Pozitivno odrastanje / Vaspitno ćoše

Hraniteljstvo ili starateljstvo pitanje je sad

yellow-people-u83_smallPročitah jutros apel da se jedna devojčica vrati svojim hraniteljima i da im se omogući usvajanje. Bila sam u dilemi potpisati ili ne? Neko će reći da sam bezosećajna kad tako razmišljam, ali sticajem okolnosti birokratsku priču znam i sa druge strane.

Kao i većina žena planirala sam da jednog dana imam svoje dete. Godine su prolazile i to se nije dešavalo, pa smo suprug i ja rešili prvo da usvojimo dete – ako nam je pođe za rukom da u nekom roku dobijemo svoje. Onda  je on u jednom razgovoru rekao da ne želi da se upuštamo u igru usvajanja i birokratiju i rekao da bi želeo da budemo hranitelji. Usrećićemo više dece, i nećemo juriti, kako je on govorio po selima, tražeći devojke koje bi da se odreknu dece… Tako je on to video. I ja sam se složila sa njim.

No, sve što smo planirali, jednog jutra je zavejao sneg – ostala sam sama – udovica bez dece. Nije mi cilj da izazivam ničije sažaljenje, samo hoću da vam dam pravu sliku stvari.  Posle nekog vremena, kad sam se skrpila i sastavila i kad sam bila spremna da nastavim život dalje, otpoče u Srbiji kampanja za hraniteljstvo. Svuda su bili plakati, pozivi, objašnjenja šta je to. I ja reših, zbog sebe, zbog nekih naših zajedničkih planova da postanem hranitelj.

Procedura je prilično jednostavna – prijavite se, sakupite papire o nekažnjavanju, imovini, da ste zaposleni, papire sa sistematskog da ste zdravi, napišete motivaciono pismo i posle relativno kratkog vremena pozovu vas prvo na razgovor u Centar za socijalni rad. Mene je dočekala divna gospođa Vesna koja je sve vreme bila moj, nazovimo to tako,  supervizor. U startu mi je rečeno šta je hraniteljstvo – da to nije usvajanje, da hranitelji jesu oni koji dobijaju dete da brinu o njemu, čuvaju njegov identitet, i budu svakog trenutka spremni da se dete vrati roditeljima, srodnicima ili da ode na trajno usvajanje. Surovo zvuči, znam, ali vam to u Centru kažu. Svrha hraniteljstva jeste da:

– decu koja su ugrožena na bilo koji način izdvoji iz primarne porodice (roditelji alkoholičari, narkomani, maloletnici…)

– decu čiji su roditelji ostali bez sredstava za život jednu vreme čuvaju i hrane, a kad se steknu uslovi vrate roditeljima

– decu koja su ostavljena od strane roditelja a koji se nisu odrekli prava na roditeljstvo čuvaju dok se ne reši pravni status

– bebe koje su ostavljene u porodilištu prihvate i čuvaju do usvajanja

– deci sa posebnim potrebama  pruže toplinu doma i time ublaže ili čak pomognu da prevaziđu tegobe…

– u porodicama u kojima su roditelji umrli omogući starijoj punoletnoj deci ili srodnicima koji to žele da ih prihvate i brinu o njima.

 

Od prvog dana sam znala da hraniteljstvo nije usvajanje 

Znala sam da je moja dužnost da čuvam identitet deteta: ime, prezime, nacionalnost, osobenosti, da pričam o roditeljima, da omogućavam srodnicima ili roditeljima ukoliko su živi da budu u kontaktu.

Znala sam da teorijski mogu da podnesem zahtev za usvajanje deteta koje dobijem na hraniteljstvo, ali da praktično neću dobiti – jer sam sama. Znam, neko će reći da je bolje i jedan roditelj nego ni jedan. Slažem se. Ali zahtev za usvajanje podnelo je toliko bračnih parova bez dece, koji prolaze silne, mnogo ozbiljnije provere od nas hranitelja, i, iskreno, sa ovim iskustvom, ako je moguće dete bih uvek pre dala funkcionalnoj porodici u kojoj postoje oba roditelja nego samcu. Zvuči bolno, ali govorim kao neko ko je bio u toj situaciji.

Socijalna služba od samog početka saopšti sve šta možete kao hranitelj očekivati. Neke neočekivane stvari vam kasnije namesti život, ali o tom u drugoj priči. Želim da napomenem da oni vrlo jasno razgraniče HRANITELJSTVO od USVAJANJA. Vaša je procena za šta ćete se odlučiti.

Kad postanete hranitelj, morate biti dovoljno jaki i imati dovoljno ljubavi da ne razmišljate svaki dan da li će jednog jutra neko zakucati i reći vam da su našli divne usvojioce i da vi čekate sledeće dete na hraniteljstvo. Jer, da – hraniteljstvo je humano, ali je u neku ruku to je i posao – plaćeni ste (ne mnogo, čak možda i ne dovoljno, ali primate novac za čuvanje i brigu o detetu).

Kad usvojite država vam ne plaća. Niste dužni da čuvate identitet deteta, možete mu dati svoje prezime i vi ste trajno, kao da ste ga rodili sada njegovi i ono je vaše – mislim na dete.

U hraniteljstvu možete da se predomislite, može dete da se predomisli i iskaže želju da ode od vas i o svemu tome se stara Centar za socijalni rad.  Ja bih, ovde, ako iko od njih pročita ovu priču, želela da se zahvalim novosadskom Centru i da pohvalim sve te divne ljude koji vrlo požrvovano rade u interesu dece i hranitelja i usvojitelja.

 

Sad dolazimo do ključnih stvari:

– prvo, treba zaposliti mnogo više ljudi u Centru za socijalni rad jer nekoliko ljudi ne može da nosi toliki teret na svojim plećima.

– drugo treba promeniti zakon o usvajanju, skratiti proceduru, uslove usvajanja, uneti, ako treba stavku o pravu prvenstva na usvajanje od strane hranitelja… recimo…

Ovde ne bih o još jednoj, po meni najbitnijoj stvari, za to mi treba čitav jedan novi tekst. Ali bih iznela jedno svoje zapažanje ili dilemu – zašto je zakon tako uređen da kad roditelj ostane bez posla i sredstava za izdržavanje dece njemu oduzmu decu i daju ih u hraniteljske porodice ili u domove, tim ljudima plate staranje o detetu, umesto da kao privremenu pomoć taj novac daju svakog meseca roditelju? Jer, tako roditelj ostane bez dece, a hranitelj dobije dobije novac kojim brine o tuđoj deci. Možda je ovde motiv da roditelje nateraju da traže i nađu posao? Možda bi se to moglo rešiti tako što bi roditelj primao tu pomoć određeni broj meseci (do 6 recimo, a ako ni tada ne nađe posao, ukida mu se pomoć i deca idu na hraniteljstvo). Ne znam. To je stvar za neke ozbiljnije ljude, ministarstva, državu…

 

Šta sam ja ovim tekstom u stvari želela?

Želela sam da vam objasnim razliku između STARANJA I HRANITELJSTVA. Da vam objasnim da je to tako zakon regulisao i da tu sama socijalna služba nema mnogo mogućnosti za manevar – kad dođe vreme usvajanja tada dete ide odgovarajućem usvojitelju (naravno, može to biti i hranitelj, ako ispunjava sve kriterijume).

I, da, sve ovo vam na samom početku, pre obuke, pre podnošenja papira saopšte socijalni radnici kojima ste dodeljeni – objasne vam čitavu proceduru i pitaju vas da li ste spremni i dovoljno jaki da kad dete dovedete u dobro stanje i  pustite da ode – nazad svojim biološkim roditeljima ili na usvajanje, a da vi vrlo brzo dobijete novo dete na hraniteljstvo. Sve je u tom segmentu jasno i čisto.

