Dan četrdeset osmi i deveti – zašto neću da glumi FB prijatelja

48-49. dan

žena čistiOvo je trebalo da bude jedno vrlo oštro blogovanje, nešto nalik kritici sa posebnim osvrtima. I da sam ga juče pisala sigurno bi bio takav, ali danas kad saberem i oduzmem  levo i desno sve ono što ima zupce, ostala samo konstatacija. O čemu se naime radi? 

Stvarno mi idu na živce ovi likovi što me dodaju na listu prijatelja samo zato da bih im ja bila jedan od obožavalaca, pratila, komentarisala i lajkovala njihove statuse, a da se oni pri tom, nikada ne oglašavaju na mom zidu! Kad ste već toliko prezauzeti slavom ili obavezama, šta ćete na Fejsu?! Ako se ikada dočepam vaših, Bogougodnih ili lovarnih pozicija, obrisaću profil! Ili ću, možda, ostati normalna?!  :-) napisa ovo juče moja draga Snežana Medan

Složih se ja sa njenom konstatacijom. Slažem se i danas, samo danas shvatam da smo i mi pomalo krivi što im to dozvoljavamo. Svaki put kad mi poziv za prijateljstvo pošalje neko za koga nemam ni pojma ko je, ili sam samo čuli za njega, ili je prijateljev prijatelj, ili je neko čiji rad pratim ali se inače ne znamo treba da ODBIJEM POZIV ZA PRIJATELJSTVO. Jer, i dalje će rad dotične osobe ostati javan, jer njima i dalje treba publika i jer svi mi pišemo, stvaramo, pravimo nešto da bismo svetu to objavili, inače ne bismo bili na ovom virtuelnom nebu.

E, sad neko to radi samo zato što voli da piše.

Neko radi da bi stekao popularnost.

Neko radi da bi reklamirao svoj posao.

Neko da nas uvuče u neki posao.

Neko da bi nam nešto prodao.

Neko zato što nema pametnija posla…

a naše je da odlučimo da li nam se to nešto dopada, pa da zapratimo ili da se ne osvrćemo. I to je lako sve dok nismo PRIJATELJI. Onog časa, kada vas neko pozove za prijatelja (na osnovu toga što ste nekad komentarisali, podelili njegov post ili lajujete redovno), prelazi granicu samog marketinga – znato ono kao kad čitate novine, a novinar ne zna da li ste pročitali njegov tekst jer se ne poznajete. No, kad postanete prijatelji (može i sa tim novinarem), od tog trenutka bi bilo lepo da i on primeti da vi nešto pišete, radite, stvarate, da vas podstakne, da postoji ta fina interakcija. Jer, kao što rekoh dok smo u fazi anonimnosti ja sam taj koja sam sama birala da čitam, delim, komentarišem nečiji rad i delo. No, onog časa kad je taj poželeo da postanemo nešto više od dva zrnca u Intenet svemiru, da se povežemo prijateljstvom, on bi trebalo da ima neku ideju koga je pozvao za prijatelja. Time što NIKAD  ne odreaguje ni na jedan moj tekst (pređoh na lično jer mi tako najlakše da objasnim), nikad mu ni jedan moj status nije bio simpatičan, nikad ni jedno slovo nije ostavio na mom blogu ili ako je lakše na FB profilu gde smo mi šatro prijatelji, onda se zapitam  – da li stvarno sve što sam do sada napisala nije zaslužilo ni jedan lajk? Da li je sve moje baš tako bljak, da je sramota ostaviti i trag ispod toga? Ili se radi o nečemu drugom?

Moja neka razmišljanja su ovakva:

– ili ih stvarno nikad ne čitaju

– ili im se stvarno ne dopada

– ili bi lajkovanjem, komentarisanjem, ne d’o Bog deljenjem istog počela da se narušava fina ravnoteža između dva sveta… (o ova dva sveta – velikom i malom, nešto me mrzi večeras).

E, sad moram da se vratim nekoliko koraka unazad. Izuzetno poštujem ljude koji nisu na mojoj listi prijatelja a čitaju, komentarišu  i dele. Takođe mi je mnogo drago moje blogersko jato (divni ljudi, divne žene :)) sa kojima sam baš putem pisanja njihovog i mog prvi put ukrstila puteve. Mnogo volim svoje prijatelje iz realnog života – neki i ne znaju da pišem, neki ne čitaju, jer jednostavno ništa od tog blogerskog ih ne interesuje – njima je to dopušteno jer oni su moji od pre svih blogova i pre svih mojih pisanija. Oni su moji prijatelji i naša se prijateljstva nečim drugim mere (ako se ona i meriti mogu, jer neke druge stvari su uslov da neko bude pravi prijatelj). O

Sve gore napisano odnosilo se na one koji nas skupljaju tako po FB da im glumimo na profilu. Ovo što je Snežana napisala ja sam u inboxu sa nekim dragima već komentarisala. Znači, nije ovo pojava od juče. I nije da se svi mi oblačimo u onoj radnji gde prodaju košulje koje se kopčaju na leđa, samo smo nekako fin neki svet. No, onda shvatiš da mnogo tog finog sveta ima i da je to kao u politici – gde vas pitaju da li ste za njih i mogu li računati na vaš glas, a vi onako fini kažete – PA MOŽE. Pa se tako obećasmo nekoliko puta…  I sad došlo vreme da NEĆE DA MOŽE.

