Nekih dana me nema. Kad jesen se predaje zimi i kad ista počne da spušta svoje koplje pred prolećem. Nema me. Odlutam toliko tiho da neki ne primete da me nije bilo. Zavučem se u sebe i malo pospremam. Poslažem sve izvrnute saksije u kojima rastu moja uverenja. Pa ih okopam. U nekedodam još malo...
