Coolumna kod Majske

ZAŠTO SVE VIŠE VOLIM DA UČIM OD MLAĐIH

 Drugi post u ovom ličnom izazovu. 

Ovih dana imam više vremena za čitanje blogova i primetila sam da sam dosta tekstova na temu blogovanja. Kako kreirati blog… kako izabrati temu… kako postaviti kategorije… kako naći svoju nišu… društvene mreže i blog… može li se zaraditi… 

Pročitam skoro svaki jer: 

  1. i  kad ste dugo u nekoj priči uvek nešto novo možete saznati
  2. dobijete ideju ili smernicu kuda dalje
  3. saznate kako drugi rešavaju svoje probleme ili kako prevazilaze lične blokade
  4. uverite se da niste baš toliko loši i da ste u toku sa događanjima :)

I, sve više volim da čitam mlade blogere – mlade samo po godinama ali ne i po stažu na internetu – jer oni su u ovom svetu svoji na svom. Volim originalne, pametne ljude koji imaju dobre ideje, pametna rešenja, drugačiji pristup. Volim njihov pristup jer čitav ovaj svet je njihovo prirodno okruženje pa su i tekstovi baš takvi – jednostavni, korisni, praktični, inovativni. Oni znaju prečice, oni se kroz virtuelni svet kreću s lakoćom i elegancijom. Oni se ne boje da podele cake koje će nam pomoći da nešto uradimo lakše, brže, jednostavnije. 

Za razliku od njih, mi koji smo rođeni pre interneta, pristupamo drugačije. Imam utisak da tu postoji doza mistifikacije, da su postovi koji bi trebalo da budu od koristi u stvari poligon na kom se pokazuje ko koliko zna i kako ga ostali ni biciklom neće stići. 

giphy

Dobri i loši predavači

Bila sam pre nekog vremena na uvodnom predavanju koje je trebalo da me ubedi da se upustim u učenje nečeg novog. I, nakon predavanja, u neformalnom razgovoru upitah koliko ćemo primenjivog znanja dobiti na predavanjima. Htela sam da znam koliko će mi to što budem čula biti od koristi u svakodnevnom životu i šta ću i sama moći da primenim u svom radu. Odgovor nesuđenog predavača je bio da će nas naučiti  osnovama, a za ostalo ćemo morati sami da se potrudimo jer se i on morao truditi da dođe do nivoa na kom jeste. 

I, odustala sam. Ne zato što ne želim da se trudim već što je predavač omašio u odgovoru. Kako kažu – učenik treba da prevaziđe učitelja – ili barem da bude dobar koliko i učitelj. Ako niste spremni da vas oni koje podučavate prevaziđu u znanju, onda se podučavanjem nemojte ni baviti. 

Vraćam se u ovaj virtuelni svet – i istu misao prenosim i ovde – ako niste spremni da svojim postom nekog istinski obučite nemojte ga ni pisati. Ili ga nemojte pisati kao „edukativni“ tekst. Jer, kako kaže poslovica – nije znanje znanje znati već je znanje znanje dati.

Zanimljivi u realnom kao i u virtuelnom svetu

Isti emociju imam i prema predavanjima na temu pisanja, blogovanja. Freelancingcontent marketing, content writer… mnogo bolje i jednostavnije predstavljaju neki novi klinci (u odnosu na moju generaciju). Oni taj svet žive pa vas lepo kroz njega i provedu. Ne boje se da podele ono što znaju sa vama. Ne plaše se da ste im konkurencija i da biste na bilo koji način mogli da ih ugrozite jer su svesni da:

  1. ima prostora za sve
  2. da dok pričate o novinama već pristižu nove stvari koje će oni u sekundi savladati i biti opet korak ispred vas
  3. to i nisu predavanja već razmena energije i ideja.

Zaključak dana:

Došavši do kraja, opet bih se mogla vratiti na početak i reći – u vezi sa internetom, blogovanjem, frilensingom, kontent pisanjem… ne čitam, ipak, baš sve. Čitam mlađe od sebe koji znaju i znaju da daju. Čitam mlade jer mi prija lakoća kojom se kreću kroz virtuelni svet, prija mi njihova neopterećenost i spremnost da vas uvede u cake…

Stariji su sve više čisti teoretičari i kritičari. Stoga, napred, omladino, vreme je da mi počnemo da učimo od vas. 

