Svi danas pišu, kažu. Na podneblju gde je usmena tradicija toliko jaka da u usputnom susretu u autobusu, na klupi u parku, ili u nekoj čekaonici možete čuti čitavu životnu…
Srećna nova godina. Ne, ne bih o tome. To jest, ne želim vam srećnu godinu. Želim za sve nas srećne dane. I to, kako sve češće govorim – korak po…
Priča je kratka, taman koliko treba od Dunavskog parka do Dačmana. Prečicama. Koliko treba kiši da spere ostatke dana i mojoj imaginaciji da posloži reči u neku smislenu celinu. U…
U neka siva jutra odlaze dragi ljudi. U nekim maglama provuku se neopaženo, u onom treptaju oka, u trenutku kad pomeramo zavesu da pustimo dan da uđe, kad pomislimo –…
Данас ускочих у „озбиљне“ ципеле. Крај августа, сваки пут заличи на крај детињства. На почетак школе. На крај безбрижности. На крај… Због ове речи, управо, ретко ускачем у те ципеле.…