Paraterapija - ili veruj mi na reč!

Kako izgleda život kad misli postanu realnost? Ili vreme je za promene

 

the-butterfly-girl-1

Razmišljam ovih dana intenzivno o nekim dešavanjima i imam utisak da je ova 2013.  baš godina u će nam se desiti sve ono što smo u nekom proteklom periodu intenzivno projektovali u svoj život. Ili, sada živimo svoje reči. Ono što smo želeli, ili nismo, na šta smo se žalili kao da baš tako jeste, rešilo je da nam se pokaže.

Kad kažem da nam se dešavaju želje koje nismo želeli – mislim na činjenicu da naš mozak i naš Univerzum i Bog, ko kako hoće da sagledava stvari, ne poznaju rečcu NE. Pa su ne želim, ne daj Bože, nemoj… primani kao pozitivne želje – Ne želim da mi se desi… privuklo je upravo ostvarenje neželjenog (ne želeti bolest, gubitak posla, razvod, selidbu, da parnter prevari… bili su u stvari želje da se to desi). Ne dao Bog… bolest, gubitak posla, selidbu, prevaru… Bog ne razume NE pa je Bog dao sve što je neko poželeo. Nemoj da lažeš, varaš, budeš bezobrazan, nestašan… Opet su postale pozitivne misli nečije. Umesto dao Bog da budem zdrav, prav, iskren… Ali da da ono što želim…

Loše formulisane afirmacije – ili loše formulisane želje sada pokazuju sav svoj “raskoš” u životima ljudi oko nas i našim ličnim. Okrenite se malo i sagledajte dešavanja. Koliko puta vam je prijateljica rekla da su joj deca nikakva, smotana, nezahvalna… Pa su deca ove godine počela da doživljavaju čitav niz nezgoda  jer samo postali slika onoga kako su ih majke predstavljale i videle. Priče u u nedogled o muževima koji ih sigurno varaju – toliko puta ponovljena postaje stvarnost. Prizivanje da se ne ostane bez posla – i postaje stvarnost . Bolesti koje su prizivane mantrama – samo da se ne dese postale su realnost. Loše misli, postale su realnost. Kukanje o umoru, bolestima, mrzovolji, besparici – postaju stvarnost. Ono što je godinama temeljno prizivano i zamišljano – neko nije mogao da prepozna kao poricanje želje već samo kao želju.  Mislim da je Bog ili Univerzum rešio da nam pokaže kako nam izgleda život viđen našim umom i kroz naše želje. Živi bili – gledajte!

Ista stvar je i na pozitivnom planu – nije se Univerzum poigravao sa negativnostima – jer rekosmo one ne postoje postoje samo želje – tako da su i prepoznate i pozitivne, lepe zamisli. Pravilno formulisane misli, ili čak i ako nisu bile prave afirmacije, bile su to lepe i tople misli – čak i ako su deca bila malo lošija – misao koja ih je pratila beše – važno da su zdravi, biće to sve u redu, i ta deca su kroz prethodni period prošla “okupana” velikom količinom iskrene ljubavi koja im sada otvara vrata ka boljitku. Parovi koji su se podržavali čista srca i sa pozitivnim nastojanjima – možeš ti to, ti to tako dobro radiš, nema veze – sve je to dobro… oni koji su jedni drugima slali samo ljubav bez ikakvih zadnjih namera sada su na, ako ne uzlaznom, a ono putu laganog boljitka.

Rekli su da je ovo godina izazova – meni se nekako čini da su prethodno bile te koje su bile priprema za izazov a ova samo ostvarenje onog što je izazivano. Godine strpljenja, trpljenja, pokušaja da se i u teškim vremenima ostane u harmoniji sa sobom, da se radi na sebi, da se sačuvaju bazične vrednosti sada se “nagrađuju”. Godine traženja odgovora, pravilnog postavljanja ciljeva, definisanja sada daju svoje rezultate. Isto tako je i u obrnutom smeru. Sve što smo prizivali dešava se.

Naravno, nije ova godina neka katarzična – niti je to iko predvideo, ovo je samo moje malo lično zapažanje – posmatrajući svoje bliže i dalje okruženje. Posmatrajući sebe. Nađoh pre nekoliko meseci jedan papir na kom sam u jednom trenutku života kad mi je bilo jako teško morala da napišem kako zamišljam sebe u narednih 5 godina. Zapisala sam to i taj papir stavila negde u fioku. I skoro 5 godina mu se vraćala nisam. Ono što sam tada te 2008. sebi projektovala  – desilo se sve i to baš tako. Pomalo komično jer nisam dobro definisala želje, bilo mi je bitno samo da zapišem. Srećom ni jednu lošu misao nisam zapisala, jer ako su se sve pozitivne desile desila bi se i ta. Jedina za koju sam mislila da se nikako nije desila bila je ona u kojoj sam poželela da napišem knjigu. Danas razmišljam – 95 tekstova na onom drugom blogu  su više nego jedna knjiga – a ja nisam definisala da želim knjigu u papirnom obliku, štampanu, objavljenu… Samo da napišem – i kad bolje razmislim i ona se ostvarila.

Nije mi namera da vas plašim – daleko od toga, samo želim da sednete i razmislite malo o svojim željama, zamislima, rečenicama koje svaki dan izgovarate. Ako vam je svaka treća reč – užas, strašno, horor takve stvari ćete i privlačiti. Ako samo pratite crne hronike, trač rubrike, skandale, to i prizivate.

Razmislite da li želite takav život? Ne, neću vam otkriti toplu vodu. Samo kažem da razmislite, a pošto je počelo leto – i biće malo više slobodnog vremena – pokušaću da vam predstavim neke tehnike kako možete da menjate, ako želite. Ako ništa, barem da probate i zabavite se, ako ne verujete.

 

I da, neću da vam pričam kako sam ja samo ispravno i pravilno razmišljala. :) Pa ne bih došla do ovog zaključka i ne bih primetila da nisam od sebe pošla. Ali, jesam, mnoge stvari, učeći nešto drugo i unapređujući neke druge tehnike intuitivno naučila i primenjivala – a to bih želela da podelim sa vama. To jest sa onima koje to bude interesovalo.

Tags: , , , , ,

8 Comments

  1. Ne kažu za džabe… “Kakve su ti misli – takav ti je život” :)

    • coolumna says:

      Upravo. I kao dokaz da nema foliranja jeste upravo činjenica da ne može na srcu jed i sa usana med da poprave situaciju. Med treba u srcu pa su i dela takva. Samo se treba osvrnuti na ljude oko nas. :)

  2. Дешава се! И опет још једно лепо запажање. Многима живот трчи тамо негде испред носа, а они у њему не учествују, не живе.

  3. Potpuno razumijem svaku tvoju riječ. Ovo je jedna prosta životna filozofija , koju smo svi , manje više , osjetili na svojoj koži , samo je pitanje koliko su je ljudi svjesni. Svijest o njenom postojanju je bitna , jer tek tada možeš da one negativne misli i riječi pretvoriš u afirmativne. Hvala što si podijelila svoje misli :)

    • coolumna says:

      Nema na čemu. To su neke stvari koje me lično interesuju, a ovaj blog i jeste namenjen nekim temama o kojima volim da pričam, učim, čitam, a pošto nisam stručnjak u onda je čista “paraterapija”. Mada ponešto i znam. Ali samo na nivou teorije, za praksu uvek uputim na stručna lica koja izuzetno cenim :)

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: