Prolaze hirovito poput mladosti. Nesvesni potrebe da zastanu, barem na čas. Ne osvrću se. Okrenem se ja, hvatajući svaki trenutak ovog meseca kao nekog posebnog praznika. Neko slavi praznik u Rimu, ja slavim dane u maju. U svakom nađem neki poseban smisao, neki šapat koji me vrati u dane. Lepe, uvek, sa ove distance. Vreme briše ružno, čisti ramove slika, trava je zelenija, osmesi širi, čak i na slikama na kojima ih kad su nastajale nije bilo.
Ruže i pištolji. Možda bi zaista ovaj mesec mogao da ima neku takvu simboliku. Red osmeha, red zbilje. U maju cvetaju najlepše ruže, kao krv crvene, jagode zriju i trag im iste boje kao i cveću…
U maju mi odoše dvoje iz priča o dudovima, onim klupama nebeskim, oni što sede i smeše se – nekako setno sa plavih visina. Moja baka i moj ujak.
U maju dobih svoj nadimak Majska.
U maju se rodih.
U maju, jednom pre šest godine, moj dragi dobi priliku za novi život.
Maj nije običan mesec. I ovo nisu obični dani. Svakom bismo našli po jednu ružu da ga obeleži ili jedan pištolj da podseti.
Slikam maj i ogledam ga u očima svojim. Pravim fotografije u duši – album sećanja – listam i vidim neka draga lica, uvek slutim neke promene – kao niski start pred početak – naslutim miris lipe, naslutim ga nakon prvih majskih ruža, naslutim lepotu u svelim laticama, u cvatu novih. Naslutim i neku novu boru i godinu koja ostavlja trag. Naslutim neke radosti koje se teško zasluže, ali su zato slađe.
I vidim Dunav i tvrđavu što nadvi se nad njega. Vidim kej i kao da vidim i jedan most, u treptaju. Kad otvorim oči njega više nema, ali znam da je u tom trenu on za mene zauvek živ.
Divan je taj topli maj. Divan u jednoj priči – Kao topli maj…
Šta radi proleće sa njom? Otpevam nekad sebi, onako zanesena majskim danima koji klize, kao devojka niz korzo. Još dovoljno mlada da bude ohola, a dovoljno zrela da zna da je vreme za pravi početak. Ako ga omaši – već sledeće sezone neke nove cure će ulicama hodati visoko podignutih glava, a ona će žaliti što nije iskoristila svoj trenutak, što nije odživela praznik u maju.
Volim ovaj mesec, kao što volim život, kao što volim ovo nebo i svoj mali čarobni krug u kome žive neki vrlo posebni ljudi. Volim i onaj dud i onaj most – u treptaju spoje se i oni. Volim poklone – naklone – zaklone u zagrljajima.
Volim… kad uspem da ga usporim da traje čitavu jednu večnost. Moj maj, za Majsku.
0
Baš tako, maj za predivnu Majsku! Svaka reč zrači nežnošću, baš kao i ti, zato i obožavam tvoje tekstove. Kada bi blogovi mogli da se svrstaju u mesece tvoj bi definitivno bio maj. Rekla sam ti da volim maj?
Jesi, i to je još jedna od onih divnoća koje su nam dodirne tačke. Ljubim te, mila!
Divan tekst, bas mi je prijao ❤️
Hvala, Lenče drago! :)
Srećan rođendan, Majska (ružo)!
Hvala!
Srećan ti rođendan, Majska.
U sledećoj godini, želim ti sve lepo što je bilo lepo i u prošloj i sve lepo koje te mimoišlo u njoj. U sledećoj, želim si- da mi više ne budeš u srcu samo virtuelno, već i stvarno.
I piši. Onako kako samo ti znaš, jer si neponovljiva na neki svoj, strastven, nežan, miran i buran način.
Hvala, Negoslava moja draga. Hvala ti što me trpiš u svim fazama i što prolaziš sa mnom i lepe i manje lepe trenutke! <3
Moja najlepša ljubav počela je u maju! <3
Moje su najlepše počinjale u jesen… a ludila u maju :)
Jeste, maj je poseban mesec i meni, a ti si tako posebno, nežno, ovim tekstom spojila maj nekad i sad, na novi, a opet,svoj, topao način. Tvoje pero niže prelepe reči koje nadahnjuju.
Postideću se, draga Olja, ovih lepih reči! Hvala ti! <3
Topla i lepa priča, baš kao i ovaj maj i Majska :)
Jeste. Malo ću vas u maju ugnjaviti ovim mesecom, ali posle će opet sve doći na junske grane. Hvala ti, Luno moja, draga…