Da li ste bikini devojka? Postoji samo jedan način da to saznate…

 

Htela sam o kuvanju, ali, moram nekoliko koraka unapred – nađoh na FB ovu fotografiju: I šta da vam kažem, preuzela je primat nad kuhinjom. Jer, moram priznati bez kuhinje ni ovakvih oblina ne bi bilo, ali s druge strane, kad bismo svi imali to, nazovimo bikini telo, ne bi ni kuhinje bilo. Budimo iskreni. Dugi niz godina sam bila mršavica, pa jedan period čak i ultra mršavica, a onda su se neke stvari ispodešavale i polako sam se formirala u jednu ovako zgodnu bikini cicu :)

BIKINI
Bikini

Sad mogu da stavim smajli na kraj rečenice – ali trebalo mi je mnogo godina da se pomirim sa činjenicom da više ne nosim farmerice broj 29, pa mi se ne vide rebra, da mi ključne kosti više nisu tako isturene kao nekad. Bio je to traumatični period prihvatanja sebe i svog tela. Ovo o čemu pričam, nije samo moja priča i mnoge žene će se prepoznati u njoj. Nije problem samo u tome koliko kilograma odstupate od nekog zamišljenog ideala. U stvari jeste najveći problem u tome – jer neko je postavio lestvicu i rekao – sve preko ovoga je preeeeeeeeviše. Sve ispod ovoga je prihvatljivo. Pa smo dobili hiljade anoreksičnih devojaka i mladića, i još mnogo više onih iznad lestvice koje svakodnevno bombarduju informacijama koje za cilj imaju da te vrate na crtu. Da budeš jedna od…

Koje god novine da otvorite naići ćete na pregršt reklama za proizvode za mršavljenje. Čarobni proizvod za bogaćenje jesu upravu raznorazne pilule, napici, čajevi od kojih vam nikako neće biti bolje, nećete biti mršaviji – bićete puni hemije, možda će vam izbaciti vodu iz organizma (što je još gore), poremetiti metabolizam, ciklus, hormone – i poljuljati ionako već poljuljano samopouzdanje.

Onda krenete u drugu krajnost. Izgladnjivanje do krajnjih granica. Brojanje kalorija. Tablete za smirenje jer postajete nervozni, antidepresivi koji vam otupe čula i vi ne mislite na hranu, kilaža pada, pada, pada… dok jednog dana ne završite u bolnici. Industrija  idealnog izgleda je, pored industrije oružja i farmakoloških kuća, jedan od najvećih profitera. Jer svi žele lepo da izgledaju. Svi žele da imaju bikini telo i da im je lice ispeglano i glatko i da su im grudi i guza podignuti i čvrsti. Ljudi podležu propagandi. Ono što piše u novinama i što vidiš na televiziji za mnoge je merilo stvari.

Nažalost sve češće u svom okruženju srećem anoreksične ljude. Nekada su to bile samo tužne slike iz nekih inostranstava, a sada je to postala naša stvarnost. Njih podržava upravo ta industrija „lepog“ tela. O zdravom telu se više davno ne vodi računa. Sve počinje banalnim brojanjem kalorija. Tabletama za mršavljenje. Tabletama za izbacivanje vode iz organizma (koriste ih srčani bolesnici). Narušava se nivo vitamina i minerala u organizmu. Onda se prelazi na „ozbiljnije“ lekove. Na antidepresive. Pa kad ni do nije dovoljno prelazi se na droge. I tako od lepog tela stižemo do ljudi do hodajućih vešalica za odela. Modna industrija to još više podržava revijama mode, performansima, fotografijama u novinama.

Sada su se neke države pobunile i zabranile da modeli budu ispod određenog konfekcijskog broja. Koliko će to dalekosežno da pomogne, zaista će pokazati vreme.

No, vratiću se na početak priče. Sa ovom pameću znam da je moje padanje na kilažu ispod 45 bilo na samoj granici da me u neko skorije vreme nema. Udaljavanje od nekog standarda jeste problem. Svaki ima svoj uzrok i duhovni i duševni. Nije lako kad odjednom od bikini devojke postanete neko protiv koga se svi mediji bore. Vi se tada ne suočavate samo sa sobom već sa čitavim svetom.

A šta je poenta?

Prihvatiti sebe takav kakav jesi. Ja sam godinama sebe sanjala kao onu mršavicu. Onog dana kad sam se probudila i kad se moja podsvest poklopila sa svesnom slikom – kad sam sebi mogla da kažem, o, da, to sam ja, i ne treba mi ova ogromna majica, i ne želim da nosim ogromne stvari na  sebi ne bih li sakrila višak, o, da, pa ja sam sebi i dalje lepa i dalje sam ista ona vesela devojčica, razigrana, raspevana, sa toliko mnogo toga što mogu da ponudim svetu. O, da, to sam ja, sebi najlepša, e tog jutra kad postanete svesni sebe i svojih vrednosti, kad zbacite sve okove, kad shvatite da je odgovor na pitanje: KADA ĆU OPET BITI BIKINI DEVOJKA? upravo ONDA KAD (PONOVO) NAVUČEŠ BIKINI, onda kad povratite samopouzdanje i kada kažete ma… ko ih sve šiša, hajdemo na kupanje… onda ste opet u igri, na dobrom putu.

Neko će reći – pa da, da nije sa one strane lestvice ne bi nikad napisala ovaj tekst. Ne bih, priznajem. Ne bih, jer ljudi ne razmišljaju o onome o čemu nemaju pojma, sa čim se nisu suočavali, zbog čega ih niko nije osuđivao, posmatrao samo kao dobru i poslušnu klijentelu industrije lepote. Vrhunac poniženja bila je reklama za Biomed 4 – malo starije generacije se sećaju slogana – da si Biomed 4 pila u autobusu bi bila – gde niko ne postavlja pitanja zašto su autobusi prepuni, zašto ljudi pristaju da se guraju i leže jedni preko drugih, zašto država ne reaguje kada se vrši diskriminacija nad jednom grupacijom (gojaznim ženama). Već svi hrle da kupe čarobnu bočicu meda.

Izgleda da će kuhinja sačekati neki naredni nastavak priče. Ona divna fotografija sa početka priče me je u stvari ponela. Htela sam da kažem da ako krećete u redukovanje telesne težine radite to sebe radi, iz razloga koji su vama jasni i dobro definisani – da se osećate bolje, da skinete teret sa sebe… šta god. Nemojte to nikad raditi jer vas je momak „ucenio“ da će vas ostaviti, jer vas bombarduju sa raznih medija, jer mislite da ćete biti srećniji ako skinete kile. Upravo o tome se radi. Sve što skinete to ćete ponovo da obučete. Radite na redukovanju, na reprogramiranju svoje životne vizije, nađite motiv, dobar razlog ili jednostavno, uživajte u sebi ovakvi kakvi jeste. Kad budete srećni i zadovoljni sobom i redukcija će se desiti. Da li ćete poželeti da to bude neka hrono ishrana, LCHF, dijeta 90 dana… bilo šta u čemu ćete opet uživati. Bitno je da se osećate dobro u svojoj koži i da imate realni cilj pred sobom. Ako je vaša idealna težina 65 kilograma, onda se tu i zaustavite, nemojte krenuti u drugu krajnost. Setite se, kad ste počeli da dobijate na težini činilo vam se da kilogram-dva i nisu mnogo… dok niste doterali cara do duvara. Isto tako i kilogram-dva ispod crte u početku se ne čine tako strašnim. Dok ne doterate drugog cara do zida.

Imajte meru u svemu što radite, budite srećni, obucite taj bikini i prošetajte plažom. Kao kraljica. Jer to ste vi, u svom trenutnom najboljem izdanju. Ovaj trenutak života više nikad nećete ponoviti. Stoga ne dozvolite da vas veličine bikinija spreči da uživate!

 

 

 

 

 

 

 

fb-share-icon0

Comments (11)

  1. Videla sam ovih dana na fejsu post:“Ne možemo sve da budemo mršave, neka treba da bude i lepa.“ Slatko sam se nasmejala i prihvatila kao svoju devizu :)

  2. Hvala ti za ovaj tekst.
    Ne možeš ni naslutiti pravo lice anoreksije i bulimije i sve posledice koje za sobom ostavlja, opsim kad to doživiš kod najdražeg bića.
    Jedan mladi život se izmenio potpuno, iako je ne izgled izvučen iz tog zla, nikada se neće vratiti u zdravo stanje, jer ostali su strahovi, ostala je nesigurnost, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, usamljenost.
    Naravno, posledice se osećaju u celoj porodici, a briga je stalno prisutna.
    I nada da ćemo se vratiti pravom životu punim plućima!

    1. Videla sam nekoliko puta, Neno, u karijeri i mogu samo da pretpostavim kako je porodicama da se suoče sa tim… i kako je onima koji zapadnu u čeljusti… jer teško je izaći, a ako dugo traje, da… ostaju trajne posledice. Hvala ti na ovom iskrenom komentaru.

  3. Ovo kao obavezna lektira još u osnovnu školu, prije nego djevojčice dobiju ideju da moraju da budu nalik fotošopiranim spodobama sa naslovnih strana.

  4. Mnogo mi se dopada kada vidim neku „nesavršenu“ osobu koja zna da nosi sve svoje vrline i mane :) Takve osobe nisu iskompleksirane, niti su pune sebe. One su kao po nekom nepisanom pravilu uvek šarmantne, vedre, pune samopouzdanja, nasmejane od uva do uva. Prija mi da budem u društvu takvih osoba i tada zaista i ne primećujem odstupanje od tih nekih svima nametnutih šablona…

    1. Naravno. Kad čovek voli sebe, svoje telo voli i sve oko sebe. Kad volimo sebe umemo i da nosimo i višak i manjak i mane i da ne razmišljamo o „vrlinama“. Sve si to sjajno objasnila!

  5. Definitivno sve zavisi od toga kako umeš da nosiš svoje kilograme. Neki zaista umeju da nose svoj višak, sa osmehom i samopouzdanjem, ne kao nedostatak ili manu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.