Do svega ovog ne bi došlo da je kiša na vreme pala

Vikend.

Promašena vremenska prognoza ponekad može da ulepša dan. Za danas najavljeno loše vreme i kiša, odložiše još prethodno veče odluku o spremanju terase i presađivanju cveća. Plan je pao na dva slova. Pranje prozora i kuvanje. Pa su se onda nekako i prozori izmigoljili, te ostade samo kuvanje. I lutanje gradom. Mirno subotnje popodne.

No, ne lezi đavle. Da sam kojim slučajem svoj gost iz nekog mi inostranstva, prosto bih pomislila – kako ljudi u ovom gradu laaaaaažu da se na širem obodu centra grada ništa ne radi. A, ne, ne. Kopa se Temerinska. Ok. Pređosmo na drugu stranu. Kad, onaj iz prve rečenice drugog pasusa i dalje ne leži… i druga strana raskopana. Ohoho…

Dobro, ne može Temerinskom, ali… može nekom od malih pobočnih ulica. Kad, već treći ne leži… Skida se asfalt u sredini Podbare. E, ovo već nije slučajno. Ako je do sada i živela neka nada u nama da je sređivanje glavnog šora samo dobrohotan potez, ovo igranje po nervima poštenih građana, nenaviklih da se radovi i u njihovim malim ulicama dešavaju, sabiranje 2 i 2 = dalo je tačno 4. Žurka pred slavu. Čak i da sam svoj gost iz nekog inostranstva, shvatila bih u kom grmu leži zec.

E, sad, kad bi mi taj što ne leži oborio teoriju pa zalutao i u ovih naših 50 metara bez asfalta, umesto što skida asfalt tamo gde ga već ima, možda bih i počela da verujem da sam sam svoj gost i da mnogo lažem kad kažem da se ništa ne dešava. Kad bi se neko setio da na sto metara od glavnog šora u ovom delu grada postoji ovo malo parče sveta koje više liči na krater na mesecu nego na deo ulice sa novim zgradama, kad ovaj deo ne bi potpadao pod prvu gradsku zonu, te nam računi bili kao onima u krugu novosadske dvojke a uslovi kao u Ovči, Borči i Krnjači, ne bih se ja ovako šalila sa onim što ne leži od drugog pasusa. Ovako, nemam čak ni volje za sarkazmom. U trenutku kad se igramo igre uštedimo i ugasimo, neko u naše ime ovde permanentno vodi ekološku i svaku drugu kampanju, te ja ni ne pamtim kako izgleda osvetljena ulica u ovom delu grada. Ekipno smo u razmatranjima kako je pametnije parkirati kola – prema zgradi, idealni uslovi za obijanje gepeka. Gepek prema putu – idealno za obijanje prednjih vrata.

Elem, ja htedoh da vam ispričam kako je lepo kad se omaši vremenska prognoza pa dobijete dan za šetnju. Ali, bolje da je padala kiša. Ni tada ne bih spremala terasu i presađivala cveće, ali ne bih videla ni ovog što od drugog pasusa ne leži… Bila bih tužna zbog kiše, ali neko bi mi rekao… vidi, ona svima jednako u ovom gradu pada (ok, manimo se da li su svuda ulice posle toga pod vodom…) i ne štedi ni prvu ni drugu ni treću… gradsku zonu.

Kako god… Ovo mi dođe kao nastavak onog – šta još mogu da mi oduzmu?