Intimni imaginarijum

VERNICI I ATEISTI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Ne znam da li sam vam pričala o svojoj prijateljici. U stvari, znam da jesam, često je u raznim kontekstima spominjem, samo je ne imenujem jer je nema na društvenim mrežama. Njen izbor je da je javno nema, ali je tajno mogu spominjati koliko god mi duša ište. A oni koji je znaju će je u mom pisanju i prepoznati.

slinetworks

No, zašto ja opet o njoj? Ta moja prijateljica mi je godinama, kad krene neka priča o praznicima, crkvi, Bogu, veri – uvek govorila kako je ona ateista. Kako ona ne veruje, eto… A svaki njen postupak, komentar, sve što uradi, sve što kaže ili sačuva u sebi upravo su slika  deset zapovedi. Slušam ja nju tako, uz osmeh blag i kažem – da bi bilo dobro kad bi svet bio sazdan od takvih ateista – bio bi bolje mesto. Ona me pogleda, i samo se nasmeši.

Iz nekog razloga ona nije krštena. U njihovoj se kući nisu praznovali verski praznici. Ali, rekoh ja njoj, čovek bez vere ne postoji. Možda ti to ne zoveš Bogom, ali veruješ, zar ne… I ona potvrdi. Moja draga prijateljica veruje u dobro u ljudima, u pravdu, u čestitost, u jednakost, u ljubav, u svetinju porodice, u svetinju doma. Ona je svoje dete vaspitavala i odgajala i od njega divnog čoveka napravila svojim beskrajnim strpljenjem, trpljenjem i verom da će on baš takav kakav i jeste biti. 

Ovih sam dana listala Fejsbuk i pokušavala da se distanciram od raznih napisa. Mislim, sad ga vidiš, za pet minuta poješće ih novi. Generalno, tužno mi je što smo intimu preneli na društvene mreže. Opet ću se pozvati na jedan razgovor sa jednom drugom prijateljicom koja je, za razliku od one prve, vernik. Tako se deklariše.

Jednom smo tako nas dve o nečemu pričale i one reče kako joj je tužno što su ljudi počeli toliko da zadiru jedni drugima u intimu. Kaže – pitanje verovanja ili neverovanja je intiman, privatan, lični čin i nju dira ta doza javnosti i u verovanju i neverovanju.

Tada o tome nisam toliko razmišljala – ali ove godine sam u potpunosti shvatila o čemu je ona tada govorila. Jer smo ove godine saznali  i više od onoga što je trebalo da znamo. Rekli su nam i više od onoga što bismo ikada pitali. Mislim na društvene mreže. 

Ono što znamo o društvenim mrežama jeste da možemo da biramo koga ćemo pratiti a koga ne. Možemo da ignorišemo određene objave. Možemo i da ukinemo profile ako nas čitav koncept baš toliko baca van ravnoteže. 

Do pre nekog vremena bih se upuštala u komentare ispod nekih objava. Sada više ne. Sada me još samo kopka – čemu sve to? Čemu tolika količina cinizma, ogorčenosti, nestrpljivosti (da, na neStrpljenost mislim)… 

Moje viđenje ovih praznika – a kod nas u porodici, recimo oni traju od Božića do Božića jeste vreme mira i radosti. Vreme praštanja i moljenja za oproštaj. Vreme čestitanja i umnožavanja dobrog. Vreme kada malo više obraćamo pažnju jedni na druge. Vreme kada se okupljamo s porodicom i prijateljima. Vreme kada se setimo svih onih koji više nisu sa nama a deo su naših života. Vreme kada se setimo i onih koji nam nisu blizu, a bliski su nam. Vreme kada donosimo neke odluke, kada obećamo sebi. Vreme kada se uspori. 

I znam da ništa ne počne i ne završi se baš tog datuma. Ali to jeste jedan ciklus od 365/6 dana i dobar period da vidimo gde smo pošli i dokle smo stigli. Da obnovimo svetlost u nama i da čista srca krenemo u novo. Nije to samo priča vezana za Boga i veru.

Kako ja to shvatam? Kao što umijemo lice, operemo ruke i telo, čistimo cipele, peremo odeću, tako čistimo i duh, dušu i srce. I tu se svašta nakupi. I ako ne otvorimo srce i ne pustimo da iz njega izađe jed i jad, i tuga i bol, i patnja i grč – neće moći da uđe svetlost i ljubav. A, nekako verujem da svako od nas jeste ljubav. I da svakom više prija svetlost od tame. I ako nam je duša u mraku, mi ne vidimo ljubav. Ne vidimo dobrotu i svetlost i čuda svakodnevna. 

Awaken Mindset

Awaken Mindset

I, sa čudima se brkamo. I čudimo – gde su. A čudo je kad otvorimo oči svako jutro i vidimo, i uspravimo se u krevetu i pomeramo ruke i noge. Krenimo od tih malih čuda. Pa i mi smo sami jedno čudo – jer od toliko mogućih kombinacija u trenutku našeg začeća napravila se baš ova  koja se zove imenom našim.

I, dat nam je beskrajan niz mogućnosti. Samo nam nije dato da znamo koliko vremena za njih imamo. Pa, pomislim – zar ne bi bilo bolje da, umesto na to što trošimo svoje vreme na, kako deca kažu, hejtovanje, koristimo vreme za neke lepe stvari. Na neka lepa čudesa. Na spremanje hrane, čišćenje doma, učenje nečeg novog, neku zanimljivu knjigu, dobar film, priču s prijateljem, razgovor s decom, posvećenost partneru, tihovanje, radovanje, osmehivanje, plakanje, padanje, dizanje.

