Ima onaj vic sa papagajem i stjuardesom i onim pijanim likom koji je pokušao da bude papagaj… Neću da vam ga pričam javno, prilično je vulgaran… ali ima veze sa junačenjem i krilima. Danas prosto nisam sigurna koji sam lik – papagaj ili onaj drugi, koji krila nema a bi da malo bude kuražan.
Uvek me malo nasekira (a šta ću kad sam iz Srema, pa to lako krene), kad neko pokušava da pokaže svoju bitnost podvlačeći nekako žutim razliku između sebe i nas, sitne boranije. Počela sam i htela sam što-šta da napišem na grupi Blogeri, ali nisam. Prvo, nisam administrator, pa nije moje da bučim, i time nehotice rasteram goste. Drugo, ja sam stvarno mali bloger, bez blogerskog ugovora, i nisam još pohodila blogersko hodočašće (nije da mi nije u planu – jer izuzetno poštujem ljude koji ga organizuju). Treće, iz nekog, poznatog razloga, trenutno sam u besnoj fazi (kao besna glista), i nije fer da sada „napadam“ a da mi posle bude žao zbog prejake reči.
Samo bih još jednom postavila pitanje – šta je veliki ili mali bloger? Da se meri brojem čitalaca, znam neke, nazovi male, koji ih baš imaju, mislim čitaoce. Čak ja imam jedan blog koji nikad nisam propagirala i za koji malo ljudi i zna koji postiže čitanost bez i jedne reklame. Da li je veliki bloger samo onaj koji je finansiran (da li je samo ugovor merilo veličine jednog blogera)?
Ja opet izgleda gledam stvari iz pogrešnog ugla – jer vraćam se na grupe blogerske – one imaju dušu, tu sam pročitala toliko toplih ljudskih priča, toliko ljudi je u njima putem svog bloga potražilo životnu podršku, tolikim lepim stvarima smo se radovali, toliko ljudi je zatražilo pomoć kako da započne blogovanje, toliko divnih ljudi sada zovem prijateljima – a nekad smo jedni za druge bili samo objave u grupi, da to za mene nema cenu. Za mene je velik bloger onaj koji ima veliko srce. Ako ga i plaćaju još za to – mašala.
Navešću najvećeg među velikanima naše književnosti – Iva Andrića. Bio je velik, a bio je skroman u toj veličini. Dobio je najviše što jedan pisac može da dobije, a njegova zahvala na dodeli je bila posvećena jeziku i očuvanju istog. Bio je velik, a opet je bio samo čovek sa svim vrlinama i manama. Tako ja nekako i blogere i blogove doživljavam. Slično je ovo temi u vezi sa pismenošću koju pokrenuh, upravo na Blogerima. Čitate li nepismene blogove. Dobih dijametralne odgovore, ali ja i dalje čitam samo pismene, čitke i jasne. :) Svako bira.
I sve su to stvari koje nemaju cenu.
A ja sam se malo oduvala i odoh da učim za ispit (polažem u ponedeljak). Do tada, budite mi lepi, veseli i debeli (tako je moja baka govorila).
0
Leave a Reply