 

Kao reakciju na tekst dobila sam komentar Tatjane Đurić – koji je nekim ljudima ulio nadu da mogu brže da iz statusa hranitelja pređu u status usvojitelja. Objavljujem Tanjin komentar, s tim da nisam sigurna da li se situacija do danas promenila. 

 

Prelep tekst Marina!
Samo da dodam jednu novinu: hranitelji imaju prednost pri usvajanju dece. Dužnost svakog stručnog radnika je da ukoliko je dete koje se nalazi u hraniteljskoj porodici „podobno za usvajanje“ (odvratan termin koji podrazumeva da nema pravnih prepreka da dete bude usvojeno) prvo pruže mogućnost hraniteljima da ga usvoje. Za hranitelje nema procene podobnosti – oni su kao hranitelji prošli i procenu i obuku. Ukoliko je dete starije od 10 godina dete se pita da li želi da bude usvojeno od strane hranitelja. Ukoliko hranitelji ne žele da usvoje dete, podatak o detetu se šalje u centralnu bazu, a potom se stručnim radnicima dostavlja spisak usvojitelja koji se procenjuju kao kompatibilni (po raznim kriterijumima: maternji jezik, veroispovest, starost….) Nakon međusobnog upoznavanja odabiraju se usvojitelji koji dete odnose u svoje domaćinstvo na period prilagođavanja i tek nakon toga dolazi do čina samog usvojenja.
Usvojenje je oblik zaštite u kome nakon samog usvojenja državni organi više nemaju uvid u način staranja o detetu, a kako to državu najmanje košta, ovo je upravo postao „in“ oblik zaštite.
Što se hraniteljstva tiče, i sami ste konstatovali da je malo stručnih radnika, ne samo prema celokupnom obimu posla koji nosimo nego i prema zahtevima za rad sa hraniteljskim porodicama. Beskrajno sam zahvalna ljudima koji imaju mogućnosti, volje i emotivne energije da se angažuju na ovakvom vidu pružanja pomoći deci. To su ljudi koje drugi najčešće gledaju kroz novac i „zaradu“, ali kad se nađete u situaciji da izmeštate decu iz primarne porodice i kad ste sa njima bukvalno na ulici – hranitelji su ljudi najvećeg srca!

stockvault-kid-sketch115184

Tags: , , , ,

32 Comments

  1. Dobar dan molila bih vas jedan odgovor,dali dete koje je od rodjenja u hraniteljskoj porodici jer majka nije mogla da se stara o bebi a otac nepoznat,baba i deda su se odrekli bebe ….u medjuvremenu majka umire i za dete sad odlucuje centar za socijalni rad….interesuje me dali baba ili deda koji nezive zajedno znaci bilo ko od njih dvoje da li mogu povuci izjavu u kojoj su se izjasnili da nezele dete ,i da bi sad zeleli da bude sa njima ili da dete ostane u toj hraniteljskoj porodici jer su uspostavili kontakt sa detetom i to im je sad zelja…..unapred hvala za odgovor

    • Uz Vaša pitanja uvek nešto naučim! Pošto je ovo pitanje za pravnika – proveriću sa kolegom pravnikom pa Vam javljam.
      Seko, kojeg uzrasta je dete, koliko je prošlo vrenena od kad su dali izjavu da se odriču staranja o detetu i da li je kontakt na relaciji dete- baba/deda uspostavljen?

  2. Tatjana Đurić says:

    Poštovani,
    izvinjavam se što nisam nastavila da pratim ovu prepisku a sad tek vidim koliki sam propust napravila. Po struci sam psiholog i radim u CSR, u službi za decu i mlade, uglavnom na drugim poslovima ali u poslednje vreme i sa decom na hraniteljstvu. Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja vezana za hraniteljstvo, ali na ona uopštena – zakonski okvir i načini postupanja, a za sva lična pitanja morate se obratiti nadležnom centru.

