Dan pedeset prvi – novac u rukama

51. dan

Nemam priču. Imam ih mnogo u glavi, ali mislim da ni jedna nije baš javna. Lepo mi je što je danas bio ponedeljak. Početak meseca, početak radne nedelje, početak juna, početak jednog novog životnog perioda.

Volim što danas nisam ni dinar potrošila. Neko bi rekao – vidi stipse, ali, ne – kako reče moja draga Branči, ja ću prepričati, a ona će me već ispraviti. Ja sam priču ovako shvatila.

Ponedeljkom do podne ne treba izdavati novce. Ako nedelja počne tako čitave ćeš davati, ali ako do podne dobiješ to je dobro. Ako već moraš da daš, nemoj da daješ od onog što si do podne dobio. E, sad meni se potrefio dan da čitav ništa nisam plaćala, a neke sam novce dobila. Pa verujem da je to početak upravo svega onog što najavih nekoliko rečenica pre.

Što se novca tiče, nikad nisam bila od onih koji nisu u ljubavi sa njim. Naprotiv, volim novce, volim da zaradim i da potrošim. Moj omiljeni strip junak (pre broja 1 u Alanu Fordu) bio je Baja Patak. One epizode u kojima ulazi u svoj sef i pliva u novcima uvek su mi bile fascinantne. I ne, nikad ne pomislim da je novac prljav, da se možeš zaraziti. Ne mislim je novac izvor svakog zla i ne mislim da mi nije bitan.

Ja sam pravi, pravcijati bik (sa lavovskim dodatkom). I vrlo iskreno priznajem svoju ljubav ka dotičnoj materiji, volim da zaradim, volim i da ga trošim, da zamišljam šta se sve može s njim uraditi.

U dobrim smo odnosima i moja vrata su mu uvek otvorena.

Ovo jeste materijalni svet i novac jeste bitan. Mnogo lepih stvari se može bez njega, ali još mnogo više sa njim. Nekad ti upravo prisustvo istog omogućuje da rasterećeno uživaš u stvarima za koje novci nisu bitni.

Ne bih bila dobar bankar jer bi mi tada novac postao posao, i računica, a to ne umem. Umem da vodim svoju malu banku, da u njoj baratam, obrnem, okrenem, premestim, namestim, uložim, pa opet samoj sebi isplatim, ali to je radost, a radost ne treba da postane posao.

Da umem sa novcima i to priznajem. Ali, to je valjda zato što se tako lepo slažemo i volimo – pa se radujem i kad ga ima malo i kad ga ima malo više – jednostavno uživam u svakom našem druženju i u svakom rastanku – jer kako kažu nekad ga moraš pustiti da ode da bi ti se vratio.

Ne znam za vas, ali ja to tako…

https://youtu.be/0BWq61ikU1o