Dan deseti – tabu krize srednjih godina

10. dan

Kriza srednjih godina. Nekako se po pravilu vezuje za muškarce. Sam termin. Kao što se menopauza vezuje za žene. No, krizu dožive i žene, a muškarci jednu malo drugačiju pauzu – andropauzu. Tako da i nismo baš toliko različiti koliko bi neki to voleli da potcrtaju. Ista nas muke muče – samo je pojam ženske krize kao i adnropauze još uvek tabu.

Kad muškarac shvati da je došao do neke zamišljene polovine svog života i pomisli da mu vreme poput peska ističe jednostavno izgubi kompas i u zavisnosti od toga u kom pravcu će otići ta njegova kriza i život može da mu se prevrne naglavačke. Kupovina kola o kojima je oduvek maštao, vožnja motorom, odlazak na put u neku egzotičnu zemlju, ako to sebi može finansijski da priušti, i nije loša stvar. Dati oduška, nagraditi sebe, priznati sopstvenu vrednost, ako nije na račun tuđe sreće, nije strašno. Problem nastaje ako reši da nađe ljubavnicu ili novu ljubav svog života – samo zato što misli da je poslednji trenutak da ispuca šta se ispucati može, da doživi ono što misli da u mladosti doživeo nije, da isproba sve poze iz Kama sutre… Naravno, ni jednog trenutka ne spominjemo andropauzu, jer ne dese se takve stvari pravome muškarcu. Kod njega ne dolazi do promena u hormonalnom statusu, nema promena raspoloženja, promena funkcija organizma. Ne, ne. To se dešava ženama.

Kad smo kod žena, priča o menopauzi je normalna. Svake druge novine imaju barem jedan dobar savet kako se izboriti sa ovim problemom. Televizija je prepuna reklama za ublažavanje simptoma, u apotekama razni proizvodi i pamfleti jer, normalno, ženama se to dešava. Njihovi hormonalni statusi se menjaju, telo se menja, raspoloženje se menja i to zna čitav svet. Nikakva sramota. No, priča o krizi srednjih godina kod žene? Ne, ne. To se dešava samo muškarcima.

Kad žena počne da preuređuje kuću ili stan, uređujući ga prema potrebama ljudi kojima su deca odrasla i otišla od kuće, kada bi da dom počne zaista da liči na dom, da promeni nameštaj, da stavi moderne zavese, da izbaci iscepan kauč, da modernizuje kuhinju, da od terase napravi oazu za odmor – to se računa kao sređivanje porodičnog gnezda. Kada žena poželi da upiše neki kurs, da se usavršava, da radi na sebi – to se podvodi pod dosadu i bacanje para, ali, hajde, neka joj bude.

Ali, kada i žena, kao i muškarac pomisli da je negde na sredini, a misli da bi još mogla sa nekim da dočeka svitanja, da isproba sve ono što sa suprugom nije, jer za njega je bila samo majka njihove dece, nikad ljubavnica i ravnopravna partnerka, kada poželi, sada kada su deca otišla, da se vrati nežnost, usputni poljupci, više vremena provedenog zajedno, kada shvati da je jedan veliki prostor ostao prazan – jer pored posla, muža, kuće – deca su uvek bila najveća vremenska stavka, kad shati da nema čime da ga popuni, ona kao i muškarac pada u blagi očaj. Vreme joj klizi kroz prste.

Znam, oboje su odgovorni i oboje bi trebalo da porade na priči zvanoj brak.

Ali, on je baš u to vreme upao u andropauzu i nije mu ni do čega. Samo bi sedeo, gledao tv, ćutao (i nikom se ne bi poverio, jer naravno, ovo se muškarcima ne dešava).

Ili je ona u menopauzi i prosto joj prija da se „razgaći“ u svojoj kući, da je ništa ne steže, da se odmori od toplotnih promena, od visokih potpetica jer joj se zbog hormona voda zadržava u nogama, mišići je bole, ciklus više nije onako uredan ili je na izmaku.

A on bi baš tada hteo da vrati malo stare vatre u njihovu vezu, ali kad je pogleda, ona ga podseća na sopstveno starenje i zaboravi da su o ovoj priči zajedno, da je ona njegovo ogledalo i okreće se nekoj novoj ljubavi, nekoj koja će ga bolje razumeti, mlađoj, poletnijoj. Zaboravlja u tom času da je i on u svojoj pauzi i da neće moći da je prati, a ako i uspe, zaboravlja da će kroz koju godinu i ta mlađa doći u godine zbog kojih je zanemario ženu.

A, žene? Kad vide svoje muževe onako nikakve pomisle da su ovi izgubili svako interesovanje za njih, da su upali u rutinu (često to i jeste tačno), da su postali sve ono što su rekle da ne žele od muškarca (podsećaju mnogo na njihove očeve) i počinje ženska kriza.

Ako nemaju sredstava da menjaju nešto u svom domu, ako su čitav život bile vezane za kuću i porodicu ovo zanemarivanje im izuzetno teško pada i žene često spas počinju da traže u alkoholu. Žene su najčešće solo-drinkeri, kad nikog nema kod kuće, dok kuvaju, spremaju, dok maštaju o nekom boljem i lepšem životu. U vreme kad im se muž vraća sa posla, one su već pristojno pijane, uspaničene zbog toga što bi njihova tajna mogla biti otkrivena, što im dodatno nabija osećaj krivice i nesigurnosti i one jedva čekaju vreme kada će muž da se posveti sebi i svojoj „krizi“ ne bi li na taj način zataškale svoje stanje.

Druga opcija je traženje pažnje izvan kuće. Ne mora to da bude klasična ljubavna veza, može da bude i flert, očijukanje sa nekim za koga misle da je princ za kog je, u stvari, trebalo da se udaju, kome je trebalo da rode decu i srede dom (zaboravljajući da su i njihovi muževi bili takvi sve do ove krize). I tako žene beže u svet mašte (intenet im je, nažalost, doneo čitav jedan svet u kom mogu da žive paralelne živote sa parelelnim, često nikad neviđenim novim ljubavima, da prožive još jednom doba udvaranja, da im neko kaže da su lepe i da su poželjne). Često su sa druge strane ekrana upravo nečiji nezadovoljni i krizni muževi. No, desi se i da žene odlutaju u realnu avanturu. Ona je za njih obično pogubnija od muškog izleta van braka – trenuci lepote, trenuci u kojima one nisu svedene samo na domaćice i majke, u kojima im neko posveti nekoliko sati idile umeju biti fatalni. Griža savesti, rastrzanost između pažnje koju ovde dobija i mogućeg otkrića, između trenutaka sreće i povratka u monotoniju unose dramu u njen život. Žene imaju momenat plus – ako ih uhvate ostaće bez ičega, pa to još više otežava situaciju.

Ne pravdam ovde ni jedne ni druge. Ne pravdam izlete i treću osobu u vezi.

Ne tražim milost ni za jednu stranu, kao što ne tražim ni kaznu – jer nismo mi pozvani da budemo sudije.

Tražim, možda, samo malo više razumevanja među parnterima kada do krize dođe. Kad je teško ne smeju da postoje tabu teme – i žene i muškarci prolaze kroz krizu srednjih godina. I muškarci i žene prolaze kroz promene u emocionalnom i fizičkom smislu. I žene i muškarci se teško snalaze u novim fazama života.

Treba razumeti onu drugu stranu i pokušati joj izaći u susret. Ako on kupi dobra kola, onda neka ona preuredi dnevnu sobu po svojoj volji. Ako on otputuje sa prijateljima na dugo željeni put – neka i ona ode nekud sa prijateljicama, a na povratku neka otputuju zajedno nekud.

Ako primete da onom drugom teško padaju ove fizičke promene, neka posvete malo više pažnje i ulože malo više nežnosti, neka se sete svih zajedničkih godina, doživljaja, svega što su zajedno prošli, i neka i ovu krizu prođu skupa.

No, ako shvate da više ne mogu zajedno, da je ljubav nestala, da se više nema za šta boriti onda neka sednu i stave sve karte na sto. Da se raziđu kao ljudi, podele što se deliti može, poklone što je nedeljivo, oproste jedni drugima i svako na svoju stranu. Teška srca, ali uz poštovanje i uzajamno uvažavanje.