Dan dvadeset peti – pregorele ženice prolaze kroz grad

25. dan

Danas malo spuštamo loptu. Ako ste pomislili da je počelo leto i da je vreme da pakujemo kofere prevarili ste ste. Kažu večeras kiša. Kažu i oluja. Malopre je čak jedna grma nebom prošla. No, dok sam danas nešto prolazila Zmaj Jovinom videh nekoliko ženica (ne volim ovu reč, ali o tome malo kasnije) kako poluspržene šetaju gradom. U letnjim haljinama – mada čisto sumnjam da je na njih mislio predivni Darko Rudnek kada je pisao svoj, pa recimo, prvi veliki hit…

Kao što rekoh bejahu to ženice – za mene je ta reč prilično uvredljiva i onako, ne znam kako je vi doživljavate, ali nipodaštavačka.

Fina neka ženica…

Kupila sam to od neke ženice…

Videla sam neku ženicu…

Prilično ograničavajuća reč. Kao da dotična iz nekog razloga nije stigla mentalno i monumentalno da odraste. Kao da je onaj ko tu reč izgovara nadbiće. E, kad ja za nekog pomislim da je ženica, onda stvarno pomislim da je dotična onako… pa nedorasla samoj sebi. Ove, iz današnje šetnje, u letnjim haljinama, behu  izgoooooorele od sunca! Dan na plaži ili nekoj terasi ili sunčanje u dvorištu. Znate kako izgleda prvi dan na moru kad se pojave sir-turisti? Tako su one danas izgledale.

Da su turistkinje, to je sasvim moguće. Da su bele poput sira i to je moguće (ne vidi se najbolje jer su gradom šetale u purpurnoj nijansi), ali da je Novi Sad postao čuveno majsko letovalište, to još bilo nije. Ili meni niko nije javio. Ali, kako kažu, koliko ljudi toliko ćudi, tako da su i one samo predstavnici ljudske ćudljivosti.

Čudno prazna beše danas Zmaj Jovina. Da li je to zbog sunca, da li zbog nedostatka para za kafanu (mada u ovo sumnjam, jer i kad nije bilo nikada nije bilo da za kafanu nije bilo, a ako je do toga došlo, onda smo stvarno čabrirali), ili je razlog, ipak to što je danas Đurđevdan. Znam da bi trebalo da postavim neku slavljeničku, ali meni se ona od Kompromis 69 baš draga:

https://youtu.be/GReER1ch9DY

Moram da linkujem jedan sjajan tekst sa jednom fantastičnom inicijativom (nadam se da me moja draga Sneška neće u turke oterati i tužiti Sudu u Novom Sadu). U svom tekstu U raljama bloga ona ima jedan divan pasus –

Ovim putem pozivam neke ozbiljne i jake programere da napravimo novu društvenu mrežu „Blogbook“®, namenjenu isključivo blogerima i promovisanju lepe reči i svih ostalih vidova umetnosti! Bez politike i ovih, već otrcanih, tema. Nemo’ da mi neko ukrade ideju, zato je odmah, sada, zaštićujem svim mogućim autorskim pravima! Za eventualnu zloupotrebu gornjeg imena, imam pravo pokrenuti spor pred Sudom u Novom Sadu i tako doći do novca koji mi je potreban da bih naslikala onu sliku!

Ne znam da li se šalila, ali ja se ne šalim nego s radošću podržavam inicijativu Snežane Medan. Ako postoji volja nastaće i blogbook :) i mi na jednoj divnoj planeti blogera.

No, ne stigoh da pitam da li joj je inspiracija za naslov bio čuveni film u Raljama života koji obožavam i mogla bih ga iznova i iznova gledati.  Ako ga nikada niste pogledali učinite to ovih dana. Ako ni zbog čega drugog ono zbog sjajne potpuno drugačije uloge Bate Živojinovića, čarobnog Mikija Manojlovića i nenadmašne scene sa Radetom Šerbedžijom. Toliko večeras od mene. :)