Zar ne bi bilo lepo da svemu tome posvetimo vreme koje nam je dato u neznanom obimu.

I, ovde bih stala, ali bih za kraj citirala dragu Ljiljanu Kosanović:

Zahvaljujem svim nesavršenim ljudima koji imaju tu sklonost da u drugima traže savršenstvo…
Zahvaljujem na njihovoj svesti do besvesti…
I imam dve poruke za njih :
1. Potrošite lekcijašku energiju na pronalaženje mira u sebi i
2. Niti ste vi ono što mislite o sebi, niti sam ja ono što vi mislite o meni !

I za kraj… početak svih početaka…
MIR BOŽJI ! HRISTOS SE RODI!

11 Comments

  1. Meri,ovo je sve lepo i fino rečeno, baš u duhu praznika.Moram priznati da sam ja malo baksuznija:))

    Kada me je jedna draga osoba malo nakon upoznavanja obazrivo upitala da li verujem, ja sam joj rekla:
    -Da, ali nisam organizovani vernik.
    -A šta je to organizovani vernik?
    -To je neko ko je iniciran, kršten, deo zvanično organizovane religiozne zajednice-tako sam nekako odgovorila jer tako zaista i mislim.
    Nemam ništa protiv onih koji veru shvataju samo obredno, festivalski, to je njihova mera i njihov izbor.Ipak, kada neko insistira na nekim arhaičnim izrazima koje inače ne koristi u normalnom, svakodnevnom životu, samo da bi sebe istakao kao velikog vernika, to me ipak malčice iritira. Naprosto mi je to kič, kič ponašanje.I zato ljudima čestitam Božić ili Uskrs sa:
    -Sretan Božić,sretan praznik i sl. a ne nekim prastarim rečnikom. Najsmešnija scena mi je bila u autobusu kada su njih 4 u sve 16 ogovarale, odjednom stale kada su prošle pored crkve, prekrstile se i uozbiljile a potom nastavile normalno sa ogovaranjem.

    I zato, kada sam pomenutoj drugarici kojoj je crkva dom a duhovnost životni izbor odgovarala na božićnu čestitku sa:
    -Vaistinu se rodi,nisam mogla a da ne dodam da samo njoj na taj način čestitam praznik. Jer ona to zaista i živi.

    E, zato kažem da sam malo baksuzna:))

    Vaistinu

    • Nisi ti baksuzni vernik, a drugarica je sigurno razumela :) Ovaj tekst je izazvan hejterima koji su se ovih dana trudili da obesmisle i omalovaže dobrotu i blagost koju praznici nose, trošeći vreme i sebi i drugima. :) Istinski, malo je bezveze i cela priča o veri na društvenim mrežama, čestitanjima putem poruka, a sada je najnovije i putem grupnih četova i ostalih stvari koje razdvajaju, i ispunjavaju formu, ali su i ovi drugi koji su se upinjali da dokažu da je sve besmisleno i zašto mi sada, i zašto oni onda bili prilično naporni.

      Ja sam samo htela da kažem da mi svi u nešto verujemo, bili kršteni ili nekršteni – jer, navedimo dr Baha – koji je verovao u prirodu našao svoju duhovnu vertikalu, i oslobođen straha uradio šta je uradio… :)

      Tako neko veruje u ljubav, neko u sunce, neko u Boga, neko u Svemir, nego u Maradonu, neko u neke mračne sile, ali svako ima nešto što ga drži u ravnoteži. Kad izađemo iz te ravnoteže, znak je da smo počeli da verujemo. U bilo šta. :) Vaistinu

  2. Svi u nešto verujemo, ali to nazivamo različitim imenima. Kako god, svetlost će uvek rasterati tamu. Želim ti svetlost u svakom danu! Srećni praznici!

  3. Draga moja Meri, i te kako bi bilo bolje, i za njih same, i za sve nas, ali neki su se toliko zanijeli, da traže još samo takve objave i mogućnost za svađom i vrijeđanjem. Korisne i pozitivne objave se sve manje dijele (čast izuzecima) i komentiraju, one loše imaju i na stotine komentara.
    A je li netko vjernik ili ateist, nije mi važno. Slažem se u potpunosti sa tvojom prijateljicom koja kaže da je pitanje vjerovanja ili ne lični čin, i baš se nikoga ne tiče. Još nikad nisam nikoga pitala je li vjernik ili ne, ali bome sam one naporne (i jedne i druge, da se razumije) počela zaobilaziti. Onaj izbor „prestani pratiti objave od…“ je sve češće u upotrebi :D

    Tebi i tvojim najdražima neka su sretni i ispunjeni ovi blagdanski dani :*

    • Hvala ti, Mirna mila! I vama blagdani vedri i veseli bili. Ja sam tebe prvu put, mislim i čitala kad si pisala o blagdanima, poklonima… Davno beše početak naše divne družbe internetske. :) I, razumemo se!

  4. Da sve pomiriš takav ti je ovaj tekst Meri moja!

  5. Мир Божији, Христос се роди, драга Мери!
    Овај текст је толико пун љубави, прави празнични текст. Хвала ти на свему :*

  6. Izvanredan osvrt na događanja ovih i proteklih dana. Bravo! Za svaki napisan red.

    • Hvala. Imala sam sve vas pred očima, koji ste isto tako stoički sve to slušali… Povlačili se i u duhu praznika praznovali. Volim i ateiste i vernike. Samo molim za toleranciju :)

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: