Mnogo razloga zašto bi trebalo da pročitate „Bezimenu“ i jedan zašto to trenutno ne možete

The-Gift-of-LovePre nekoliko godina sam počela da blogujem. U tom svetu upoznah „virtuelno“ dosta sjajnih blogera. Otkrih isto toliko sjajnih blogova. Otkrih jedan svet u koji uvek mogu da uđem kada mi ovaj „realni“ dosadi ili postane isuviše realan. U tom svetu postoji i blog  http://oblogovan.wordpress.com/. Kad bih sastavljala neku listu 10 najdražih blogova (koji se bave proznim stvaralaštvom) ovaj bi imao visoko mesto na toj listi.

Oblogovani piše nežno, poetično, majstorski ukraja reči i slaže ih u najfiniji poredak ljubavi, topline, čežnje. Njegovi postovi su većinom kratki jer u malo reči uspe da pretoči misli. I onda sasvim slučajno (mada u to davno ne verujem) saznam da je čovek napisao i  knjigu. Poručim – dobijem – pročitam – i danima razmišljam. „Bezimena“ kako se knjiga zove svevremena je priča svakog od nas – priča o prvoj ljubavi i tragu koji ostavlja u svima nama. „Bezimena“ je priča o onima koji nas obeleže jednim slučajnim pogledom za čitav život ili bolje rečeno jedan njihov pogled obeleži naš čitav život.

Čitanje ove knjige bilo je zanimljivo iskustvo –  kad nekog upoznate u fantastičnoj kratkoj formi – pitate se kako će to izgledati na skoro  200 strana?

Tema je koliko svevremena – toliko i opasna jer o ljubavi, bolu, razočaranju pišu svi ili barem pokušavaju da pišu. Moram priznati imala sam malu tremu – ali već prve stranice su me uvukle u priču iz koje prosto nisam želela da izađem. Kratke forme kao da su bile vežbaonica za roman – u njemu nazirete tragove bloga, na trenutke biste tačno mogli određeni deo da izvučete i od njega napravite post, ali oko svega toga autor majstorski plete priču. Nema praznog mesta, nema praznog hoda – autor ima istančani smisao da vodi priču bez  bez suvišnih detalja. S druge strane, snažna imaginacija i poznavanje ljudskih naravi omogućilo mu je da svoje likove gradi vrlo plastično i realistično. Autor i ja smo (kako shvatih čitajući) genaracija i valjda je i ta činjenica doprinosila da na trenutke jednostavno utonem u roman kao u neku svoju priču.

Kako da vam dočaram „Bezimenu“ a da vam ne prepričavam knjigu? Da probam ovako:

Po načinu „crtanja“ likova, karaktera i scena po meni je blizak stilu Đorđa Balaševića – jer i ovde sam mogla da zatvorim oči i vidim šta je pisac hteo da kaže.

Po toplini koju nosi na tren me je asocirao na „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, Marije Jovanović.

Po čudnim i životno zapetljanim situacijama zamirisao mi je na Ivanu Kuzmanović.

Sve to su moje asocijacije, ali Oblogovani je opet samo svoj. U slojevima iščitavate autora širokog obrazovanja, čoveka koji ima sjajan muzički ukus, koji ima specifičan pogled na svet – filigranski osećaj za detalje (minijaturizam usavršen na blogu), muškarca koji se ne stidi svojih osećanja i nema problem da ih pretoči u reči i ponudi svetu.

Sve u svemu – „Bezimena“ je roman koji bih rado poklanjala svim svojim prijateljima da se sete kakvi smo bili na početku puta i da razmisle dokle smo stigli, da se sete svojih prvih, pravih ljubavi, da zaspletkare, makar i tajno, sa svojom dušom – jer ovo su dobre godine za sabirenje, oduzimanje i podnošenje poluživotnog računa. Sjajno štivo da uporedimo šta smo mogli a nismo ili jesmo, kakve smo stavove izgradili i koje smo vrednosti u sebi odnegovali. Svima bih poklonila po jedan primerak.

Ali, tu je kvaka 22. Knjigu ne možete kupiti. Nema je u knjižarama, nema je u bibliotekama u vašem gradu (možda je u autorovom ima, i to bi bilo divno), nema je na sajmovima knjiga. Tužno je što neko ko bi mogao da napravi marketinšku priču i time pomogne štampanje knjige za šire mase  nije prepoznao vrednost „Bezimene“. Postoje za sada dva načina da do knjige dođete:

1. da poznajete nekog ko je uspeo da je nabavi od autora pa da vam je on pozajmi

2. da kontaktirate autora…

I za kraj ostaje mi da kažem da autor „Bezimene“ nije bez imena – zove se Dejan Zlatić, živi u gradu koji ima veze sa zlatom…

 

Napomena:

– Knjigu ne preporučujem da čitate u javnosti – jer rizikujete da se rasplačete u trenutku kada to najmanje očekujete. U svim ostalim situacijama – „Bezimena“ Dejana Zlatića moja je topla preporuka – a put do svoje „Bezimene“ morate pronaći sami. A za početak počnite da čitate Oblogovan blog – možda je to baš taj put…

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (8)

  1. Interesantno, i mene je stilom podsetio na Balaševića. Samo što Balašević u svojoj prozi malo preteruje sa željom da pokaže koliki je majstor reči, koliko je vickast i duhovit, pa ta poređenja ili drugi vešti sklopovi reči postanu sami sebi svrha, bude ih preterano i gde ne treba… Dok je u „Bezimenoj“ ta vrcava duhovitost samo u službi priče i u savršenoj meri. :) „Spletkarenje“ mi nije palo na pamet, iako mi je taj roman jako drag, ali sad kad razmislim, slažem se sa tobom. :) Sviđa mi se kako si prikazala roman, da već nisam pročitala svakako bih poslušala tvoju preporuku.

    1. Draga Savesna,

      potpuno se slažem sa tobom. Dobro, ja Balaševića poluznam i znam da se, barem ne u vreme kada je pisao svoje knjige, a to davno beše, nije trudio da bude duhovit po svaku cenu – on jeste bio i jeste takav i dan danas. No, da ne dužim o njemu. Bezimena je pokrenula neka sećanja u meni, preispitivala sam se pomalo… i uživala nadasve. I ja bih je čitala opet kad bih naišla na one divne, pre mene pisane preporuke na njegovom blogu. Hvala ti.

  2. Uživala sam čitajući i srećna sam što imam dva primerka, jedan je namenjen za poklon, ali je, sticajem okolnosti nisam uručila.
    Nadam se da će biti objavljeno još primeraka.

    1. Predivna knjiga. Ja bih volela da mogu da je kupim u slobodnoj prodaji – tako da od srca želim da se Dejanova knjiga pojavi u izlozima knjižara!!!

    1. Oblogovan… Volela bih (a verujem da moju želju dele i drugi) da napišeš možda nastavak – ili nešto treće – jer bilo mi je zadovoljstvo i predivno iskustvo uroniti u tvoj svet reči… Sramota me je da priznam da sam tek letos shvatila taj divni spoj reči majdana na reci Pek… i da se to mesto tako zove… i onda iz zlatnog mesta stiže tvoja knjiga… i mnogo zlata ima u čitavoj ovoj priči… Hvala tebi :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.