opet na izvor – da osetim sa čim dobro vibriram. 

Tako izmaknuta shvatih gde sam zapela. Ja sam ipak tradicionalista – i verujem u učenja koja imaju dobar temelj, čvrstu gradnju i ozbiljnu nadogradnju. Sva dobra učenja imaju utemeljenje u narodnim tradicijama i klasičnim naukama. Lekovita svojstva bilja nisu juče otkrivena. Fitoterapija, cvetna terapija, eterična ulja, tinkture, čajevi, hrana kao lek.

Primenjena psihološka učenja  zasnovana na humanističkim učenjima – edukatori, teraputi, analitičari, ljudi širokih shvatanja koji stalno rade na sebi, ljudi bez predrasuda, obrazovani, ljudi koji su melem za dušu. Onda pročitah kod Danijele Sretenović – parafrazima – da moramo da se zaustavimo i nađemo ono što nama odgovara. Da ne stvaštarimo. Odahnuh. Verujem u njen sud i shvatih da sam na dobrom putu. Nešto pre toga u moj su život ušle divne Bahove devojke i po koji momak -i shvatih da se put na koji me je moja Marija Radojković povela – put istinskog verovanja u moć prirode, moć istine i dobrog sada  širi. Svi oni su moj kompas da sam na dobrom pravcu i da je ovo odgovor na moja pitanja. 

U čemu je kvaka i kako nastaju zabune i zablude

Kvaka je u neobaveštenosti. Pojavom društvenih mreža, pojavljuju razni pravci koji nude poboljšanje kvaliteta života. Kvaka je u tome što su ljudi u sve većim problemima, a rešenja niču kao pečurke. Ja se ne bih usudila da kažem ko je u pravu, koji pravac je dobar, koji ima čvrste temelje i kome da verujete. Mogu samo da vam kažem da verujete svojoj intuiciji. 

Koju god odluku da donosite – verujte svojoj intuiciji. Verujte i imajte poverenja u osobu koju ste izabrali za svog vodiča kroz izazov koji je život postavio pred vas. 

Vratite se sada na početak teksta. Možda je najbolji način za izbor upravo taj – birajte osobu koja uveče zbori tako da se ni ujutru ne stidi svojih reči. Poenta interakcije nije u pobedi već u dobroj saradnji koja će i vodiča i onog koga vodi dovesti uspešno do cilja. 

Vodić kroz izazov

18 Comments

  1. Louis Krstic says:

    Recite mi jedan dobar razlog (a može i više) zašto verovati intuiciji?

    • Poštovanje, Louis. Drago mi je što ste pročitali tekst i što imate pitanje. Ako znamo da je INTUICIJA reč latinskog porekla znači spoznavanje istine i stvarnosti nezavisno od iskustva ili logičkog zaključivanja, neposredno putem nagona (instinkta), onda to znači da bi bilo dobro da se oslonimo na svoje lično prosuđivanje – tj. da onaj osećaj koji se javi u nama u trenutku kad se nešto dešava, ili kad treba da razrešimo neku dilemu, donesemo odluku. Ja vam ne mogu reći zašto biste vi morali verovati, ali iz iskustva onih koje znam i koji imaju izražen osećaj intuicije i na osnovu svog iskustva mogu vam reći da:
      1. mi intuicija pomaže da donesem odluku između alternativnih odgovora
      2. kad treba da donesem sud o određenoj osobi – prvi osećaj koji mi se javi u vezi sa njom ispostavi se kao pravi
      3. kad god požurujem neku stvar a intuicija mi kaže da usporim ili me usmerava u drugom pravcu, ako poslušam bude dobro…

      Ako imate unutrašnji glas dobro ga je poslušati… ne znam da li sam vam dala odgovor… :)

      • Louis Krstic says:

        Hvala na odgovoru. Ako nemaš protiv ja bih danešto malo dodam.
        Ovako, intucija se još zove Unutarnji Glas ili Glas Boga ili jednostavno Unutarnja komunikacija. Mi kao duhovno biće, Duša, imamo pristup sveznanju u onoj meri kolika je naša duhovna svest. Onda kada je neophodno da našem niže svesnom (dnevno svesnom) prenesemo odgovarajuću informaciju, znanje, razumevanje onda to učinimo upravo preko ove unutarnje komunikacije.
        Mi kao Duša, Više Svesno, Super Ego Viša JA, Biće ili kako god da neko zove nas imamo komunikaciju sa sveprisutnim, svemogućim i sveznajućim Svetim Duhom koji se prostire iz centra Srca Kreatora (Boga) prožimajući sve svetove, univerzume i svako biće poput radio talasa. On kao takav jedini je u mogućnosti da nam da sva potrebna znanja i da nam pomogne da se vinemo do najviših stanja svesti (što je duhovna a ne intelektualna kategorija) i na taj način dosegnemo duhovnu slobodu i najviši stadijum ljubavi.
        Ne postoji niko i ništa drugo što je pravi prijatelj Duši (nama) u nižim svetovima.
        Možda sisrela osobe koje su imale iskustva sa Zvukom ili Svetlosti u svojoj glavi odnosno Duhovnom Oku. Mnogi budu zbunjeni i uplašeni ovim iskustvima ne znajući da su ovo dva aspekta Svetoga Duha koji pročišćuju osobu i podižu joj svest.
        Do ovih saznanja sam došao upravo zahvaljujući intuiciji koja me je još davno podstakla na izbor putovanja u Vankuver a onda me podstakla da igram loto kada sam dobio tačno potrebnu količinu novca za taj skupi put…. Kada sam u Hamiltonu započeo istraživanja upravo me intuicija vodila od knjige do knjige, od učenja do učenja dok nisam bio pripremljen da se sretnem za odgovarajućim učenjima koja su prisutna na planeti od prvog čoveka a koja su bila u ilegali poslednjih 5000 godina.
        Eto, poveruj svojoj intuiciji ako kaže da je ovo laž ili da je istina. Inače dugujem izvinjenje što sam preko pitanja upao na blog. Nadam se da nisam pokvario radost prema životu i užitak da se ima ovaj trenutak.
        Kada sam još ’93-će godine ponudi rukopis za izdavanje, urednik te kuće je rekao da ga je pisao ludak. Nažalost, današnji izdavači još uvek ne prepoznaju valjanost najprizemnije i najjednostavnije suštine života. Tako do izvornih saznanja o samoj suštini života, ljudi ovog podneblja imaju još dug put.
        Oh da, iza snova i intuicije stoji ista suština pa ako neko veruje intuiciji nema razloga da ne veruje svojim snovima koji samom snevaču daju najvrednije pouke nezavisno od sadržine snova…
        Još jedno izvinjenje,
        Pozdrav i srećno!

        • Drago mi je što si ovako opširno objasnio. I, drago mi je što si pitanjem „upao“ na blog – znači da te je nešto navelo da se pojaviš i da ispišeš ovaj komentar. Ja u svoju intuiciju verujem, i ne bojim se poruka koje na taj način dobijam. Znam one koji se boje odgovora koje dobijaju, a ne znaju da objasne kako.

          Inače, snovi su još jedan put, kako ti kažeš – a ja se i snovima, više za sebe, bavim, mada sam završila i neke obuke i mnogo čitam na tu temu. Uvek si dobrodošao na moj blog i sa radošću ću čitati svaki tvoj komentar. :) Srećno i tebi!

  2. Tekst je odličan.Pronašla sam se u njemu.Sklona sam svaštarenju od kad znam za sebe ali sam vremenom i ja postala tradicionalista.

    • Upravo to, Milice, mladost i jeste vreme kad smo tražili, probali, isprobavali, tragali… a onda shvatili koji je u stvari naš put. Divno je da se slažemo! :)

  3. Jesam li nedosledna ako svaštarim? Ili tragam i dalje, a opet, verujem da ću naći ;)
    Divan ti je tekst. Bojim se da bih, ako više komentarišem, bila lična jer sam se našla :)

    • Draga Olja, tvoje obrazovanje i struka ti ne daju baš da mnogo svaštariš :) jer nećeš nasesti na neko učenje koje je površno i koje nema neku korist za čoveka. Ti voliš da pročitaš, da izučiš, ali nikad ne bi preporučila nekom nešto što nije za zdravlje dobro. Ti si radoznala, a ne svaštar :)

  4. Znači prepoznati sebe bar jedan period i ići ka određenom cilju.

  5. „…moramo da se zaustavimo i nađemo ono što nama odgovara. Da ne stvaštarimo. “ Ovo sam ja morala sebi mnogo puta reći, sklona sam tome :-)

  6. Verovati sebi i svojoj intuiciji. I osobi ili izvoru koji nas inspirisu. Ne lutati previse, jer cemo se izgubiti :)

    • Draga Aleksandra, upravo sam to ovim tekstom i htela da kažem – mnogo lutanja i pokušaj da se sve prihvati dolazi do suprotnosti – gubimo suštinu i bivamo još nesrećniji nego na početku potrage! Hvala ti!

  7. Kada je mnoštvo različitih pristupa u pitanju, posle mnogo godina, krug se zatvori i onda dolaze reciklirane tehnike ili fuzije starih, upakovane u novo. Što je u redu za nekog, za nekog ne. Osim kada me neko eksplicitno upita šta mislim, ne izjašnjavam se o drugim tehnikama. Iskustvo me je podučilo da su neki ljudi imali, po njihovim mišljenju, divne rezultate od učenja za koja mislim da su naivna i površna. Pa, ko sam ja da sudim o tome onda…osim ako nije nešto što je zaista štetno i ne bi trebalo ulaziti i izlagati se bespotrebno. Toliko…;)

    • Slažem se. Jako si to dobro iskazala kroz to – naivna i površna. Mnogo je takvih danas, i nije problem jer sve takvo vrlo brzo pokaže svoje slabe tačke – jedino što je šteta ako u međuvremenu nanese štetu… Zato i pitam kome i kako verovati… :)

  8. Одличан текст, а нарочито закључак који си претворила у инфографику. Свака част!

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: