Juče sam u grupi IZDAVANJE STANOVA NOVI SAD postavila jedan status u kom sam pokušala da objasnim da problem na relaciji stanodavac-stanar u suštini zavisi od toga koliko smo ljudi i koliko se razumemo. Pokušala sam da objasnim da nije uvek potrebno da budete sami u stanu, da deljenjem troškova i životnog prostora olakšavamo i sebi i onima koji su u tom trenutku tu sa nama.

Tužne su mi priče o „matorcima“ i „omladini-narkomanima“ – koje se često mogu čuti. Nerazumevanje i predrasude često nam uskrate neka dobra iskustva, poznanstva. Kad ste sami u stanu imate višak prostora, velike račune i ogorčenost zbog novca koji svakog meseca morate da izdvojite.

Kad ste stanodavac koji iznajmljuje prostor a usput u svemu vidite samo dobit opet ste ogorčeni jer vam se čini da je malo, da neko previše troši vodu, da često kuva kafu… Čujete kako bi matorci samo da se odmaraju… a matorci su opet ljuti na mlade koji bi da spavaju danju a noću rade ko zna šta.

Čim ovako razmišljate vi niste dobra kombinacija za sustanara. Htela sam da kažem da je dobrim izborom i onim „klik“ među ljudima moguće imati i jare i pare – to jest – onaj kome treba smeštaj dobije na određeno vreme topao kutak, nešto poput zamenskog doma, a druga strana opet dobije, pored finansija, i nekog kome će reći dobar dan, s kim će razmeniti nekoliko reči. Čuvaće jedni druge, čuvati imovinu, deliti dobro i ono manje dobro. Mala interesna zajednica sa zajedničkim ciljem.

I dobih jako lepe komentare na post – što je još jednom potvrdilo pravilo da se sličan sličnom raduje i prepoznaje i da dobro, čestito, ljudsko nije nestalo, samo ponekad zaboravimo da postoji. Volela bih da se ovim zahvalim svim tim nepoznatim mladim ljudima koji su komentarisali.

I njima sam tamo napisala da nisam ja izuzetak, nisam ni pravilo, jednostavno, kao što su oni fini i čestiti, tako i među onima koji iznajmljuju sobe ili stanove ima mnogo dobrih ljudi. Kao što i na drugoj strani ima svakakvih. Ovde je ona popularna – dobro razmisli šta želiš i ostvariće  se -najprimetnija. Ponuda je velika – i stanov

a i stanara i stanodavaca. Birajmo svi p

 

ametno i poštujmo se međusobno i biće svima 

dobro.

Sve liči na stereotip svekrva i snaja

 

Stara i pipava tema – podstanari i stanodavci. Član sam nekoliko grupa koje se bave povezivanjem istih. Uđem s vremena na vreme, čak i kad nemam oglas, da vidim šta se zbiva i često sam svedok vrlo ružnim raspravama među nekim članovima. U čemu je problem? Pretpostavljate  – u ceni najma stanova i soba i izgleda istog. Kao i u ponašaju nekih stanara.

Jednima preskupo, drugi bi uvek više. U to da li su stanodavci realni u onome što traže i da li stanari s pravom kritikuju ne bih. To je tržište na kom svako ima pravo da traži i daje koliko želi. O nečem drugom bih želela da pišem.

Iskustvo iz prve ruke

Prvo, mislim da je dobro imati iskustvo iz prve ruke, tj. proći i jednu i drugu stranu priče. Bila sam podstanar skoro dve godine. Stan sam našla preko agencije. Platila agencijsku proviziju, platila kaparu stanodavcu i prvu kiriju. Kroz razgovor se ispostavilo da čak znam čoveka, da imamo mnogo zajedničkih prijatelja, ali to ni jednog trenutka nije uticalo na naš „poslovni“ odnos. Od početka smo uspostavili jasna pravila:

plaćanje kirije mesečno – svakog prvog.

plaćanje računa redovno – kad je dolazio po stanarinu uzimao je i plaćene račune.

sve što se pokvari u stanu (a bilo je ispravno kad sam ga iznajmila) popravljamo pola-pola.

sve što se računa tiče, a deo je tekućeg održavanja zgrade, plaća on.

