Hey You… srušen još jedan zid, završena još jedna školska godina…

Prođe još jedna nedelja. Radna. Završena školska godina i za srednjoškolce. Sada škola ostaje nastavnicima, i nenastavnom osoblju, da sređuju ono što se srediti treba, da se pozabave onim što je urađeno, ispisuju izveštaje i izveštaje… rekapituliraju urađeno i počnu da pripremaju novu školsku. No, biće vremena da se time bavim.

vrata2Poslednja nedelja škole je uvek posebna. To je nedelja u kojoj se vidi karakter i učenika i profesora. Ko je kakav. I iskreno sam obradovana ovogodišnjim prvacima – i časnim prihvatanjem ocena – nekoliko izuzetaka nikad nisu pravilo. Volim  razgovore tog poslednjeg dana. Kada sve postaje manje formalno. Kad se pomalo otvore srca i duše. Kad mogu da im kažem koliko mi je bilo lepo da radim sa njima ili da ipak malo više očekujem od njih. Lepo je to kad radite u grupi jer pred sobom imate taman koliko treba dece za kvalitetan rad. Juče mi reče jedno dete – koje je u dilemi – teško joj je kod nas, jer kako priznaje nije redovno radila, – otići iz KG ili ostati. Kaže, kad pomislim koliko su ostali napredovali, ja tada u glavi idem. Ali kad pomislim da je ovde kao u privatnoj školi, kako svi brinu o nama, kako se sa svakim priča, za svakog bori, onda opet ne bih da odem. I tako se klackam. I kaže, teško mi  je što mi je ovo poslednji dan u KG. Bilo mi je iskreno žao. Rekoh joj da pokuša da taj dan sagleda samo kao poslednji dan prve godine i kraj. Gde god da ode i šta god da odluči naša su vrata uvek otvorena i svi oni koje je ovde upoznala zauvek su njeni prijatelji, i to je taj duh…

Da, kad smo već kod toga, moram da se osvrnem na četvrtak i na humanitarni koncert učenika Karlovačke gimnazije. Bilo je to više od koncerta, bila je to multijezička manifestacija – na jednom mestu za sat vremena čuli smo engleski, nemački, ruski, španski, italijanski, kineski… I naš hor. I u horu jedan učenik. Tog sam mu dana rekla da je on za mene heroj dana i humanitarni heroj i dokaz da čuveni duh karlovačke gimnazije živi u dok ima onih koji ga pronose hodnicima škole. Taj dečak, mladić… proveo je pet godina kod nas :) sazreo, pre dve nedelje maturirao i mogao je da ode da se nikad više ne okrene – a on je bio tu – u svojoj gimnaziji, sa svojim drugarima, koliko zbog humanitarnog koncerta, toliko zbog svojih drugova, toliko i zbog divne profesorke koja je ove godine vodila hor…

Bila je zanimljiva prošla nedelja.

Večeras treba da dobijem nešto što dugo čekam. Dugo sam čekala i dugo tražila, pa ne bih da pišem dok ne bude u mojim rukama. :)

Počela da čitam knjigu bez naslova – verovatno se on stvara u glavi autora. Jedva čekam da bude štampana – znam mnogo onih koji će rado čitati.

Završila sam čitanje „Ljubavi u doba kokaina“ i o tome ću morati sa vama nekoliko reči.

Učila sam se strpljenju.

Vratila se svojoj divnoj ljubavi – čitanju blogova dragih mi prijatelja i otkrivanju nekih novih blogova.

Svoju Fejsbuk stranicu Kod Majske pretvorila sam u stranicu na kojoj bih volela da upoznajem i ljude koji nisu iz blogerskog sveta sa nekim blogerima, blogovima, pričama… Za sada nisam imala vremena da pišem, ali uskoro krećem nekim svojim redom.

Bila je to nedelja iza mene. Ja zadovoljna. A vi? Kakva je bila nedelja za vama?  

I,da moram ovo da dodam – ništa nije slučajno – čitave nedelje mi se po glavi mota  Hey You i onda sinoć na stranicama bezimene knjige naiđem na te stihove. Slučajno? Ne. Ponavljanje istorije? Možda. Saznaćete…

 

 

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.