Ne znam da li sam vam pričala o svojoj prijateljici. U stvari, znam da jesam, često je u raznim kontekstima spominjem, samo je ne imenujem jer je nema na društvenim mrežama. Njen izbor je da je javno nema, ali je tajno mogu spominjati koliko god mi duša ište. A oni koji […]
Read more...
Jednom davno, sada već više od jedne decenije, reče mi Ljilja – pitaćeš se svaki put – a gde su moji praznici. Danas gledam jelku i sitne sijalice, mnoštvo svetala poput anđelčića na našoj jelci i prozorima. Trepere laganu. Opet je decembar. Kao i prethodnih godina. Opet su praznici, a pitanje […]
Read more...
Malo mi za sriću triba… Ne volim nešto Doris, ali ova pesma bi mogla da bude moj moto. Juče predivno sunce, moje muškatle i jadranska lepotica u svom najlepšem izdanju i eto ti radosti. Tako malo. Skuvam kafu, sednem na terasu, gledam to svoje bilje, ćutim, miriše kafa… dovoljno visoko […]
Read more...
Jedna, druga, treća kockica. Prvo se zapitam – otkud ja u toj igri, a onda shvatim da mi to Bog, ili Univerzum ili kako ga ti već zoveš – pomaže da poređam razbacane igračke. Da ih skupim, da pružim ruke i prihvatim ono što je moje. Da se ne bojim. […]
Read more...
Sneg se poigrava nad ravnicom. Kad pogledam u pravcu Srema – vidim da su mu obe noge spuštene, šeretski nad Fruškom gorom. Veliki tamni oblaci u daljini nagoveštavaju nevreme. A između tih spuštenih nogu vidi se svetlo – ono koje uvek nagovesti da dobri dani dolaze. I da podseti da […]
Pomislim, bilo bi lepo da je ovo pesma. Ali ja ne umem da pišem poeziju. Ovo je priča o dvoje ljudi koji su pre sedam godina jedno pred drugim raspakovali kofere i počeli da vade iz njih neke stvari, lagane, pa red teških, pa kad bismo pomislili da će ono […]
Setih se danas jedne zgode iz salona za manikir. Devojka mi radi nokte i priča sa mušterijom koja sedi i čeka. Mušterija saopštava kako je rezervisala mesto u biblioteci. Pomislih u tom trenutku, eto kako nekad pogrešno procenimo čoveka. To što u rano popodne izgleda kao da se spremila da […]
Prolaze hirovito poput mladosti. Nesvesni potrebe da zastanu, barem na čas. Ne osvrću se. Okrenem se ja, hvatajući svaki trenutak ovog meseca kao nekog posebnog praznika. Neko slavi praznik u Rimu, ja slavim dane u maju. U svakom nađem neki poseban smisao, neki šapat koji me vrati u dane. […]
Za mene su ruže i jagode najlepši simbol meseca maja. Tako za svoj rođendan uvek imam tortu baš od ove divne prolećne voćke. Kada sam shvatila da će za koji dan biti rođendan, a da ja ne znam kad ću da napravim poslasticu, pomislih – a ko će to bolje […]
Skorašnji komentari