Bolje da nosim kratku kosu i ćutim…

ljubav1Ima onaj vic sa papagajem i stjuardesom i onim pijanim likom koji je pokušao da bude papagaj… Neću da vam ga pričam javno, prilično je vulgaran… ali ima veze sa junačenjem i krilima. Danas prosto nisam sigurna koji sam lik – papagaj ili onaj drugi, koji krila nema a bi da malo bude kuražan.

Uvek me malo nasekira (a šta ću kad sam iz Srema, pa to lako krene), kad neko pokušava da pokaže svoju bitnost podvlačeći nekako žutim razliku između sebe i nas, sitne boranije. Počela sam i htela sam što-šta da napišem na grupi Blogeri, ali nisam. Prvo, nisam administrator, pa nije moje da bučim, i time nehotice rasteram goste. Drugo, ja sam stvarno mali bloger, bez blogerskog ugovora, i nisam još pohodila blogersko hodočašće (nije da mi nije u planu – jer izuzetno poštujem ljude koji ga organizuju). Treće, iz nekog, poznatog razloga, trenutno sam u besnoj fazi (kao besna glista), i nije fer da sada „napadam“ a da mi posle bude žao zbog prejake reči.

Samo bih još jednom postavila pitanje – šta je veliki ili mali bloger? Da se meri brojem čitalaca, znam neke, nazovi male, koji ih baš imaju, mislim čitaoce. Čak ja imam jedan blog koji nikad nisam propagirala i za koji malo ljudi i zna koji postiže čitanost bez i jedne reklame. Da li je veliki bloger samo onaj koji je finansiran (da li je samo ugovor merilo veličine jednog blogera)?

Ja opet izgleda gledam stvari iz pogrešnog ugla – jer vraćam se na grupe blogerske – one imaju dušu, tu sam pročitala toliko toplih ljudskih priča, toliko ljudi je u njima putem svog bloga potražilo životnu podršku, tolikim lepim stvarima smo se radovali, toliko ljudi je zatražilo pomoć kako da započne blogovanje, toliko divnih ljudi sada zovem prijateljima – a nekad smo jedni za druge bili samo objave u grupi, da to za mene nema cenu. Za mene je velik bloger onaj koji ima veliko srce. Ako ga i plaćaju još za to – mašala.

Navešću najvećeg među velikanima naše književnosti – Iva Andrića. Bio je velik, a bio je skroman u toj veličini. Dobio je najviše što jedan pisac može da dobije, a njegova zahvala na dodeli je bila posvećena jeziku i očuvanju istog. Bio je velik, a opet je bio samo čovek sa svim vrlinama i manama. Tako ja nekako i blogere i blogove doživljavam. Slično je ovo temi u vezi sa pismenošću koju pokrenuh, upravo na Blogerima. Čitate li nepismene blogove. Dobih dijametralne odgovore, ali ja i dalje čitam samo pismene, čitke i jasne. :) Svako bira.

I sve su to stvari koje nemaju cenu.

A ja sam se malo oduvala i odoh da učim za ispit (polažem u ponedeljak). Do tada, budite mi lepi, veseli i debeli (tako je moja baka govorila).

fb-share-icon0

Comments (19)

  1. Postoje razni razlozi za blogovanje.Osnovni je, svakako taj da pisac zeli da bude citan.Drugi razlog je, mislim taj koji odredjuje „velicinu“ blogera.Pises da bi to neko procitao, ok…i zasto jos?
    Lepo uci i kvalitetno spavaj…ti, besna jedna glisto :D

    1. U pravu si, Stjep. Svi pišemo sa željom da nas neko čita. Neko to uspe i da unovči što je sreća i radost, iskreno rečeno. Ali, niko od nas, kad kažem malih, mislim na one koji nisu ušli u ovu priču odmah sa ciljem da prave pare. Mali smo po tim nekim kriterijumima. Ali,dosta malih je baš ove godine objavilo knjigu jer se ispostavilo da je malo imalo veliki odjek među ostalim malim.
      Blog je lična stvar, lični dnevnik na ovom nebu… koji delimo sa drugima – pa čak i kad smo male besne gliste. Kao ja juče. :) Hvala ti, odoh da još malo učim… :)

  2. Na netu, pa i u blogerskim grupama, kao i u životu, ima svakojakih ljudi. Pismenih, nepismenih, dobrih, loših, predusretljivih, zavidnih, uspešnih, neuspešnih, lepih, ružnih, onih koji znaju da ne znaju mnogo pa pitaju i trude se da nauče, onih koji ne znaju mnogo ali misle da su sva znanja ovog sveta pokupili, kritičnih i nekritičnih, zlih i …
    No, na netu, kao nigde drugde tako očigledno, brzo i lako, otkrije se ko je ko i s koje strane mu je pravo lice. I zato, draga moja Merima, ako si se izduvala, ali, ne pridaj više važnosti nebitnim ljudima koji ne znaju ni šta će sa samima sobom, a još manje šta će i kako će u zajednici u kojoj se poštuju različitost i nekakav red.
    I da… puno sreće na ispitu. Velika moja blogerko, još većeg srca i divnog pera.

    1. Draga Negoslava, ja se brzo izduvam. Ne želim da pridajem važnost ljudima kojima je negativnost jedina životna radost (ovo je toliko kontradiktorno, da prosto i meni smeta), i upravu si, maske brzo spadnu jer takav lik je uvek jednodimenzionalan i kad ga izbaciš iz tog jednog stanja u drugom se nikako ne snalazi. No, ovo je, kao što sam ti na komentaru na Gostoprimstvo i bezobrazluk i napisala treba napraviti i čuvati pravila ponašanja među ljudima koji su na blogerskom nebu Srbije.

  3. Не постоје мали и велики блогери, бар по мом мишљењу. Постоје само блогери. Они који пишу срцем. Постоје и они други. Пакосни, завидни, лицемерни…али то нема везе са блогом, то има везе са тим какви су људи…
    Ти који себе виде као „велике“ блогере су мали људи и обрнуто…

    1. Znam. Pod mali mislim na nas koji smo dodirljivi jedni drugima i podrška i prijatelji. Na male jer se još uvek svi dobro znamo i po imenu i po delu. Na male u smislu običnosti i pristupačnosti. A velike po širini duše. A neki mali imaju, bogami i po kriterijumu velikih, dobar broj pregleda i pratilaca. Tako ja i sve svoje učenike, pa čak i kad imaju mnogo godina i dalje zovem decom… a već su veliki i ozbiljni, jer to je nešto najčistije. :)

      1. Slažem se sa tobom!
        Kad sam rekla „mali“ mislila sam na sitne duse…“veliki“ su oni nesebični, sa velikim srcem i dušom…i to nema veze sa blogom, već sa ljudima..
        Do sada nisam imala loša iskustva sa blogerima, čak vrlo pozitivna…

    2. Ma, najvažnije je, čini mi se, Luna, da se svako u svojoj maloj ili velikoj koži oseća udobno. Oni kojima nije udobno počinju da pucaju po šavovima, a onda im izgleda nešto pucketa i u glavi, pa ne znaju kud udaraju.

  4. Nisam do sad razmišljala šta sam, mali ili veliki bloger? Čak ne znam ni kome je bilo toliko dosadno da izmisli ovakvu podelu? Lično, pišem baš zato što volim ljude, a godina imam, e baš sam tu bogata. Moje srce ima fijoke, u koje može mnogo da stane, ali samo ljubavi, pa eto, dozvoljavam sebi, da mislim,da imam veliko srce, da pretekne i za mnoge, koji imaju veliku dušu, a takvih ima mnogo, među blogerima. One druge,a ima ih, e njih mi bude i jeste žao. Još ako poleeeete, a bogati raznoraznim lapsusima..A neće da uče, sve znaju.. Njih obilazim, u veeelikom luku.

    1. Tačno, Olja, to i jeste neki moj način poimanja malog i velikog. Kao i u realnom životu. Kad se jako odvojiš od puka kad dođeš u prvi tim jednostavno nemaš više vremena da pratiš baš sve i pamtiš baš sve. A mi u maloj ligi, kao što napisah malopre, pa da se ne ponavljam, znamo jedni drugi i čuvamo se i čuvamo ono što volimo – i ne pišemo za novce, i to je mala liga, kao amaterski i profi fudbal. Dobri su i jedni i drugi, samo neki su se izdvojili zbog stila, teme ili nečeg trećeg. Poštujem i volim da čitam velike i zato je svako ko pokušava da priča u njihovo ime, naružujući, i prozivajući „male“ kontraproduktivan za obe grupe.

  5. Mislim da su veliki blogeri oni kojima je blog posao,a ne hobi. Blog i bloger u tom slučaju moraju biti redovni, aktivni, što na blogu, što u grupama, što na mrežama….Treba imaati 8 i više sati dnevno samo za to. A i to mi nekako dođe kao samohvalisanje i ja to tek učim. Kosi mi se sa tom skromnošću i normalnošću koje si pomenula. Ali ako naučim, dobro je. Ja sam puna ambicija oko Nove godine, ono kad je vreme za nove početke, i one vremenom jenjavaju.
    Držim palčeve na ispitu!

    1. Da. To sam gore i napisala. Niko tu nije gori i bolji samo neko to radi kao posao, a neko iz zadovoljstva. Poštujem ljude koji profesionalno bloguju jer sam od mnogih mnogo naučila, i zato mi je žao kad se u njihove redove infiltrira neko ko samo nanosi štetu profi blogerskom svetu, a ne sme tamo da udari, već čeprka među „malima“…

  6. Srećno u učenju i na ispitu! Mala sam, a pošto sam operisana od ambicija, verovatno ću uvek takva i ostati! U svetu bloga isto je kao i napolju, u reali – sujete, zavisti, pretencioznosti… Ali što ti kažeš, upoznah divnih ljudi, velikog srca i dobrih, jakih i iskrenih reči. Sasvim dovoljno da na sve drugo ni ne obraćam pažnju! Veličina svakog čoveka i jeste u sposobnosti da bude mali! :-)
    ps. Inače, čitam samo pismene. :-)

    1. Tačno. Možda jednog dana i postanemo veliki blogeri, što da ne. Ali, ono što sam naučila kroz sve ove godine rada sa ljudima i decom jeste da ne shvataš stvari preterano lično, da ne misliš da je sve baš tebi posvećeno, i da ostaneš skroman i kad prerasteš svoje dvorište. Najdivniji ljudi, veliki, umni, učeni koje sam imala prilike i lično da upoznam jesu upravo bili takvi. Skromni, odistinski.

    2. :) ako i kad postaneš velik ostaneš znatiželjno dete u srcu, postao si čovek… :) Svako od nas je sam odabrao da bude ovde i dozira koliko sam misli da treba. I u tome i jeste lepota i čar blogovanja. Hvala na lepim željama… :) valjda će sve biti ok sutra :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.