    Dragane, ipak sam vas dovela u zabludu :( Procedura izgleda ovako: ukoliko dete stekne status za usvojenje, voditelj slučaja traži odobrenje od nadležnog ministarstva. Uz odobrenje mora da se pošalje kompleno nova dokumentacija na uvid uz zahtev da se upišete u registar usvojitelja i usvojite konkretno dete. Ukoliko ministarstvo to odobri – to je to :) Postajete zvanično porodica :) Puno sreće i radosti vam želim!

    • Hranitelj says:

      Poštovanje, Tatjana!
      Evo i ja imam neka konkretna pitanja o proceduri usvajanja iz hraniteljstva :

      1. Da li je hraniteljstvo prednost ili hendikep prilikom usvajanja, i da li hranitelji , zaista, imaju prednost prilikom usvajanja deteta koje je već kod njih, i kojim članom zakona ili pravilnika je to regulisano.
      2. Da li hranitelji moraju da prolaze obuku za usvojenje , ili mogu da se upišu u registar usvojitelja sa hraniteljskom licencom.
      3. Kome i kad podnosimo zahtev za upisivanje u registar usvojitelja i usvojenje konkretnog deteta.

      Srdačan pozdrav, Hranitelj.

      Hvala

      • Hraniteljstvo bi trebalo da bude prednost – situacija se posmatra iz ugla dece i kad je tako sagledamo dete koje je vec deo hraniteljske porodice, prihvaceno je u njoj nema potrebe izmestati u drugu ( sad usvojiteljsku porodicu) i time izlagati dete dodatnoj traumi ( izdvajano je iz primarne porodice, a ako ga ponovo odvojimo od onih koje voli, postoji rizik da se vise nece emotivno vezati – javlja se strah od vezivanja )

        Hranitelji moraju da prodju obuku za usvojitelje i ponovo prikupljate potrebnu dokumentaciju. Zahtev za usvojenje odredjenog deteta podnosite kada dete stekne pravni osnov da bude usvojeno. Zahtev predajete nadleznom CSR a oni ga prosledjuju ministarstvu.

        Svako dobro Vam zelim!

        • Hranitelj says:

          Hvala Vam !
          Srdačan pozdrav, puno ste nam pomogli.
          Hranitelj.

        • Uspela sam da pronađem instrukciju !!! Mi svi to primenjujemo, a kad treba naći gde je zapisano- onda to potraje :)
          U Instrukciji o načinu rada organa starateljstva – centra za socijalni radu postupku zasnivanja usvojenja koju je izdalo Mnistarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
          na osnovu čl. 13 Zakona o ministarstvima (Sl glasnik RS, br 19/04, 84/04 i 79/05) i člana Zakona o državnoj upravi (Sl glasnik RS, br 79/2005)
          tačka 17.

          „U slučaju kada hranitelji deteta podnesu zahtev za usvoejenje, organ starateljstva je dužan da sprovede postupak procene njihove opšte podobnosti za usvojenje, uključujući i pripremu za usvojenje. Prilikom izbora adekvatne usvojiteljske porodice za dete, u cilju ostvarivanja kontinuiteta života deteta, organ starateljstva daje prednost hraniteljskoj porodici ako ona ispunjava uslove iz tačke 16. (koja govori o razlici u godinama: ne manja od 18 i ne više od 45)

  3. Hranitelj says:

    Draga Vesna! Potpuno razumem o čemu govorite. Na žalost, stvari bi trebalo da budu onakve kako ih Tanja Đurić opisuje, ali u praksi je to sasvim, sasvim drugačije. Mi ne dobijemo priliku ni da uđemo u uži izbor za usvajanje, i praktično smo kažnjeni što smo hranitelji, o prednosti tu nema ni govora. I ja bih jako želeo da stupim u kontakt sa Tanjom. Majska , ako ste u prilici, prosledite nam njen mejl, ili je upoznajte sa ovim našim komentarima. Srdačan pozdrav, Hranitelj.

  4. Vesna Miljkovic says:

    Ja sam Vesna Miljkovic, hraniteljica iz Cicevca. Imam problem oko usvajanja deteta. Devojcica je kod nas od njenih 24 dana, sada ima 5 i po godina. Jos u prvoj godini njenog zivota mi smo se izjasnili da zelimo da je usvojimo, inace devojcica ima usporen psihomotorni razvoj. Najpre su trazili da prodjemo edukaciju za usvojitelje, pa su posle rekli da to ipak ne treba. Zbog finansija nismo ispunjavali uslove za usvojitelje pa smo onda sredili finansijsku situaciju, itd da vam ne bih duzila ovde, kako bih mogla da stupim u kontakt sa vama. Hitno mi je potrebna pomoc. S’ postovanjem Vesna

    • Anonimni says:

      Vesna i ja sam u istoj situaciji kao vi. Jeste li uspeli da zavrsite usvojenje?
      Marijana,

      • Vesna Miljkovic says:

        Nisam uspela posto su nam najpre oduzeli licencu za hraniteljstvo a onda i proglasili nepodobnim za usvojitelje i na kraju dete su hitno izmestili iz porodice posle skoro sest godina cuvanja i brige oko nje oni su naveli da je ugrozena kod nas. Napakovali svasta a jedan razlog je da surujemo sa biloskim ocem, jer otac je izgledami stekao uslove da je cuva i zeli da vrati dete

        • Ne mogu da verujem sta se desava, to rade zlotvori iz centara. Isto se skoro i nama dogodilo. Dete pripremamo za usvojenje u drugu porodicu, van sebe smo, MInistarstvo je potvrdilo odluku Centra za socijalni rad, nemamo kome vise da se zalimo.

  5. Tatjana Đurić says:

    Pozdrav Dragane,
    ukoliko je beba regulisanog pravnog statusa i spremna na usvojenje (roditelji lišeni roditeljskog prava) nadležni CSR bi trebao prvo Vama da ponudi opciju da usvojite dete. Ukoliko ste Vi „za“ postoji procedura koja mora da se odradi (predmet se šalje u Ministarstvo) i ukoliko je sve u redu otpočinje se sa procedurom usvojenja. Naravno, u ovakvom slučaju, nije potreban period prilagođavanja jer se beba već adaptirala na vaše domaćinstvo i vas, tako da to ipak ide mnogo brže :)
    Srdačan pozdrav i puno sreće Vam želim! :)

    • Dragane, nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Hvala, Tanja!

    • Draga Tatjana,hvala Vam od sveg srca na odgovoru! Nisam baš vičan ovoj vrsti komunikacije, i jako bih voleo da stupim s Vama u kontakt peko “ privatne poruke“, jer imamo još neka pitanja koja bismo razmotrili sa Vama. Hvala.

  6. Biti hranitelj je veoma težak i odgovoran posao koji pri tom nije dovoljno plaćen. Pravi hranitelji su uglavnom osobe koje u sebi imaju dovoljno ljubavi i empatije za decu pre svega i kojima novac nije najvažniji motiv.
    Mnogo si dobro sve ovo napisala i sa svime sam apsolutno saglasna u svim segmentima.

    • Hvala, Olja. Pisala sam iz ličnog iskustva, iz iskustva sa obuka, kontakata sa divnim ljudima iz centra za socijalni rad. Znam da moram da poštujem privatnost i zato ne pišem o nekim segmentima, ali mislim da je tema vrlo važna i da o tome treba da govorimo!

