Kad se rano probudim ja uključim TV da mi da alibi. Za još koji minut razvlačenja po krevetu. I obično gledam bilo šta što liči na zabavu. Dok se po mojoj glavi vrzmaju misli. Obične, ljudske. Presabiram dan. Pozdravljam odluke, otklanjam neke stare prepreke. I u nemom filmu u tom trenutku lik izgovara: PRIHVATAM SVE...