– Daj mi svoje ruke da zaspim među njima…
– Opet si odlutala u svet onog Francuza…
– Daj mi ivicu svoje strane kreveta da mi kolena dotaknu tvoja…
– Daj mi sebe da uronim u tebe… Daj mi celov za kojim žednim čitavog dana dok nisi tu…
– Mimoilazimo se. Ponekad. Samo se u prolazu usne očešu. Samo na tren ti ugledam oči – i u njima vidim sebe.
– Putuj, ptico moja…
– Putuj, ali vrati se u zoru, pre sunca sleti u postelju i daj mi svoje ruke da zaspim među njima…
– Daj mi da ti grizem reči ljubavi sa usana.
– Daj da u svitanje moje telo tvoj zagrljaj na sebi nosi.
– I, onda smeškom… zapali dan…
0
Leave a Reply