  7. Odlican i poucan tekst. Lepo ste razgranicili izmedju ta dva osnovna pojma. Radim u socijalnoj sluzbi i prvo zelim da Vam se zahvalim na razumevanju i pohvalama naseg rada. Obicno smo na udaru kritika i nezadovoljstva, pa cesto ni nemamo priliku da objasnimo kako mi u stvari radimo i na koja ogranicenja sve nailazimo. Ono sto bih imala da dodam je povodom Vaseg razmisljanja o tome sta bi moglo da se uradi: u praksi nije tacno da se tek tako roditeljima oduzmu deca ako ostanu bez sredstava. Puno toga postoji sto se sa roditeljima moze uraditi, pre nego sto se donese odluka o oduzimanju deteta. Za to je neophodno postojanje razlicitih oblika zanemarivanja/zlostavljanja.

    • Hvala na komentaru. Mislim da loše reči dolaze od ljudi koji nisu imali prilike da se upoznaju sa sistemom rada Centra, da upozna ljude, da vidi sa čim se vi sve susrećete, a koliko vas malo ima u tom sistemu. Znam da je moja socijalna radnica, divna žena, imala valjda oko 35 i samo da joj svako kaže dobar dan, već je u poslu, a kamoli da nas toliko svaki dan ima neko pitanje, problem, realnu „frku“… Hvala vam što tako predano radite.

  8. Da li postoji zakon da hranitelj može da usvoji dete, ako neko zna, molim da odgovori što pre! Hvala!

    • Ono što ja znam hranitelj ima prava da podnese zahtev da usvoji dete koje je kod njega na hraniteljstvu jer je to tada i mene interesovalo. No, rečeno mi je da imam prava, samo pošto sam tada bila sama, rečeno mi je da prednost uvek imaju porodice sa oba roditelja.

    • Znam ljude koji su usvojili odrasle blizance. Najpre su bili ponuđeni hraniteljima na usvajanje i tek pošto su to odbili, ovi divni ljudi su došli na red.

  9. Divno si ovo objasnila i napisala Marina. Znam neke ljude koji su odrasli u hranitelsjkim porodicama i moram reci da, na zalost, nije uvek bas sve ruzicasto. Nisu to, opet na zalost, uvek ljudi velikog srca vec nekada i oni koji uzimaju decu radi dopune budzeta. A to je onda mnogo tuzno.
    Ne znam kako je u drugim zemljama ali ako je suditi po filmovima, lakse je usvojiti dete nego kod nas. I znam da se trazi da je „potpuna porodicä“ ali ipak…secam se svojevremeno price Vesne Zmijanac ( ne znam da li je bilo marketinski, ali tako je servirano )da nije mogla da usvoji dete jer je razvedena zena. A imala je novca i ljubavi za to dete koje je odgajila. Zasto zena koja nije udata, razvedena je ili udovica ne moze da usvoji dete? A da rodi moze svako, iako neke zene zista ne zasluzuju da budu majke. Tuzno je to za decu zeljnu ljubavi. Moja drugarica silno zeli dete, razvedena je , ima 50 godina i ne moze da usvoji, Ima neke svoje razloge zasto ne zeli da bude hranitelj i sada gaji macke. A toliko dece u domovima zeljnih ljubavi…

  10. Slobodno Marina, nemam ništa protiv.
    Vi kao hranitelj najbolje znate šta je to i koliko je teško, i gde god mogu pišem o mom pozitivnom iskustvu sa hraniteljima. Prihvatanje dece koja su doživela užasne stvari, koja su bespomoćna u ludilu koje ih okružuje, koja su odrasla sa strahom i nepoverenjem nije nimalo lako. I ogorčena sam kad neko to predstavlja kao laku zaradu! Drago mi je što je ova novina unešena u proces usvojenja zato što se prečesto dešavalo da hranitelji žele da usvoje dete, da im novac nije važan već nesebično prihvatanje nekog ko nema gde.

