Knjige, filmovi, i ostali životni začini iz mog ugla

„U krugu sedmice“ – Vera Uzelac

Dugo je „U krugu sedmice“ putovala do mene. I uvek je razlog za kašnjenje bio opravdan. A onda je 12. avgusta Vera Uzelac, uz osmeh rekla:“Ja tebi nešto odavno dugujem.“ I pružila mi svoj roman. 

 

Čule smo se, potom, Vera i ja nakon nekoliko dana. Rekoh joj da još nisam počela da čitam. Znala je ona i zašto. Zna ona da ja i za priče s bloga tražim dovoljno vremena, kafu i tišinu. Zna ona da se ono što piše ne čita kao lagano i opuštajuće štivo. Da mi treba samo moje vreme da uđem u priču koju  sam samo u naznakama znala. Ali, intuicija mi je govorila da se među zlatnim koricama krije priča koju je zlatna samo po spisateljskom daru autorke. Sve ostalo je daleko od ove boje – zlatan je samo početak u kom glavna junakinja Sofija, poput svake tinejdžerke muku muči sa svojim identitetom, izgledom, socijalnim životom. 

No, kako uranjate u roman tako  zlato prelazi u pozlatu. Dobro, pomislite, možda ovo sad preraste u ljubavnu priču (mada naslućujete da to ne može biti jer ipak je ovo iz Verinog pera izašlo). A onda je i pozlata počela da se kruni. Počela je da se nazire glavna priča u koju ste  tako nevino i lagano uvučeni. Odjednom ste bačeni u arenu za koju bi bilo sjajno kad biste mogli da kažeteda je izmaštana, da se dešava samo negde i samo ponekom. Ali, ne. Vera vas baca  u vrtlog iz kog se ne može izaći, a ako i uspete da se nekako izmigoljite vaš život više nikad neće biti isti, niti vaš. 

Priča o odrastanju, o traganju za majčinom ljubavlju, ulazak u mračni svet oružja, droge, šverca. Priča o nemogućim ljubavima, o moralnim dilemama, o roditeljskoj nemoći, o nekoliko trenutaka u kojima pomislite da letite, a onda padate brzo i nezaustavljivo. 

O roditeljskoj ljubavi, o ljubavi koja pokušava da bude jača od oružja, zla, pretnji, nepravdi.  O razdvajanju kao vrhunskom činu požrtvovanja, razumevanja i slamke za spas. O pravu i pravdi.  O moralu i moranju. O nemoći, beznađu. O ljudskosti i dobroti.

O svemu ovome piše Vera Uzelac. Uranjajući u roman, ispod glavne priče,  mi čitamo i o Verinom širokom obrazovanju, o savršenom poznavanju struke (advokature). Dopire do nas Verino iščitavanje ljudske prirode. Njeno poznavanje lica i naličja koje svako ljudsko biće ima i prepoznavanje situacija koje oblikuju ponašanje pojedinca. Vera je nepristrasni hroničar jednog vremena. Ne ulepšava, ne šminka stvarnost. Surovo realna i objektivna, na kraju nam ipak daje tračak nade, kao našu ličnu slamku da se ne udavimo u realnosti.

Ako do sada niste pročitali roman Vere Uzelac „U krugu sedmice“ od srca vam ga preporučujem. Pored svega navedenog navela bih još nekoliko razloga zašto je Verina knjiga nezaobilazno štivo.

  • Svaki lik je doveden do savršenstva i ima svoju ličnu priču i o svakom bi Vera mogla da napiše posebnu knjigu.
  • Rečenice su britke, jasne, čiste i jednostavno vas vuku u jedan drugi svet.
  • Zoran, Sofija, Ilija, Tomislav su četiri slike života u Srbiji.
  • Iako se radnja dešava prvih godina 21. veka, imate utisak da se dešava baš tu, baš sada.
  • Stranice posvećene Novom Sadu jesu spomenik jednom vremenu i mislim da bi svako ko je vezan za ovaj grad mogao da se pronađe u tim redovima

Roman „U krugu sedmice“ – savršeno štivo sjajne spisateljice koju sam prvo upoznala kao blogerku i zaljubila se u njen stil, hrabrost, oštrinu s jedne strane, ali i u nežnost, duboko razumevanje likova o kojima priča, saosećanje prema onima koji su večiti krivci. Ako niste čitali, topla preporuka. A dok ne nabavite roman Veru Uzelac možete pratiti i na njenom blogu: IN MEDIAS RES.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: