Za mene je ljubav…

Sve moje priče su ljubavne, čak i kad u njima nema ni slova ljubavi. 

Sve moje ljubavi su divne čak i kada su nakon njih ostajali ožiljci.

Neko ovog časa mašta o velikoj ljubavi.

Neko se sprema za prvi sastanak.

Neko planira venčanje.

Neko je ljubav pretvorio u rutinu.

Neko se danas razveo.

Neko je danas sam.

Neko slavi ljubav.

 

 

Sve moje priče jesu ljubavne. Sve moje priče imaju to zrno u sebi. U svakoj ima mene i ima onih koje sam volela i volim. Toliko je u svemu ima da za druga osećanja vremena nemam. Sve moje priče jesu o ljubavi. Čak i kad su nestajale, kad su ostavljale tragove.

Ljubav je i naše ogledalo. Kad se zagledamo u one koje volimo mi vidimo kakvi smo mi. Naši roditelji, deca, braća, sestre, partneri, prijatelji – kroz njihove reči i dela vidimo i kakvi smo i ko smo.

Koga mi to volimo, kome tolerišemo, šta nas raduje, a šta nam nanosi bol. Ne boli nas onaj koga ne volimo. Ne radujemo se od srca s onima koji nam ništa ne znače. Ljubav ima mnoga lica, ima mnogo nivoa i nema realnog razloga zašto nekog volimo. 

Samo zato što nam je krv im meso? Zato što smo dugo bili sami? Zato što sam u društvu s tom osobom bitnija na hijerarhijskoj lestvici? 

Ili zato što nam je srce na mestu zbog onih koje volimo, što uz njih rastemo i postajemo bolji, ostvareniji? Što nam život dobija dublji smisao?

Ne znam. :)

Sve moje je ljubav. Čak i kad izbledi jeste sećanje na istu. Čak i kad neko učini toliko toga da srce ne kuca u pravom ritmu jeste ljubav koja traži da jedni drugima oprostimo pre nego što razdvojimo puteve.

I zašto vam ovo pišem?

Jer danas opet slavimo ljubav, malo više nego običnim danima. 

Jer danas znam da su sve stepenice na stazi ljubavi vodile u dobrom smeru.

Jer su čak i neke krive staze vodile ka pravom putu.

Ne pišem da bih ikoga ičemu učila. Za mnoge teme u ljubavi nisam dobar sagovornik.

Nikad nisam umela da osetim kraj, znala sam samo kad ja treba da odem.

Nikad nisam doživela razvod.

Nisam maštala o svadbi iz snova.

Nisam mahala prljavim vešom, niti srećnim trenucima.

Nisam nikom solila ranu, niti davala temu za priču. 

Kad pričam o ljubavi ja se zahvaljujem. Za dane. Za noći. Za mikrosvet. Za poštovanje onih koji su tu bili pre nas. Za zajedničku zaigranost i prihvatanje. Za podršku. Za činjenicu da sve možemo sami ali je zajedno lepše i bolje. Za zajednički duhovni rast. Za teškoće koje prolazimo i koje nas jačaju. Za prijatelje i one koji to nisu. Zahvaljujem i volim. Kad god o ljubavi pričam…