 

Tags: , , , , ,

16 Comments

  1. Kako kažu – učenik treba da prevaziđe učitelja – ili barem da bude dobar koliko i učitelj. Ako niste spremni da vas oni koje podučavate prevaziđu u znanju, onda se podučavanjem nemojte ni baviti.

    Umesto da bilo šta dodam, malo delim.

  2. Baš to!
    Ja se vrlo često nažem na blog-račvanju, jer s jedne strane imam „stare“ blogere, ljude koji činjenica jesu pismeni, ali nemaju ono što današnjica traži.
    S druge strane, radim sa onima koje opisuješ, i mogu ti reći da uživam.Potpuno sam se sjedinila i guramo neki „savremeni“ pristup. Drago mi je što si izašla iz „kutije“, jer to je samo dokaz da si vrsna profesorka.

    • Hihi! Hvala ti na ovom komentaru. Možda mi dođe „u ruke“ tvoja omladinka. Znam, i iskreno ta deca su jedan velik izazov. Čovek ne može da se učauri, ne može da bude ravnodušan, ne može da ne odreaguje na njih i njihov svet. Oni su ti koji dolaze posle nas i kojima svet ostavljamo i mislim da treba da se razumemo i da prihvatimo njihovo, barem onoliko koliko tražimo da oni prihvate naše!

  3. Točno draga Meri. Zato bez ustručavanja pitam baš njih kad nešto ne znam. I vjeruj mi, do sad sam primijetila da mi je svatko htio pomoći najviše što može, nitko se nije oglušio na pitanje. Zapravo su mnoge stvari tako jednostavne, a mi ih sami zakompliciramo i učinimo nerješivima.
    Posebno se o mladima danas piše sa toliko negativnosti, sve neke loše prognoze za budućnost, toliko kritike. Veseli me zato pročitati jedan pozitivan tekst :)

    • Jedan od motiva bio je i taj – da popravimo tu sliku o njima. Inače, slušala sam neki dan jedno predavanje značajne osobe u svetu interneta – i odnos koji je on imao prema njima – kao da je on kralj tog sveta a oni leva smetala… bio je motiv za ovo pisanje.

  4. Jelena Dilber says:

    I meni je pojava novih mladih blogera pravo osveženje, čak ponekad i ukradem malo njihovog poleta i gledanja na svet kao da je on nešto jednostavno i lepršavo. Sjajan tekst, Meri, odlično ti ide ovaj lični izazov! :)

  5. Хммм… Ипак сам и ја матора…

  6. Meri 100% si u pravu. Ta energija koju oni daju je poletna. Ali i način njihovog izlaganja svega tog je nekako lakši, prijemčiviji. I znaš, volim da ih čitam iz još jednog razloga, daju samopouzdanje jer uopšte ne razmišljaju po sistemu da se „udvaraju“ nekom, oni su svoji i na jedinstven način daju do znanja da su odlučili da uspeju u tome što rade.

    • Da, da. Oni su presrećni da svoje znanje prenesu na druge. Oni su jednostavni jer tako i shvataju svet… dok ih mi ne naučimo da to kao nije dobro. Zato ne treba da sputavamo – već da ih pustimo i da učimo, ili da se podsetimo kako je to bilo kad smo mi bili deca…

  7. Evo jedne stvarne konverzacije putem Skajpa između mene i jednog momka:
    -Pa koliko to onda jezika razumeš? (fascinirana njegovim učenjem jezika-spontano)
    -Čekaj da razmislim da li razumem turski….
    -Kako to misliš da razmisliš? Ili znaš ili ne znaš? Kako to radiš?
    -Paaa, uđem u energiju

    E, to je ta razlika među generacijama, samo uđeš u energiju:)))

  8. Apsolutno isto primećujem. Ja nekad provedem dane proučavajući neke stvari vezane za net.Moja kćerka odradi to isto bez da joj bilo šta crtam i objašnjavam. Njoj se to podrazumeva!

    • Da. A pošto je to za njih… pa poput igre, oni to rado i dele. Ne boje se konkurencije, ne zasenjuju nikog svojim znanjem – za njih je ovaj svet igralište.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: