Slatka moja - ili neke stvari iz plavušinog ugla

ULOGA VEDROG OBLAKA U SVETU SAZDANOM OD REČI

Zamislite ovaj svet bez reči. Zamislite da nikad niko ni jednu izmislio, izgovorio. Ne biste ni vi čitali ovaj tekst. U stvari ne bi ni sveta bilo, jer ako izvučete reči iz temelja sve se ruši.

Ako vam kažem da mi se poslednjih dana reči motaju po glavi, to bi bila laž – jer one se tu motaju od kad znam za sebe. Večiti pripovedač. Pričalica. Neko ko ne ume da ćuti. Pričali su mi… jer moje sećanje na taj period ne postoji… da me je moj dragi deda molio da zaćutim samo malo da čuje neku vest…  A ja mu, skroz ozbiljno, odgovaram da ću se udaviti ako ne budem pričala.

Kakve to veze ima sa 2015.

godinom? Mnogo je vode proteklo od trenutka kada je mala brljivica ove reči izgovorila – ali one su divna spona sa pitanjem k
oje sam postavila sebi pre nekoliko dana, čitajući knjigu „Putovanje vedrog oblaka“, Danijele Sretenović. 

Moja uloga u sopstvenom životu

Čitave ove godine mi se nameće pitanje: ko sam i koja je moja uloga u ovom životu?  I pred kraj godine, to jest, ovih dana dobih odgovor – ja sam, u ovom životu, i učitelj i učenik. Neko ko reči prima i dalje predaje. Kad dođete u određene godine zapitate se zašto se vaš put razlikuje od drugih. Zašto vam je dato određeno iskustvo, a za neka ste opet uskraćeni. Koja vam je uloga u ovom životu imeđu ljudima sa kojima delite mesto i vreme?


20151

Malo neskromno

Neko će reći neskromno. I ja ću mu reći da je u pravu. Neko će opet reći da je to istina. I njemu ću dati za pravo. Kada bi trebalo da opišem sebe rekla bih da sam neko ko je tihi pokretač, nenametljivi motivator. Neko ko uvek ima ideju, ko ume da sasluša i ako nekom treba neka pouka i to mogu da mu dam.

 Nekada sam mislila da sve znam. Danas znam da toliko toga još treba da saznam i da mi se baš zato nameću i ljudi i situacije i pitanja da bih i za sebe i za druge tražila odgovore. Po svemu ovome ću, takođe, ovu godinu pamtiti.

Umetnost slušanja

Rekoh u jednom tekstu da nisam psiholog, ali mogu da saslušam (izvrćući onu čuvenu – nisam ginekolog, ali mogu da pogledam…) Nije mi žao što nisam završila psihologiju jer nije to moja svrha. Ima toliko divnih ljudi koji to savršeno rade. Ja u svetovima u kojima se nešto mora ne plivam dobro.

Moje slušanje i obraćanje je zasnovano da dugogodišnjem opipavanju i preplitanju priča, sudbina, crtica. Čitajući mnogo čovek shvati da ništa na ovom svetu nije novo. Sve je već davno rečeno i opisano, a naše je da u tome pronađemo odgovore na današnja pitanja.

Reči nasušne

I opet se vraćamo rečima. Moja odluka da se posvetim izučavanju maternjeg jezika, nije bilo slučajno. Ni moj rad sa decom. Ni moja interesovanja za razne oblasti koje rečima pomažu ljudima. Ni moje izučavanje cvetnih esencija ni rad sa ljudima koji traže odgovore i balans pomoću najnežnije, ali najupornije remedije – nastalim od cvetova. Biljke su na ovoj planeti bile pre nas. Pre životinja.

Preživele su toliko toga i u njima je sačuvana vekovna snaga, mudrost i tajna harmoničnog življenja. Čarobno je iskustvo kada čovek uspe da pretoči svoje emocije u reči, a da ih onda balansira pomoću esencija.

Godina obojena iskustvom

Čitava ova godina je bila protkana iskustvima koja se kroz reči stiču. Počela je stresno, a stres su nam svima izazivale određene reči i način na koji su izgovarane. Sagledavanje uticaja medija na mikro-planu. Reči puštene da žive za sebe. Ljudi koji ne smeju da izgovore šta misle jer su u tom trenutku bile vrlo zapaljive. Reči imaju moć, a čovek je ponekad slab da im se odupre, da razazna njihovu varljivost i zavodljivost, pa prepozna da su, poput vatre dobre sluge, ali loši gospodari…

***

Ljudi su izgovarajući ili prećutkujući reči ove godine toliko toga rekli o sebi. Shvatila sam, neko će reći - zar ti je toliko vremena trebalo - da su reči jače od dela. U stvari, lažem, reči su "vidljivije" od dela. Znate onu - ne veruj svojim očima veruj onome što ti ja govorim. To sam ove godine saznala i mnoge ljude najzad spoznala. I naučila. I hvala im. Oni su u svom svetu u pravu. U mom svetu su samo osobe čije se reči ne poklapaju sa delima. Opet ću da dodam opštepoznatu - na jeziku med - uz malu korekciju - u delima led. Ako se pitate kakav je neko čovek uporedite mu reči i dela - ako se poklapaju, dobro je, ako je ne poklapaju, barem znate da je na jeziku med... :)
I, pitam se, da li sam imalo odgovorila na Negoslavino pitanje - po čemu ću pamtiti i šta ću zaboraviti? Ne zaboravljam... pamtim... Poput Broja 1 iz stripa Alan Ford ne zaboravljam jer nikad ne znaš kad će ti trebati. Pamtiću ovu godinu po saznavanju ličnog puta i svrhe postojanja. Da nisam ni ime ni profesija već neko kome je svrha da povezuje ljude. Da bude ta fina spona koja će ih dovesti jedne do drugih, koja će prepoznati potrebe, usmeriti, saslušati, uputiti. Da mi je svrha da rečima menjam ovaj svet na bolje. Svoj mikrosvet i ljude koji u njega zalutaju. Slučajno ili sa namerom...
A moj vedri oblak i ja putujemo... i radujemo se svakoj novoj destinaciji. Binom. Dvojac bez kormilara. Hvala Negoslavi na inspiraciji...



