Efekat leptira – ili komadić bajke za našeg Jocu K.

Ima jedna gusenica koja živi na Arktiku. Ona trinaest godina, u retkim sunčanim periodima,  izmili  ispod svog kamena, pojede što više zeleniša dok vlada vreme blagosti, i opet se vrati da hibernira narednih surovih meseci hladnoće.

I kad četrnaeste godine izađe – pretvori se u raskošnog leptira i započne svoj  let. Čini se da nakon svega  tek treba da odživi i najbolje godine svog života  Da je zaslužila komadić plavog neba nakon surovih zima pukog preživljavanja. A ona stigne taman toliko da počne da sanja i onda zauvek nestane.

***

Tako i neki ljudi. Taman kad bi trebalo da žive a oni odu. Poput leptira. Odlete. I desi se, kao i sada, nešto poput efekta leptira.

***

Ja Jocu ne pamtim kao odraslog. Nismo se videli… možda i punih 20 godina. Pamtim dečaka. Onaj lik sa crno-belih fotografija.

Pamtim jednu ekskurziju u Bosansku Dubicu. Pamtim časove matematike i Hladnog kako uteruje znanje matematike na malo neobičan način. Pamtim pismeni iz fizike pod fenjerima koje su on i Keka pokušali da onesposobe…  Pamtim smeh. Pamtim večitu spremnost za akciju, nestašluk.

Pamtim dečaka i gledam crno-bele fotografije.  Pamtim i čuvam u srcu. Pamte i moji drugari, jedna generacija 69. Najbolja berba. Ove su godine kad postaju kao vino… s godinama sve bolje.

Ovo je moj efekat leptira u ime mojih drugara.

Putuj, putuj leptiru i neka su ti mirni puti…

Bloger, predavač, floriterapeut

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.