Dan pedeset prvi – novac u rukama

51. dan

Nemam priču. Imam ih mnogo u glavi, ali mislim da ni jedna nije baš javna. Lepo mi je što je danas bio ponedeljak. Početak meseca, početak radne nedelje, početak juna, početak jednog novog životnog perioda.

Volim što danas nisam ni dinar potrošila. Neko bi rekao – vidi stipse, ali, ne – kako reče moja draga Branči, ja ću prepričati, a ona će me već ispraviti. Ja sam priču ovako shvatila.

Ponedeljkom do podne ne treba izdavati novce. Ako nedelja počne tako čitave ćeš davati, ali ako do podne dobiješ to je dobro. Ako već moraš da daš, nemoj da daješ od onog što si do podne dobio. E, sad meni se potrefio dan da čitav ništa nisam plaćala, a neke sam novce dobila. Pa verujem da je to početak upravo svega onog što najavih nekoliko rečenica pre.

baja patakŠto se novca tiče, nikad nisam bila od onih koji nisu u ljubavi sa njim. Naprotiv, volim novce, volim da zaradim i da potrošim. Moj omiljeni strip junak (pre broja 1 u Alanu Fordu) bio je Baja Patak. One epizode u kojima ulazi u svoj sef i pliva u novcima uvek su mi bile fascinantne. I ne, nikad ne pomislim da je novac prljav, da se možeš zaraziti. Ne mislim je novac izvor svakog zla i ne mislim da mi nije bitan.

Ja sam pravi, pravcijati bik (sa lavovskim dodatkom). I vrlo iskreno priznajem svoju ljubav ka dotičnoj materiji, volim da zaradim, volim i da ga trošim, da zamišljam šta se sve može s njim uraditi.

U dobrim smo odnosima i moja vrata su mu uvek otvorena.

Ovo jeste materijalni svet i novac jeste bitan. Mnogo lepih stvari se može bez njega, ali još mnogo više sa njim. Nekad ti upravo prisustvo istog omogućuje da rasterećeno uživaš u stvarima za koje novci nisu bitni.

Ne bih bila dobar bankar jer bi mi tada novac postao posao, i računica, a to ne umem. Umem da vodim svoju malu banku, da u njoj baratam, obrnem, okrenem, premestim, namestim, uložim, pa opet samoj sebi isplatim, ali to je radost, a radost ne treba da postane posao.

Da umem sa novcima i to priznajem. Ali, to je valjda zato što se tako lepo slažemo i volimo – pa se radujem i kad ga ima malo i kad ga ima malo više – jednostavno uživam u svakom našem druženju i u svakom rastanku – jer kako kažu nekad ga moraš pustiti da ode da bi ti se vratio.

Ne znam za vas, ali ja to tako…

https://youtu.be/0BWq61ikU1o

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (6)

  1. Isto kaze i moj muz-pravi pravcati bik :). On ima i jos jednu mudrost koju ponavlja, a to je da treba da se trudis da zaradis vise, a ne da trosis manje :).A ja nekako vecito stedim i nikako da se opustim i pustim novac da ode…da bi mi se ponovo vratio.

    1. Mislim da taj horoskop i te kako ima veze i vezice :) Tačno što više trošiš, više imaš, nije to juče izmišljeno i dokazano je. Trošiti i prizivati radom, stvaranjem, ulaganjem, promišljanjem… Neko će reći odakle mi? Nemam ni ja neke realne osnove, ali radim dosta, i ponekad na neke stvari pametno uložim :) pa nekad ima, a nekad nema, ali uvek nekako bude :)

  2. A kad smo kod Baje, od njega se može naučiti lekcija da je svaki dinar važan. Skoro sam uvidela da oni koji najviše imaju, nikad ne ostvljaju svoj kusur po prodavnicama. Uzmu i dinar. I valjda to tako treba. Ja ne umem. Ni sa novcem, ni sa kusurom. Mislim, umem, ali samo dobro da potrošim!

    1. Upravo. Bogati ljudi cene novac na drugačiji način – tu ja imam neke svoje teorije i ne bih sada o tome :) Sad mislim na bogate ljude koji su sami došli do bogatstva na čestit način, ili koji imaju neki porodični posao – ne mislim na one koji troše tuđe… ti bacaju i oni što nikad steći neće. Razumem te skroz.

  3. Oni koji pate za mnogo novca i ne znaju kako je dobro umeti da ti bude lepo i sa malo. Ne zato što nemaš, nego zato što je to tvoj izbor, recimo. Jer teže nemogućem, traže previše, trče za premnogo, i u tom traganju se pogube, pa ne znaju je li skuplja ova marka ili ona, ovaj brend ili onaj, ovo ili ono.
    Pred nosom im prolazi stvarnost, koja ne mora da bude skupa, ako ne traže marku, brend, potpis, često falsifikovan.
    Juče smo gđa Nada koja nas redovno čita- nikako da se usudi pa da i sama pokrene blog, provele divno popodne sa malo para. Uplatiš one povoljne ponude, dobiješ kuponče, kafanče lepo, hrana ukusna, posle nje prija ju i šetnja i odlazak u crkvu, tišina i praznični mir, proba crkvenog hora, graja prolaznika odmah iza zidova crkve, kalemegdanska panorama…
    Novac volimo samo zato da bismo ga potrošili i nije tačno da njegova količina garantuje sreću.

    1. Ne, ne, nikako novac nije garant za sreću. Ali i te popuste nečim treba platiti, a to su novci. Zato sam ja zagovornik teze da ga treba imati uvek dovoljno. E, sad pitanje je šta je kome dovoljno i koliko visoko ko postavi lestvicu. Onaj ko čitav život provede postavljajući je više i više a nikad ne oseti čari života, taj je omašio, ali neko, kao vas dve – ko je pametno iskoristio novce – pa uživa u malim radostima života, u jednostavnosti i blagodetima taj je srećan čovek. Molim te, nagovori gđu Nadu da nam se pridruži u blogovanju jer ako ti kažeš da treba, onda to zaista treba :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.