Prepoznaj i beži – ili malo o net zločincima

a_peMama vam sigurno ni o ovome nije pričala.

Ili, mama vam jeste o ovome pričala, ali iz današnje vizure njena priča deluje kao priča iz praistorije. Pričala mama kako se treba ponašati u društvu mladića. Budi fina. Budi skromna. Trči tri, ma kakva tri sto trideset tri kruga oko stola. Druga su tada bila vremena. Ali poenta mamine priče je bila – trči koliko te noge nose dok te ne oženi. Posle možeš i da sedneš ili legneš, kako ti volja. Znala je mama da su i tada muškarci (mladići, dečkići) dok su jurili oko stola fine devojčice pod stolom odmarali sa nekim koje  nisu želele da budu tako fine. Onda ti isti muškarci kad im dosadi jurcanje ožene onu što se opirala iznad stola, a one ispod nekako uvek ostanu one ispod. I pitaju se gde su pogrešile. Dale su sve što su dečaci od njih tražili. I više. I bile rame za plakanje (dok su se oni žalili na one dobre kako se ne daju), i bile i više od ramena… I onda odjednom bile ostavljene. Urušenog samopouzdanja, a nisu radile ništa loše. Samo nisu slušale mamu…

Sad, u tinejdžerskim godinama nije lako biti fina cura. Kad prorade hormoni pa udare u glavu, teško je držati pamet u glavi. Treba znati naći zlatnu sredinu. Kako narod kaže – da i vuk bude sit a i da vam ovce ostanu na broju. I, ako u tim godinama savladate sebe, naučite da dajete onoliko koliko želite i kako želite, a ne koliko vam neko nameće i koliko mislite da treba, vi ste na konju. Do sledeće slične situacije o kojoj vam mama nije govorila.

Nisu dobre mama pričale o tome da ćete se možda jednog dana probuditi i shvatiti da ste prošle pola svog života, da ste same, razvedene,  u dosadnom braku, nedoživljene ili neiživljene. Da će hormoni još jednom da udare u glavu i da bi opet trebalo da primenite tinejdžersko pravilo o trčanju oko stola.  Samo u ovoj priči drugi deo nije sto, ili ako baš hoćete da bude, onda zamislite kompjuterski. I na njemu kompjuter. I priključak za internet. I kamericu. I neki od onih sajtova koji spajaju ljude.

E, sad, ne bih da ih da opletem po sajtovima. Oni su tu da se ljudi upoznaju. I to je ok. Znam dosta ljudi koji su se tako i upoznali, neki ostali u vezi, neki ozvaničili veze, neki ostali samo dobri prijatelji. Ali, ne bih o njima ovog puta. Ne bih ni o potencijalnim manijacima koji se kriju iza finih profila.

Rekla bih nekoliko reči o finim ljudima iza finih profila kojima se, kako kaže moja draga prijateljica Di, desio internet. Da. Ljudi koji se u realnom životu striktno drže određenih pravila, normi ponašanja, fini ljudi iz komšiluka, koji su otkrili internet. I shvatili da je to divno mesto da se na njemu sakriju. Koji su pronašli mesto na kom će kršiti sva pravila realnog života – jer oni virtuelni svet doživljavaju kao svemir u kome ima samo “zločina” ali ne i “kazne”.

O čemu se radi? Takvi dobro procene igralište na kom se nađu. Odaberu “žrtvu”. Obično razvedenu ili nikad udavanu, posvećenu detetu, poslu, starim roditeljima, sa blago urušenim samopouzdanjem. Krene ispipavanje terena. Zašto je tu? Da, razume on, i on isto tako… neoženjen, sa detetom, bez deteta, u poslu ili nema posla, sve u zavisnosti šta mu za datu priliku treba. Da, on razume. I on sve češće razmišlja o tome kako je dosta samoće i kako bi bilo dobro naći neku dobru srodnu dušu. Da, baš neku poput nje jer život brzo prolazi, ljudi su otuđeni, eto on nije imao sex (ups. nije vodio ljubav jer sex je precenjena stvar – vođenje ljubavi… draga moja, slažeš se sa mnom, jeste jedini pristojan oblik opštenja među zrelim odraslim osobama).

