Dani četrdeset drugi, treći četvrti – gde se izgubila dama?

42-44. dan

eleganciUhvatiše me ovih dana jedna divna plavuša i čarobna crnka u mašinu – zbog ovih mojih trobroja, dvobroja… Objasnih im – da dani kao dani prolaze – pa onda jednim obuhvatim nekoliko dana… ali, njima je više do igre nego do mojih pokušaja da se izvučem. No, i dok ovo pišem osmeh mi na licu jer u stvari predivno je kad neko ima volje i želje da se šali sa vama, da se zaigra kao dete, kao dve devojčice poskakuju one svaka u svom gradu, nevidljive realnim očima ali srcima tako dobro dotaknute.

Pogodili ste, verovatno do sada da su ove dve slatkice Sneška i Farah…

I tako gledam ja njihove fotke ovih dana, gledam i Negoslavu i Lunu i Su i Danijelu… i sve divne blogerske dame i pomislim – od mene nikad neće biti dama. Svako malo obećam sebi da ću od… kupiti nekoliko haljina, nekoliko elegantnih bluza, sukanja, neke baš fensi cipele, detaljčiće i najzad postati elegancija na (vi)delu. Ali uvek stignem samo do eleganci u nekom izlogu i obećanje da je to sledeća stvar koju ću uraditi.

Znam dama si u srcu, duši, u ponašanju… Ali, ipak i odelo čini čoveka, i ženu. Ne mogu da se setim kad sam zakasnila na taj voz… Naša se mama jako trudila da budemo elegantne. Da nosimo lepe stvari, da budemo ženstvene, da imamo taj pogled koji ide uz određeno odelo, trudila se da nam usadi damski kod.

I bila sam na dobrom putu dok je mama šila, dok je nije mrzelo da za jedan dan sašije suknju, pantalone, haljinu, šta god poželim samo da budem feš. I cipele adekvatne uz sve to… No, onda se nešto desilo – kao da sam namerno počela da brišem svaki trag nežnosti i krhkosti u sebi i umesto da sebe otkrivam pogledima, počela sam da se pokrivam i skrivam i štitim menjajući time i izgled i sve što sam do tog doba naučila i doučila.

Prođu tako godine, osvrneš se unazad i shvatiš da si propustio mnogo toga. Za prosutim mlekom ne vredi plakati, to znam, samo mi ponekad bude žao što sam iz jednog loma napravila mnogo sporednih kidanja kasnije.

Kad se setim da sam za svoje venčanja šila odelo – sako i pantalone. Danas kad gledam te fotografije – da nisam nagnuta nad onom matičnom knjigom niko ne bi ni znao da su to fotke svečanog čina. Pomislio bi – izašli ljudi na večeru.

Možda zbog sveg tog skrivanja i bahatog ponašanja i ne mogu sada da pohvatam konce i da budem tako divna kao one. Uvek krenem od toga da jednom kao odvojim novaca da kupim barem … enti broj tih lepih i elegantnih stvari da ne bih treći dan morala da odustanem. No, kad dođe to moje zacrtano vreme baš se tada neki veliki računi naplaćuju, baš onda treba da izvagam šta mi je važnije i baš tada uvek odustanem.

eleganci1A tako želim da budem dama. Da budem na blagoj, šatro oholoj distanci, dok toplo srce i dalje kuca za ceo svet, da se neko okrene i kaže – baš elegantna žena, kako ona to ume… Stvarno želim… I ovo su valjda jedini trenuci kad dopustim sebi blago samosažaljenje – jer pomislim – ako to uskoro ne uradim, kasnije više neće imati nikakvog smisla…

Ali, dok sam pisala ovaj blog… kao da sam samoj sebi legla na kauč i složi mi se još jednom 2 i 2, ali o tome ne znam da li ću ikada blogovati, to su one stvari koje ne čačkaš mnogo, puštaš da voda svaki put odnese delić daleko, da nikome ne naškodi…

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (14)

  1. Samo dama može napisati ovakav tekst! Draga moja, tvoje divne reči i tvoje velikodušno srce te odaju. U očima imaš sjaj, na usnama večiti osmeh, imaš dobro srce, čvrst stav i manire… Sve to te čini pravom damom. Ti jesi prava Dama, baš tako, sa velikim slovom „D“.