 

 

Tags: , , ,

16 Comments

  1. To je paperjasti, nežni, meki oblak koji velikodušno propušta svetlost. A ti ga usmeravaš. Biće koje se ne da definicijama i granicama, biće isprepletano sa drugim bićima u ljubavi i razumevanju. Takvo biće jedino može da usmerava oblake. Biće koje ima snage da spozna sebe i razume druge. <3

  2. Strizovic Zorica says:

    Draga Majskic,uvek me tvoji tekstovi oplemene,ugreju.Kao termofor na hladne noge.?Tacno si procenila koja je tvoja uloga:ti si ona fina cipka sto se plete oko pacvork komadica tkanine,raznih boja,debljina i cinis da svi oni postanu jedan veliki pokrivac za ljudske duse.❤

    • Кали, мила! Како ти мени увек исплетеш диван ћилим од речи. :) Да ли је то због оног сличан се сличном… или због кОнеске тастаруре :) углавном, увек ме твоје речи дирну – ти си предивна чиста душа!

  3. A šta se promenilo u međuvremenu…

  4. Kako u wordpessu da podesim da pratim vaš blog?
    Pozdrav!

  5. Ne pamtim kada sam pročitala u ovoj meri nadahnut tekst, koji teče, vodi, pripoveda u jednoj posebnoj atmosferi… Opčinjavaju me reči. Sve oko nas su reči. Sve ima svoje ime ili se nekako zove. A ime ima svoje zakone, određuje pojedinca i nikad ne ispadne da je slučajno odabrano. To isto se odnosi i na naslov ovog teksta. Možda ću biti prva, možda je neko to već učino, ali reći ću samo: Želim da ti u narednoj godini reči dolaze kao lahori, da kroz njih letiš i da naučiš da razlikuješ beskrajno mnogo mirisa u njima. I u mirisima nove mirise. I opet tako. :)

    • Draga Tanja, da li znaš koliko sam srećna što si tu? Ti si moje nadahnuće, ti znaš da tvoje reči i način na koji ih pleteš mnogo volim, i stoga mi ovaj komentar ima posebnu, neću reći težinu – već čarobnost – baš kao taj vedar oblak, koji opet u sebi nosi jednu posebnu simboliku. Ovo što si mi poželela niko do sada nije, prva si mi tu krasnost uputila i hvala ti i sebi želim reči poput oblaka… da ne ponavljam sve ono što ti napisa da ne izgubi na čarobnosti :)

  6. Svaki tvoj tekst je kao oblak, sam za sebe, tajnovit, a opet, kao da zove da se u njega zaviri i otkrije se baš ono pravo, što i treba. Naravno, ako smo pažljivo čitali i između redova, što suptilno upućuje ka samom cilju.

  7. Pa, ovo je bilo pravo uživanje (čitati tvoj tekst). :) A moram reći, i prepoznavanje u nekim rečima. Konkretno, prepoznavanje u preispitivanju sebe i toga koja je moja svrha u životu. Mislim da sam uspela da zavirim duboko u sebe i otkrijem šta je to ono što želim, što je možda i moja svrha. Idem polako ka tome… Ima tu još pitanja i nedoumica i baš zato mi je drago što si napisala ovaj tekst: što me dodatno inspirišeš, što se mogu pronaći u tvojim rečima, što si ga tako lepo napisala da u meni proizvede ovakav osećaj… Hvala ti. :)
    A da dodam još nešto što me raduje: potpuno se slažem sa tvojim poimanjem o prirodi i značaju biljaka i esencija. Samo što se nažalost ne razumem u to, ali zato mi je tvoj blog dragocen. Već sam prepisala u sveščicu koje cvetne esencije pomažu u oslobađanju loših misli, napetosti, one koje su za uzemljenje, vraćanje osmeha na lice…. :)

    • Hvala, Marija! Prepoznavanje postoji kod ljudi koji se na neki način pronađu i „prate“ u ovom virtuelnom svetu. Svako od nas nađe komadić sebe u nečijim rečima, u nekoj slici rečima crtanoj, emociji. Drago mi je i što pratiš cvetne esencije. To je moja velika ljubav i uživam u radu sa njima… :)

  8. Prvo odgovor- jesi.
    Drugo- hvala tebi.
    I treće- meni si rekla i više od onog što si napisala. Odnosno, ja sam pročitala i više.

    • Ja sam znala da ćeš ti znati i umeti da prepoznaš. To je ta veza koja je jača od bloga… koja prevazilazi virtuelni svet – biva duboko usađen u naša srca…

  9. Nije vedri oblak, sa tobom je osunčano nebo :) U pravu si, ti možeš da menjaš svet na bolje. Svaka tvoja reč je biser, a tako ih mudro, nežno, nenametljivo nižeš u prekrasnu nisku. Šta da kažem? Divno, kao i sve tvoje što sam pročitala.

    • Suzana, ovaj sam tekst dugo želela da napišem, a Negoslava je juče svojom nominacijom samo ubrzala taj proces. Nekom može delovati ovako i onako, ali svako od nas ima neku svoju ulogu… a moja jeste ova, i ljudi često zovu, pitaju, traže savet, podsećanje… Hvala na tome i hvala tebi na prepoznavanju1

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: