Slatka moja - ili neke stvari iz plavušinog ugla

NIJE OVO PESMA – OVO JE PRIČA O LJUBAVI

Pomislim, bilo bi lepo da je ovo pesma. 

Ali ja ne umem da pišem poeziju.

Ovo je priča o dvoje ljudi koji su pre sedam godina jedno pred drugim raspakovali kofere i počeli da vade iz njih neke stvari, lagane,  pa red teških, pa kad bismo pomislili da će ono drugo da ode jer je delovalo preozbiljno to naše breme, da se slomi pod težinom onog što smo stavljali jedno pred drugo, opet bismo ubacili koju laganicu. Ali, to nije poezija. To su ozbiljne životne priče. Neke su toliko teške da je trebalo vremena da se u dušama slegnu. 

Nije ovo poezija.

Nismo bili deca kada su nam se prsti prvi put dotakli. Nismo bili lagani kao oblaci. 

Ali imali smo dovoljno lepršavosti u sebi da bismo mogli da još jednom pokrenemo točak ljubavi iz početka. 

Nije ovo poezija.

Ali, verovali smo u to da se ljubav s godinama uvećava. Svi oni koji su kroz naše živote prošli ostavili su trag. Ostavili su deo svoje ljubavi i nose u sebi deo naše. Tako umnoženu smo pomnožili pre sedam godina.

Nije ovo poezija.

Ali je sve posuto finim prahom nastalim tokom godina tokom kojih nas je život mleo.  A mi taj prah ne pretvarasmo u mržnju, gorčinu, osudu – već smo ga skupljali u flašice na kojima je pisalo – životno iskustvo. 

Nije pesma, drugari.

Ovo su i godine u kojima smo shvatili da imamo čitavo jedno pleme nerođene dece. I sva su lepa, dobra i blaga. Rešila deca da se jednu generaciju odmore. Jer, stare smo duše i oni i mi. Milujemo ih kroz snove, odrastaju kroz naša dela. 

Nije ovo pesma.

Ali je radost, tiha. Naša. Odnegovana kroz godine. Kaljena kroz sve teške trenutke. Radost i kad je teško. Radost i kada kanu suze. Radost i u imanju i nemanju. 

Nije ovo poezija. Ovo je ljubav. Ovo je:

  • dobro jutro i laku noć
  • kako je bilo na poslu
  • kako si danas
  • jesi gladan
  • treba li ti pomoć
  • hoćeš da…
  • mogli bismo…
  • svako da

.Od prvog dana ovo je priča o dve ptice. I jednoj kućici. I svakom danu poput praznika. I slavlju. Ovo je priča koja je počela davno – kada su nas delile republike, ali spajala država. Pa su republike postale države, a država nestala. Sve te vodilo k meni... rekao bi Arsen. Iz planina u ravnicu. Sve je to, drugari, bilo u našim koferima s početka. Svaki kilometar, svaka tuga, smrt, rađanje, seobe, deobe. Svega je toga bilo. Ali, nije bilo patetike ni gorčine. Stare smo mi duše.  

Zato – nije ovo pesma.

Ovo je jedna crtica u našim životima. 

Ovo je ljubav.

Ovo je dvojac.

Ovo je mikrokosmos.

Ovo smo mi.

Ovo je naših prvih sedam godina. U kojima smo raspakovali kofere, sredili kućicu i sada poput ptica slavimo dan ljubavi naše. Zato smo poetiku prepustili onima kojima to od ruke ide. Ovako su to videli Arsen i Gabi. A nama se dopalo – jer smo se u te stihove ugnezdili. 

Već sedmi dan je kišilo
k’o sa mnom da je čitav svijet
zaboravljen
al’ ti si se nasmiješio
i nebo se nasmiješilo
u isti tren

I život svoj si listao
i zvijezde su svjetlucale
u život moj
a onda si me ljubio
k’o ptice sto su kucale
na prozor tvoj

Ja slavim večeras dan ljubavi tvoje
u kući za ptice, u kući za dvoje

I dok ti pričam o nama
ti gledaš me i smiješiš se
jer sve to znaš
i makar dani prolaze
jos uvijek ptice dolaze

na prozor naš

Ljubav je u kamenu cvet Merima A.

 

5 Comments

  1. Ovo nije pesma, ali vaša ljubav jeste. Nema veće radosti nego kada se radujete jedno drugom i kad godine prođu, kad jedva čekate da se vratite u svoj dom, ušuškate jedno uz drugo i podelite sve ono što ste tog dana radili. Želim vam da traje doveka, da se svakog dana radujete svojoj ljubavi! Delim tvoju pesmu ( za koju ti kažeš da nije), jer je predivna!

  2. A šta drugo reći, sem možda…neka traje, ničim pokvareno. Retki srećnici.

  3. „Nismo bili deca kada su nam se prsti prvi put dotakli. Nismo bili lagani kao oblaci.

    Ali imali smo dovoljno lepršavosti u sebi da bismo mogli da još jednom pokrenemo točak ljubavi iz početka.“ DIVNO dragi moji!

  4. Sanja Ciganovic says:

    Bogatstvo je poznavati te.
    Vas.
    Vasu ljubav.

    • Hvala. U ovom svetu gde se sve raspada, mi smo dobili priliku da još jednom krenemo iz početka. Svako iza nas ima nešto. Imamo jednu smrt i jedan razvod. I posle toga se drugačije gleda na ljubav. I ti si moje blago. <3

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: