JEDINO JE LJUBAV POTREBNA

I mir u neograničenim količinama

Jednom, relativno davno, upitah moju najdražu koleginicu sa posla i dragu mi prijateljicu – kako ti to tako lako kažeš ne i odbiješ ono što ti ne prija – a ona mi reče – ne brini to ti godine donesu, ni ne pitaju. Nisam to tada baš najbolje razumela, ali kako su te godine prolazile stvari su postale jasnije.

etsy.com
etsy.com

Kako godine prolaze postajemo mudriji – ili bi barem trebalo da bude tako. 

Sada mi je moj unutrašnji mir najvažniji – i osim onih stvari koje ugrožavaju moj lični svet – ostale nemaju pristup mom prvom, najintimnijem, mikrokrugu. Ne mogu ispraviti sve napravde ovog sveta, ne mogu menjati tuđe svetove, ne mogu suditi niti mogu pravdati. Sitna sam poput zrna peska u odnosu na čitav kosmos i kad tako posmatram stvari i sve što se oko mene dešava je samo peščana prašina. 

Moja sreća je samo moja stvar. Kao i moja tuga. Naučiš vremenom da si sam odgovoran za dešavanja u tom svom malom svetu. Dok sam u centru dešavanja bila ja – mnogo sam grešila – i uvek bila uznemirena i uznemiravana. Onda sam naučila da se izmaknem – da sagledam stvari, da pustim da prođe neko vreme – minut, dva, dan, da prespavam i na kraju shvatim sve je to relativno i sreća i tuga. Mislim na one obične svakodnevne stvari. Suviše uznosa u sreći i suviše patosa u tuzi su trošenje energije i često mogu da povrede ljude oko nas. Ne mašem ni jednom od ove dve stvari jer uvek je nekom teže ili neko misli da je njegov trenutak bitniji. I dok se objasnimo – sve je nestalo u onom pesku…

Velike tuge su velike baš zato što nas nešto toliko zaboli da nemamo vremena da objavljujemo svetu. Velike tuge nisu nešto što se dešava samo pojedincu, nisu eksluzivna stvar, nisu opravdanje. Velike tuge su naši učitelji. Da naučimo da sledeći put barem za nijansu lakše prođemo kroz istu ili sličnu situaciju. 

Ni velike radosti nisu nešto što se samo nama dešava. Ali, u trenutku velike sreće treba da budemo svesni da nisu svi baš toliko srećni. Taj trenutak je samo naš i ne treba od toga da pravimo nauku. Setite se kako vas štrecne kad neko maše svojom velikom srećom, a vama baš i nije neki dan. 

Danas su mi zen postavke sve jasnije. Još uvek učim, još uvek padnem pa se podignem, još uvek grešim, ali svaki put sve bolje razumem. Pisah o dobrim i lošim ljudima. Napisah i tada da nisam ni jedno ni drugo već samo čovek nekom dobar nekom loš. Neko ko se trudi da sačuva druge svoje vatre i isto tako se trudi da se na tuđoj ne opeče. Čojstvo i junaštvo. 

Ljubav i mir, drugari!

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (7)

  1. Tu lekciju još nisam naučila. No, učim, malo od života, malo od vas, mojih prijateljica.
    Hvala za ovaj i svaki tvoj post.
    Hvala za osećanje da mi želiš samo dobro.

  2. Divnu ljubav širiš <3
    Imala je tvoja kolegica i te kako pravo (sudim barem po sebi). Iako i sama još učim reći ne i maknuti se od situacija i ljudi koji me guše, vidim da je iz dana u dan sve bolje.
    Lijep dan ti želim :*

    1. Hvala, Mirna. Znam da imam i onu drugu stranu koja nije ovako mirna, ali ona prvenstveno meni škodi. Pa sam vremenom naučila da je mir u duši nešto što ne košta a mnogo daje. :)

  3. Kako lepo reče ona tvoja prijateljica, oprosti, zaboravila sam joj ime, psiholog, nema loših i dobrih ljudi postoje ljudi koji čine dobro i oni koji čine ono drugo. I da, svaka ti je na mestu. Počela sam i sama „odavno“ sa ovakvim pristupom životu, čak po cenu da me proglase sebičnom ;)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.