    I nije važno šta imaš na sebi, ako to ne znaš da nosiš… Džaba ti i markirane krpice, cipelice i skup nakit ako nemaš manire. Kako reče Luna, dama se rađa, a ja bih još dodala i neguje od detinjstva. Jednom dama-uvek dama, pa makar i u pamučnoj majici i pantalonama :)

    1. Joj, danas me ovakvi komentari posebno taknu. Čim se saberem pišem tekst o tome, a tebi hvala od srca! Samo dame, kao što ste vi, drage druge moje, mogu da razumeju moju dilemu…

  2. Draga moja, ti jesi prava dama! To, i sama znaš, nema nikakve veze sa onim što nosiš na sebi, već u sebi.
    Što se tiče krpica, a one to zaista jesu, učili su me da je moderno ono što mi dobro stoji, a ne ono što je u trendu.

    1. Znam ja to… ali, znaš kako neko mašta da bude nešto pa zamisli i to ostvari. Tako sam i ja maštala i sada kad vas vidim tako lepe i u skladu – prosto ne mogu da odolim da mi ne bude malko žao… :) Ali hvala ja prrrrrrrvoj rečenici <3

  3. Odelo ne čini čoveka, ali čovek čini odelo,tako da šta god ti nosila, tvoj pogled i boja tvojih očiju će uvek govoriti više, pre svega da si dobar čovek, žena, a to je najvažnije.

  4. Evo, konačno sam shvatila da mogu ovako komentarisati, bez prijave na wordpress.
    Godinama, baš godinama nisam sebi ništa novo kupila. Sve je na meni izlizano, cipele krpljene nekoliko puta. Ne, ne žalim se.
    U takvoj garderobi, čistoj i popeglanoj, iako mi je u duši haos, ja podignem glavu i ponašam se kao da sam sve kupila na Petoj aveniji. I uvek se nađe osmeh za svakoga i ljubazna reč. Po nekad, kad me neko povredi, ne umem da reagujem asertivno, pa reagujem otvoreno i iskreno, a to se ljudima ne dopada, pa se ljute na mene. Volela bih da umem drugačije, zato češće prećutim, ali ipak mislim da sam dama, jer sam iskrena, ne igram mutne igre, meni se sve čita u očima.
    Osećam da si i ti baš takva.

    1. :) razumem skroz Neno. I razumem da imamo iste razloge zašto smo na toj Petoj aveniji. Samo, valjda se to razigra devojče u meni i poželi da bude skroz feš ili proradi mamina ćerka :) i sve ono što nas je ona učila a ja zbog nekih trivijalnosti odbacila. Nekad poželim… ali da, sve je to u srcu i duši, pa kako ko nosio… :) Hvala ti i radujem se što si baš kod mene otkrila da mogu komentari i bez WP :)

  5. Draga moja, otkuda ti to da nisi dama…nijedna haljina, cipele ili bilo šta ne čini od žene damu i to to odlično znaš…možeš biti samo elegantna u tim nekim krpicama, ali dama se ne postaje, ona se rađa…
    Kakva sam ti bre ja dama kad psujem ko kočijaš, planem i ponekad da me nije sramota mogla bih nekoga i da prebijem…
    Ne zameram ti za preskakanje jer znam da sada najviše posla imaš…biće vremena da nadoknadiš propušteno…a i Farah i Sneška se samo zezaju…
    Ljubim te :)

    1. O, njih dve su divne, obožavam ih (ma sve vas mnogo volim), i volim te njihove lepe opaske… Kad ti tako kažeš, ima logike – ja psujem u kući, a nekako me posao naučio da vodim računa o rečima, kao i naši roditelji koji su bili striktni zagovornici da deca ne smeju da psuju (čak ni u ovim godinama nisam nikad pred tatom opsovala). No, mislim da sam sad bliža svom damskom konceptu, ali prvo treba da rašćistim ono što sam blogujući sinoć otkrila o sebi samoj sebi :)

  6. Nigdje se nije izgubila dama. Ja je vidim vrlo dobro u tvom pogledu. Slažem se da neki detalj može uljepšati onako na prvi pogled, ali ono što ti imaš u srcu nema nigdje da se kupi. Neću te više zezati oko dvo i trobrojeva iako si nam i sada to pokušala brzinski zakamuflirati time što si nam bacila interesantnu temu pa si se nadala da će mo se uhvatiti za nju i preskočiti kritiku oko sabijanja 3 dana u jedan. Sram te bilo, dame ne foliraju tako. <3 <3 Ti si moja Velika Dama. Predivnog srca. Grlim te.

    1. Draga Farah… uvek mi tvoje reči dođu kao uteha. Ne ljutim se ja na zezanje :) jer znam da vas dve to tako slatko radite i od srca i bez trunke primisli. Znaš, nešto sam mnogo dublje od damskog pročeprkala i sve sam vreme pod utiskom. A to sa damom – zbilja ne znam kako sam sebi dozvolila da taj plašt dame nestane… kao princeza bez svilene haljine. Grlim i ja tebe, čarobna ženo… <3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.