Barem što se mene tiče, počeću da se opraštam od statista. Ne kažem da se neću pratiti njihov rad, ali ne moram svaki čas u objavama da imam njihove uratke. Kad nabasam pročitaću. Kad bi stigne mail da su objavili nešto novo, pročitaću. A do tada…

Ne znam zašto mi se sve vreme vrti ona Balaševićeva…

https://youtu.be/lcs-xHqXmWE

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (22)

  1. Svaka cast za tekst. Vec dugo razmisljam o ovoj temi, i konstantno me kopka, jer se na mom profilu bas napravio guzvanjac, nepotrebni :) Mozda ideje za sledeci tekst, kako ocistiti profil :) Veliki pozdraz iz Banja Luke

    1. Hvala, Nataša draga, na komentaru, kao i na savetu. Prihvaćen i već u jednom od narednih postova pokušaću i na to da dam odgovor :)

  2. Избрисаће мене сви са листе пријатеља, видим ја… А заиста не стижем… Ево, сад одузех себи од посла (који сам сама себи наметнула), али наслов ме заинтересовао, па текст, па се нађох… Али, ваљда ме сви они који ме имају на листи пријатеља разумеју…

    1. Suzo, shvatih da su se u ovom naslovu našli samo oni divni ljudi koji ne stižu i ne pišu kao ni ja samo kad su u gužvi. Oni kojima je tekst inače bio namenjen, ili ga nikad neće pročitati, ili ih baš briga, jedni odu drugi dođu. Ti si moja draga prijateljica, i kad si tu i kad radiš neke lepe realne stvari :)

  3. Naisla sam na vas blog prateci druge blogere. Od skoro sam u ovom blogerskom svetu i vidim da postoje razlicita pravila online ponasanja. Moj privatni profil je bas to, privatni. A ovaj blogerski je nesto kao “sve moze” ajd da se druzimo i razmenjujemo. Naravno da mi je bezveze kad je neko teyak na lajku i podrsci bar nekad. Ali i ne ocekujem mnogo jer zaista ja te ljude ne poznajem privatno. To je neki moj mali internet svet u kojem zaista mozes naci i prijatelje ali onih drugih kojih je vise me ne opterecuju mnogo.

    1. Draga Icbmother, ja sam upoznala mnogo divnih ljudi koje sam prvo znala samo sa blogova i komentarisala njihovo pisanje. No, vremenom ti su ljudi postali sastavni deo mogu života. Ali odjednom sam shvatila da postoji i jedna druga grupa ljudi koja koristi virtuelni svet i virtuelna prijateljstva da gradi sebi publiku i obožavaoce. To me je razočaralo, ali dobro, čovek uči dok je živ. Hvala na komentaru. Pratimo se :)

  4. Moje pravilo je nekako od pocetka bilo da prihvatam za prijatelje samo one koje bas dobro poznajem. U poslednje vreme ima ih nekoliko koji su izuzetak odnpravila, ali to je 0,001% od ukupnog broja.

    1. Tako sam i ja krenula. Prvo striktno, pa onda nekoliko izuzetaka, kao zbog posla, a onda odjednom navala nekog nepoznatog sveta koji toliko obasipa svojim objavama da sam prestala da viđam one koji su bitni (u objavama), moje rođene. Tako sam počela da metem… polako…

  5. Uh, Frah me baš uplaši- ja sam u gužvama ovim dana, mora da požurim, uskoro će 1o kako me nema, ljubim vas sve redom :)
    A inače- sve je tako i sve potpisujem. Odavno već ne glumatam dvorsku ludu, za kakve opisani drže, izgleda, širom netovski publikum.

    A još koji dan, pa sam ko- stara.

  6. Pročitala sam kada je Sneška napisala i takođe želela da napišem nešto na tu temu, ali nema potrebe jer si ti sve lepo objasnila, mnogo bolje nego što bih ja…
    Jer znaš kako ja pišem kada se iznerviram hahahaha

    Svima se događa da nemamo baš puno vremena ili nemamo uvek, ali ako to traje i traje, onda tu nešto nije u redu…
    Kada sam tek došla na fejs bilo mi je pomalo čudno sve to…kasnije sam shvatila

    1. Vidi, svi mi imamo trenutke, dane, mesece… i ljudi to osete i ne diraju te. Ali, kad te neko pozove za pritelja samo da bi bio deo scenografije to malo vređa, inteligenciju… recimo… Nego, kuda ti to putuješ? :)

      1. Otputovala i doputovala :) Kratko sam bila odsutna a vi se raspisali svi, ne mogu da postignem sve da pročitam:)ali trudim se…

  7. Izgleda da se ova boljka širi kao ebola. Ja sam svoje liste odavno očistila. Više ne gubim vrijeme sa ljudima koji ne komuniciraju. Čim prođe 10 dana a ni glasa od ovog drugog – ide u kantu.

    1. Naravno. Ne mislim ovde na stare prijatelje, oni su tu iz drugih razloga. Ali virtuelni, koji pokušavaju da od nas prave grupije… e oni su ta boljka…

  8. Na ovu temu imamo identično razmišljanje. Ni jednog od tih mojih, nazvaću ih fensi, prijatelja, više ne komentarišem, ne konstatujem, preciznije, uzvraćam na isti način. Ukoliko se oglase, eto reciprociteta. Mnogi, većina njih, je želela, tražila, da im budem projatelj, iz samo njima znanih razloga. Ipak, shvatila sam u međuvremenu zašto. Naravno, i to treba da se zasluži jer , ne padam na veličinu već na ljudskost, ako i padnem ;)
    Na svu sreću ima onih kojima sujeta nije osobeni znak i to me raduje.
    Dopalo mi se ovo tvoje razmišljanje.

    1. Draga Olja, ovo nije samo moje mišljenje, ovo se već dugo krčka, a Sneška je pokrenula da napišem. Izgubi se sve u toj ružnoj priči gde neko pokušava da pravi trenutnu popularnost tako što okupi neku ekipu… ali sve se izbistri na kraju… :) Drago mi je da delimo mišljenje…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.