Volite li Bramsa?
Kad bi mi neko postavio to pitanje odgovor bi bio da, volim. Volim klasičnu muziku, kad pišem ili radim nešto za šta mi je potrebno da sam koncentrisana slušam klasičnu muziku ili neki lep, lagani džez. Kad čitam takođe. Kad hoću da se mentalno opustim takođe posežem za kolekcijom klasičnih melodija.
Ali sada bih da se vratim na slučaj zvani – KAFANA JE MOJA SUDBINA. Ne, nisam u grupi onih kojima je ona zbilja sudbina, ali volim dobre kafane sa još boljim svircima. I tu dolazimo do kvake – sad nije baš kao ona 22, ali jeste kvaka. Sve dok razmišljam šta bih to volela da mi odsviraju – imam čitavu lepezu pesama – ali onog trena kad treba da kažem – e sad svirajte mi… ja ne mogu da se setim ni jedne. Pomislim – suviše je tužna, suviše je lična, suviše nije za ovo veče i dok prođem listu zašto neku neću da naručim, muzika već ode do drugog i tako do nekog sledećeg kafanskog dana…
Šta se desi kad spontano naručim(o) pesme:
Bili smo pre ihaj godina na svadbi jednog od moje braće. Muzika dobra, društvo veselo, i u jednom trenutku red došao na nas – tetka rođena (majka moja) i mi da malo naručujemo pesme. I krenemo. Naša lista je izgledala ovako:
1. Jutros mi je ruža procvetala
2. Već odavno spremam svog mrkova
3. Ima jedan kućerak u Sremu
4. Kao vuka samotnjaka (hit iz tog doba)
5. …. molimo vas da više ne naručujete pesme.
Što?
Pa nekako vam pesme nisu primerene za ovaj trenutak, objasniše nam.
Nama je bilo lepo. Jesmo se malo rastužili zbog tog kućerka, i bilo nam je tužno zbog salaša koji nestaju i što više nećemo ići na neke strane, i tuga jedna od te procvetale ruže, koja će i precvetati a niko ne više mirisati neće… a kad smo pomislili na vuka samotnjaka i šume severa, tu su nam suze već zagarantovane bile. Samo smo, onako porodično, zaboravili na trenutak da to nije dobra lista. Svadba? Ne, nikako.
I onda me sinoć prijatelj (neću da ga imenujem, ako se sam ne bude imenovao :) ) predloži da pravimo liste za kafanu – i ja se setih ovog događaja i kako sam i ja sama pomislila da je to pametna ideja – muzika za svadbe, kafane i ostala slavlja.
I od juče ja tako u glavi sklapam svoju listu. Kafansku.
Mislim da bi na njoj trebalo da budu:
1. Evo već je jesen – Toma Zdravković
2. Kućerak u Sremu
3. Kada padne prvi sneg – Z. Bogdan
4. Ta tvoja suknja plava – Z. Bogdan
5. Već odavno spremam – Z. Bogdan
6. Rano je za tugu – Haris Džinović
7. Ženama svim – Slavko Banjac
10. Žena druga mog – Toma Zdravković
Recimo, ovako bi mogla da počne moja lista. E, sad, ako ponekad i sami navraćate na slična mesta – volela bih da napišete šta vi naručujete, i koja je to za vas najskuplja – tj. zbog koje biste dali sve i još malo više od svega što ste to veče poneli sa sobom. Imate li svoju najskuplju kafansku? Ili je kafana daleko od vas?
Volela bih da čujem vaše mišljenje!
0
Leave a Reply