Ona se topi s druge strane stola iza svog monitora. Odavno već ne trči oko istog. Što bi bežala od njega tako finog.

Mislim, poverava se drugarici, da sam se zaljubila. Tako je pažljiv i fin. Zamisli, tri godine nije bio sa ženom. Kaže ili prava ili ništa. Mislim da se i ja njemu dopadam.  Ako pokušate da joj malo razbijete iluzije, reći će da ste ljubomorni. Da vam je krivo što je baš ona imala sreće da iz prvog puta naleti na takvog.

Kad dođe do ove faze, ona je spremna da postane “žrtva”.

Kreću cica-maco razgovori.

Kreću pitanja o tome šta ima na sebi.

Kreću pitanja – i predlozi. Ti toliko sama – ja toliko sam (i sad bi bilo najlogočnije da joj kaže, hajde da se vidimo…), ali ne, on je, onako usput uvlači u seksi čet preko interneta. Ona se u početku, kao i naša tinejdžerka sa početka, brani, ali naš dasa je ubeđuje da to nije ništa strašno i da ostaje među njima. Da je to normalno i da to dvoje odraslih ljudi normalno rade. Ali, ako ona neće, ako je neka zatucana, njemu je žao, ali on ne želi vezu sa nekom takvom. Ona ima sekunde da se odluči – šta dalje? Pristati? (Niko neće saznati, možda je u pravu, ovo su nova vremena, pa šta, danas preko kompa, sutra ćemo uživo, neka vidi da sam ja jedna od onih savremenih žena…)

Ako pristane upala je u zamku. Naš zločinac bez kazne počinje da leči svoje komplekse na njoj. Hot seks, ups. hot vođenje ljubavi – cvrc Milojka. Ona upada još dublje u rupu zvanu izgubljeno samopouzdanje, bezvrednost, a sve podgrevano obećanjima, samo još koji dan ovako pa ćemo se videti. Hajde, samo jednu sličicu za mene. Onako baš za moju dušu. I one se skidaju, slikaju, nameštaju pred monitorom. Niko im objasnio nije da sa druge strane ne mora biti samo jedna osoba. Da se taj snimak može zamrznuti u fotografiju…

On je otkrio internet i široko polje na kom će dokazati da su sve žene iste, lake, nemoralne, sklone prevarama, glupače… a one će misliti da su pronašle srodnu dušu i samo će čekati da prođe još tih nekoliko dana dok ih ne ogreje sunce i ne počnu da žive zajedno. Da i ona ima svog muškarca. Koji joj svako veče govori kako je divna i kako je vredelo čekati je. Samo im treba još koji dan. Dugo su bili sami, prosto su još nepoverljivi, uplašeni, nežni dečaci u telu odraslih mušakraca. I one se sve više trude do onog trenutka kada njemu ta igra dosadi jer je dokazao ono što je hteo. I onda beži. Bez nekog objašnjenja jer ko je ona da on njoj  bilo šta da objašnjava. Ona ostaje zgrožena, zgažena, bez reči, bez ikakvog racionalnog objašnjenja, osim da nije bila dovoljno dobra, da je mogla još malo više, da je rekla premalo, da je požurivala…

A šta treba da znate, a mama nije mogla da vam kaže?

ako neko neće posle neke pristojne prepiske da se vidi oči u oči sa vama – brišite ga iz svojih kontakata i iz svog života.

ako neko počne da vam priča priču o dugogodišnjoj apstinenciji jer nije bilo prave – a on, mada je imao prilike, nije hteo, jer je to za njega prljavo – opet bežite. Jer nije da vaš verujem statistikama da muškarac svakih nekoliko sekundi misli na seks, ali ne bih verovala ni u priču da je godinama (a već mu se bliže ili je duboko u srednjim godinama) apstinirao čekajući baš vas.

