KAD DRAGE DUŠE ODLAZE

U neka siva jutra odlaze dragi ljudi. U nekim maglama provuku se neopaženo, u onom treptaju oka, u trenutku kad pomeramo zavesu da pustimo dan da uđe, kad pomislimo – dobro je, još jedna tama je iza nas, u tim trenucima duša poslednji put pomiluje telo. 

Poput ptice, nežne, majušne, svojim krilima dotakne srce, prođe kroz grlo i zazvuči kao uzdah, napne još jednom sve mišiće i izleti. Preleti preko lica, izbriše grč, poravna bore, opusti obraze i ako stigne da šapne onu najskuplju u tom poslednjem času, onda nacrta i osmeh spokoja. 

Image by Christine Sponchia from Pixabay

Odlaze dragi kad vreme se menja – kad jesen se presvlači u zimu – kad zima se oblači u prolećne boje – na raskrsnicama vremena duše biraju staze kojima će brže stići do onih što odoše prvi. Na tim stazama uvek je neko. Ruke dragih čekaju malu pticu, čekaju taj 21 gram ustreptalosti da je u dlanove prime. Čekaju da se spusti i da najzad nađe svoj mir. 

Sve tuge nestaju u času tom. Brige iščeznu. Bol gomilan kroz godine odlazi zauvek daleko. 

Sad sve je dobro – začuje duša. 

Sad si ponovo bezrižna, laka i čista kao kad si krenula na svoj zemaljski put. 

Sad se zatvorio krug i ti si slobodna.

Opusti se i prepusti se. 

Ne žuri, jer sve vreme ovog sveta je tvoje.

Ne brini jer tvoja je misija gotova. 

Opusti se, prepusti i pusti one koji su ostali da sastave svoj krug.

 

Odlaze duše, poput ptica, u siva maglovita jutra. 

Odlaze, čini se, bez pozdrava, ali sve ono što nas je vezivalo, sve reči i sva dela su utkana u te neizgovorene reči.

Odleću poput ptica, noseći sa sobom i deo nas i ostavljajući u nama deo sebe. 

Zato su nam puti posuti percima, zato ih vidimo kad spustimo glavu, kad tražimo odgovor, kad nam treba uteha. 

To naši anđeli, naše drage duše ostavljaju znake da sve je dobro, da nismo sami i da smo blagosloveni.

Osmehnimo se, udahnimo život i živimo ga kao najlepši dar, kao da živimo za još mnogo onih koji su utkali u nas deo sebe. Živimo i dotičimo ljude svojim rečima, postupcima jer, na kraju,  to je sve što ostaje… 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (2)

  1. Citam ponovo i ponovo, suye same idu od nekog blazenstva i srece da jos neko shvata odlazak kao ja. Hvala ti draga Merima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.