Prolaze hirovito poput mladosti. Nesvesni potrebe da zastanu, barem na čas. Ne osvrću se. Okrenem se ja, hvatajući svaki trenutak ovog meseca kao nekog posebnog praznika. Neko slavi praznik u Rimu, ja slavim dane u maju. U svakom nađem neki poseban smisao, neki šapat koji me vrati u dane. Lepe, uvek, sa ove distance. Vreme briše ružno, čisti ramove slika, trava je zelenija, osmesi širi, čak i na slikama na kojima ih kad su nastajale nije bilo.

Ruže i pištolji. Možda bi zaista ovaj mesec mogao da ima neku takvu simboliku. Red osmeha, red zbilje. U maju cvetaju najlepše ruže, kao krv crvene, jagode zriju i trag im iste boje kao i cveću…

U maju mi odoše dvoje iz priča o dudovima, onim klupama nebeskim, oni što sede i smeše se – nekako setno sa plavih visina. Moja baka i moj ujak.

U maju dobih svoj nadimak Majska.

U maju se rodih.

U maju, jednom pre šest godine, moj dragi dobi priliku za novi život.

Maj nije običan mesec. I ovo nisu obični dani. Svakom bismo našli po jednu ružu da ga obeleži ili jedan pištolj da podseti.

Slikam maj i ogledam ga u očima svojim. Pravim fotografije u duši – album sećanja – listam i vidim neka draga lica, uvek slutim neke promene – kao niski start pred početak – naslutim miris lipe, naslutim ga nakon prvih majskih ruža, naslutim lepotu u svelim laticama, u cvatu novih. Naslutim i neku novu boru i godinu koja ostavlja trag. Naslutim neke radosti koje se teško zasluže, ali su zato slađe.

I vidim Dunav i tvrđavu što nadvi se nad njega. Vidim kej i kao da vidim i jedan most, u treptaju. Kad otvorim oči njega više nema, ali znam da je u tom trenu on za mene zauvek živ.

Divan je taj topli maj. Divan u jednoj priči – Kao topli maj…

Šta radi proleće sa njom? Otpevam nekad sebi, onako zanesena majskim danima koji klize, kao devojka niz korzo. Još dovoljno mlada da bude ohola, a dovoljno zrela da zna da je vreme za pravi početak. Ako ga omaši – već sledeće sezone neke nove cure će ulicama hodati visoko podignutih glava, a ona će žaliti što nije iskoristila svoj trenutak, što nije odživela praznik u maju.

Volim ovaj mesec, kao što volim život, kao što volim ovo nebo i svoj mali čarobni krug u kome žive neki vrlo posebni ljudi. Volim i onaj dud i onaj most – u treptaju spoje se i oni. Volim poklone – naklone – zaklone u zagrljajima.

Volim… kad uspem da ga usporim da traje čitavu jednu večnost. Moj maj, za Majsku.