– ako vam od početka nije pokazao svoje fotografije, rekao ime i prezime, broj telefona… bežite odmah. Najverovatnije je oženjen, a moguće je i da ima neki kriminalni bekgraund ili su već pisali komentare o njemu na netu… (Priča o tome da je poznati političar, glumac… ili nešto slično neka vas ne zavara…) Svako ko ima poštene namere daće vam kad se uveri da su i vaše poštene neki normalan kontakt. Naravno, ovde se pozdrazumeva da vi ništa ne krijete, da imate svoju fotografiju, tačne podatke (+/- godine i kile).

Moguće je da se iza jednog takvog profila krije neko sa seksualnim frustracijama, seksualno neopredeljen, neko ko je duboko traumatizovan od strane majke, neke druge osobe, da ga je žena, devojka varala i sada svoju frustraciju leči tako što povređuje druge žene dokazujući sebi da su sve iste i da bi mu i sa nekom drugom bilo isto… da nije život baš tako nepravedan prema njemu, nego da su žene generalno roba s greškom. Nemojte se truditi da ga razuverite. Niste vi stručnjak, psiholog, psihijatar, terapeut. Bežite dok vam je još vreme. 

I nemojte da gubite veru u svoj vrednost. Samo ste imale tu nesreću da naiđete na net zločinca. I, nisu svi takvi. Ima na ovoj globalnoj mreži mnogo poštenih, dobrih, usamljenih muškaraca kojima ćete vi baš takvi odgovarati. Samo pamet u glavu, tri kruga oko stola i četvrti krug negde među svet da se uživo upoznate. A, onda je već sve lakše. Ili barem transparentnije. Želim vam mnogo sreće. Ne krivite majke, u njihovo vreme nije bilo računara, ali pričajte vi sa vašom decom o ovome. Biće vam zahvalna, verujte!

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (8)

  1. Сјајно си ово написала…Знам неке жене које су имале оваква искуства, које су биле жртве…

    1. Hvala ti, Luna. Znam i ja žene koje su bile žrtve, znam, i muškarce koji su loše prošli. Srećom broj ljudi koji su imali pozitivno iskustvo je veći – ali od sreće ne treba ljude braniti, ali kad je loše, treba ipak progovoriti.

    1. Postojala je ideja da se iznesu tekstovi u kojima bi se i o tome pisalo. Neka vrsta za i protiv… Ima divnih iskustava u vezi sa online poznanstvima, ali ima i vrlo loših iskustava. Kao i u životu, običnom realnom. E, sad ljudi ne vole da pričaju o lošem, kao sramota je… pa onda takvi u svakoj sferi života ostanu nekažnjeni. Evo ovih dana se na netu vrti apel da svakog dana bude ubijeno ne mogu da se setim koliko žena… Zašto treba čekati smrt da bi se skinuo veo “sramote” sa nečijeg ponašanja? Hvala ti, mnogo na komentaru!

  2. Vratih se ovom tekstu ponovo, pošto sam se prošli put naježila. Svakojakih slučajeva ima i na netu i u stvarnosti, mada, znam i za neke lepe priče.

    1. Naravno, hajde da sledeće godine, tj. ove pišemo i o jednim i drugim slučajevima. Jer obe znamo obe strane…

  3. Tihi, ovo je priča o nekim tipovima koji se sve više množe na netu… Neogen je bio, izgleda, mala maca u odnosu na to šta se dešava i kako su neki prokljuvili da nekada skupi hot-line mogu da im zamene žene koje zapravo traže parntera.
    Bitange i princeze, to su lepe priče, ušmikane, i svako tu prihvata svoju ulogu. :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.