Prihvatam da se sve dešava s razlogom. A vi?

Kad se rano probudim ja uključim TV da mi da alibi. Za još koji minut razvlačenja po krevetu. I obično gledam bilo šta što liči na zabavu. Dok se po mojoj glavi vrzmaju misli. Obične, ljudske. Presabiram dan. Pozdravljam odluke, otklanjam neke stare prepreke. I u nemom filmu u tom trenutku lik izgovara: PRIHVATAM SVE ŠTO SE DEŠAVA. DEŠAVA SE UPRAVO ONO ŠTO TREBA DA SE DEŠAVA… Shvatim:

1. evo odgovora na moja premišljanja

2. scenarista veruje u moć pozitivnog mišljenja

3. dan je lep – kao i uvek – odgovor dobiješ ako ga tražiš.

 

Da. Nisam vam rekla da sam se ošišala? Nisam? E, pa jesam. Negoslava :) mi juče napiše – ne verujem dok ne vidim. Tako da uskoro kačim jedan, makar bio selfi :D da prikažem svoju novi izgled (htedoh da napišem look – kao paralelu onoj fotki koja je juče osvanula na društvenim mrežama:

O čemu bih još?

O jednoj divnoj devojci, ovo je trebalo u prvi red, ili u naslov, o jednoj divnoj Mariji. Mislim da smo uradili neke dobre stvari u prethodnom životu pa smo zaslužili da je upoznamo. Biće o ovome još. Sad samo zahvalnost Univerzumu!

Ja danas idem na sledeće čupkanje kose radi sinusa. Rezultati prvog dela? Mogu da kažem da lakše dišem. Izgleda su se kosti malo pomerile (moje misli jesu, sigurno).

Šta još? Zahvaljujući Limundu/Kupindu kupujem neke divne knjige – poslednja je Zbogom mojih petnaest godina – za jednu divnu devojčicu. Ona je tek napunila 15, i prosto je čarobna. Ali, znate kako kažu? Sve polazi iz porodice – pa da vam kažem da su joj je i mama i sestra i brat isto tako čarobni.

I još ovo – htela bih da se zahvalim svim svojim koleginicama (možda postoji i neki kolega, a da ja to ne znam), koje prate moje blogove i koje su mi rekle da čitaju. Drage moje, zaista mi mnogo znači to. :) Kao i deci i nama ponekad treba ta topla reč i ohrabrenje i osećaj da je neko ipak primetio da nešto radimo… :)

Eto, toliko od plavuše u ovo pred podnevne sate…

Uživajte u danu i osluškujte poruke…