  11. Prelep tekst Marina!
    Samo da dodam jednu novinu: hranitelji imaju prednost pri usvajanju dece. Dužnost svakog stručnog radnika je da ukoliko je dete koje se nalazi u hraniteljskoj porodici „podobno za usvajanje“ (odvratan termin koji podrazumeva da nema pravnih prepreka da dete bude usvojeno) prvo pruže mogućnost hraniteljima da ga usvoje. Za hranitelje nema procene podobnosti – oni su kao hranitelji prošli i procenu i obuku. Ukoliko je dete starije od 10 godina dete se pita da li želi da bude usvojeno od strane hranitelja. Ukoliko hranitelji ne žele da usvoje dete, podatak o detetu se šalje u centralnu bazu, a potom se stručnim radnicima dostavlja spisak usvojitelja koji se procenjuju kao kompatibilni (po raznim kriterijumima: maternji jezik, veroispovest, starost….)Nakon međusobnog upoznavanja odabiraju se usvojitelji koji dete odnose u svoje domaćinstvo na period prilagođavanja i tek nakon toga dolazi do čina samog usvojenja.
    Usvojenje je oblik zaštite u kome nakon samog usvojenja državni organi više nemaju uvid u način staranja o detetu, a kako to državu najmanje košta, ovo je upravo postao „in“ oblik zaštite.
    Što se hraniteljstva tiče, i sami ste konstatovali da je malo stručnih radnika, ne samo prema celokupnom obimu posla koji nosimo nego i prema zahtevima za rad sa hraniteljskim porodicama. Beskrajno sam zahvalna ljudima koji imaju mogućnosti, volje i emotivne energije da se angažuju na ovakvom vidu pružanja pomoći deci. To su ljudi koje drugi najčešće gledaju kroz novac i „zaradu“, ali kad se nađete u situaciji da izmeštate decu iz primarne porodice i kad ste sa njima bukvalno na ulici – hranitelji su ljudi najvećeg srca!

    • Draga Tatjana,

      hvala vam na ovoj dopuni teksta. Ja sam bila u priči o hraniteljstvu, pa sam izašla, a zašto jednom drugom prilikom. Rečeno mi je tada da ako budem želela da usvojim neko od dece mogu da podnesem zahtev, ali da će prvenstvo imati potpune porodice. I ja sam se sa tim složila. Volela bih kada bi se o ovoj temi malo više pisalo, objašnjavalo, kada bi čitava država malo više brige i računa povela o deci. Žao mi je što na birou ima toliko školovanog kadra a ustanove za brigu o deci vape za njima, ali nekim čudom, sistematizacijom ili šta li, nema dovoljno ljudi da brinu. Moja iskustva sa službom su sjajna… ja lično ne znam da li bih imala toliko snage da istrajem i budem dostupna. Znam da se plaća, znam da mnogi uzimaju maksimalan broj dece i time dopunjuju budžet, ali znam i divne hranitelje koji su shvatili suštinu priče. I, da mislim da je teže biti hranitelj i da za to treba veliko srce… i ja skidam kapu tim ljudima… I jesu ljudi sa najvećim srcem, ali se o tome tako malo priča… Hvala vam na komentaru. Možda bi bilo dobro da vaše objašnjenje stavim u tekst kao dopunu…

    • da li je ovo tačno? I kao mogu da kontaktiram Tatjanu Đurić? Naime , moja supruga i ja smo hranitelji jednoj bebi, i želeli bismo da je usvojimo. Da li zaista nije potrebno prikupljati sva ona dokumenta ponovo? Srdačan pozdrav, Dragan.

      • Postovanje Dragane, zanima me da li ste uspeli da usvojite bebu? Ja sam novinarka Prve televizije i jako bih volela da se poyabavimo temom hraniteljstva, jer mislim da se o tome nedovoljno prica…

      • Postovanje, da li medju vama ima hranitelja koji su uspeli da usvoje dete? Radim kao novinar Prve televizije i sretala sam se sa problemima koje imaju hranitelji da zapravo postanu usvojitelji. Volela bih da se u javnosti malo vise prica o tome…

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: