Fotografija – šal – ili činija odluka je samo vaša

Čitava moja uporedna priča počela je kod izloga u kom su čučale činije, lampe, satovi i slične kućne (ne)potrebštine. Vidim zanimljiv set onih kašika za rezance i slično… Pokušam da dokučim cenu… kad vidim ona izbledela. Pogledam sličan artikl pored i tu cene nema. Pojelo ga svetlo… ili sramota? Pa mi pogled skliznu na neke male ukrasne činijice – hehe… tu cena stoji – i dobro se drži – od 3000 pa naviše. Ukrasna činijica za sto. Za, recimo bombone na stolu? Zidni satovi prelaze dvocifrenu hiljadu… Uh. Hajde, slatka moja, dalje… pomislih. I, tako korak po korak do ujedinjenih boja. Šal? Ide zima možda bih mogla jedan da kupim. Cena? Prava sintnica – oko 4000 dinara. Dobro, ako kupim tri šala možda bih mogla da ih menjam za mašinu za štrikanje ili da uvezem kontejner robe? Malo dalje – prodavnica peškira, i opreme za spavaću sobu. E, sad ima i tu onih 4000 dinara – spavaćice neke flanelske valjda (mada se ne bih baš kladila u to). Prodavačica sve vreme ide za mnom. Kako ja dublje zalazim u radnju – rekoh da vidim cene krevetnine, tako se ona ne odlepljuje od mene. Gledam cene… 10.000 dinara…. pa sve do 24.000 dinara krevetnina. I onda shvatih da je njena uloga da mi ponudi mirišljavu so i pruži utehu prateći me iz radnje uz dođite nam opet. Da, hoću, već koliko sutra...

I, slatka moja, onda se vratim dve radnje unazad – mesecima gledamo neki malo bolji foto-aparat.e. Pa nam sve nešto skupo – ona srednja dobra kategorija od 26.000 ili ona full verzija od 45.000. Gde bre, mi to živimo? U zemlji u kojoj dve krevetnine koštaju kao jedan aparat? Ili jedan malo običniji aparat =jedan komplet krevetnine? Jedan zidni sat + činija za bombone = solidan aparat. Ili 6 šalova = taj isti aparat ili 12 šalova profesionalni aparat.

I tu mi pukne film i rekoh sebi – draga, kupi li lepo sebi aparat, pa ih slikaj a oni neka se slikaju. Krevetninu mogu da sašijem i kod krojačice od najfinijeg materijala, šal da mi isplete baba, sat – okrugli zidni znam i sama, iskreno da napravim, a one činijice? Ko još jede bombone? Posle treba ići kod zubara, a para nema – jer skuplja dara od mere – ili skuplja ćasica od intervencije zubara.

Gde ja to živim? Hm… nekako mi se nameće da smo većinom svi na Bulevaru sumraka… i da jedino svetlo na početku tunela imamo u ovakvim tržnim šetalištima… a svetlo na kraju tunela? Ima ga, samo svako ima svoje. O tom, potom…