Produžilo se leto. Makar i ovako miholjski. Dok čekam autobus na putu za posao, posmatram ljude. Po jedna mala priča svaki dan. Parafraziraću jednog od bivših đaka koji je ovako objasnio, između ostalog, zašto putovanje u školu autobusom za njega nije besmisleno, mada svaki dan prelazi jedan te isti put – predeo kojim prolazimo svakodnevno tera nas da razmišljamo… dodala bih i da uronimo u sebe i promišljamo o stvarima i događajima.
Neki dan, čujem neku viku iza sebe. Okrenem se i vidim devojka udara svoje kuče i naziva ga pogrdnim imenima. Pokušava da mu objasni da se ne ponaša šašavo dok prelaze ulicu. Ok, pomislih. Nisam baš pobornik batina čak ni u rajskoj varijanti, ali mislim, bolje sada da ga malo izgrdi nego da strada. Kuče je gleda pomalo bledo, ali, sve mislim shvatilo je i sad će, nakon vaspitne mere ona da mu pokaže kako treba da se pređe ulica. I zaista. Krenuše devojka i kuče da prelaze. Bulevar, dupla traka, na 20 metara od pešačkog ona vuče životinjicu preko i usput telefonira. Sad, razmišljam, gde li su policajci, komunalni ili ovi regularni, da njoj objasne da se prilično šašavo ponaša jer:
1. prelazi ulicu na neobeleženom mestu (samo 20 metara od prelaza)
2. da telefonira dok prelazi
3. da vodi nekoga za koga je lično odgovorna (pa, kučence je kao detence, ne ume samo)
Ode ona. Ja uđem u autobus i sve bi kao da se i nije desilo. Ali jeste. I razmišljam – koliko puta mi, odrasli, vaspitači, roditelji – teramo decu da se ponašaju na jedan način, a trenutak posle toga mi istu stvar koju smo im „objašnjavali“ uradimo na potpuno drugačiji način. I to pogrešno. I kažnjavamo ih. I zbunjujemo. Tako da postupak dotične devojke ne čudi. Ona je još mlada da bi bila majka. Ali dovoljno odrasla da vaspitava kucu. Onako kako su nju učili njeni roditelji. I, bojim se, onako kako će ona jednog dana da uči svoje dete. Pogrešno.
I pitam se, da li bi imalo efekta pokušati joj objasniti da ne treba tako. Ili je ona što narod veli – da se gvožđe kuje dok je vruće ili da se drvo savija dok je mlado ipak aspolutno tačno…
Leave a Reply