Jednom mesečno je dolazio u stan – taman da vidi u kakvom je stanju, pokupi kiriju, račune, popijemo kafu i narednih mesec dana ga nema. Nikad nije banuo u stan nenajavljen (da li je imao nekog u zgradi koje „vodio računa“ o tihom nazdoru, to nikad nisam saznala). 

Poslednja rata stana je bila u stvari kapara s početka. Srce mi je bilo puno kad me je pitao da li baš moram da idem jer njegov stan nikad nije bio uredniji i sređeniji. A ja sam samo te dve godine taj prostor posmatrala kao mesto u kom meni treba da bude lepo i dodavala neke sitnice.

S druge strane priče

Onda je došao trenutak, nakon nekoliko godina, kada sam iz nekih ličnih razloga rešila da bi bilo dobro da ja izdam sobu u stanu koji sam u međuvremenu kupila. Prijatelji su mi rekli da nema šanse da nađem stanara kakvog sam u tekstu opisala – a ja sam se samo držala onog – da dobro osmisliš svoju želju i da će se svakako ostvariti. I vrlo brzo sam dobila svoju prvu stanarku. Jedno vreme smo nas dve živele zajedno, i bilo je to divno iskustvo. Niste sami, delite troškove, svako ima svoje parče prostora, a opet imate nekog sa kim delite pored finansijskih i životne stvari. Ona se iz tog stana nakon nekoliko godina i udala i mi smo bili na svadbi. Dočekani kao rod rođeni.

Nakon toga sam opet izdala stan. Pre tri godine su zajedno došle njih tri i jedna je ranije završila studije i otišla. Tražeći novu stanarku primila sam nekog na prijateljsku preporuku, što se ispostavilo da nije bilo najbolje rešenje.  I ovde je pravilo da se prijateljstvo i posao ne mešaju bio potpuno tačno. Dve devojke koje su ostale u stanu bile su kao i ona iz prve priče – kakve samo poželeti možete. Sva pravila koja sam naučila od svog stanodavca uspostavila sam i sa njima od početka i poštovale smo ga, evo sve do ovog juna kada i one odlaze. 

Prvo i jedino, nazovimo neprijatno iskustvo imala sam s tom devojkom koja je došla na preporuku. Već od starta se videlo da ta priča neće funkcionisati kako treba. Naša komunikacija je bila prilično nalik gluvim telefonima, njeno spremanje stana su devojke doživljavale svaki put kao stres – jer je radila sve naopako.

Ona se, opet, osećala kao da su se svi urotili protiv nje – i prosto smo tražili najbezbolniji način da joj otkažemo, a da je ne povredimo. I to smo uspeli da uradimo – a kao znak dobre volje smo joj pomogli da se preseli u stan gde su bile devojke koje su po interesovanju bile sličnije njoj.

Moje iskustvo sa stanarkama je sjajno i znam da će i dalje biti tako. Sa svima smo u kontaktu, znamo gde su, šta rade, razmenimo koju, makar i preko društvenih mreža. Pratim ih kao svoju rođenu decu jer sve su one unele nešto dobro u moj život, a verujem da sam nekim delom i ja njima pomogla da prezaviđu neke situacije u kojima nije bilo roditelja blizu.

Kako do zdravih odnosa stanodavac-stanar

Na osnovu ličnog iskustva rekla bih da su sledeće stvari bitne:

1. budite sigurni kakvu osobu želite u svom stanu i kakav bi vam stanodavac odgovarao
2. precizno postavite pravila – šta jedni od drugih očekujete i ako postoji bilo kakva nedoumica uvek bolje dva puta ponovite, pitajte, recite
3. uspostavite ritam plaćanja i podelu troškova oko računa (odredite recimo datum  u mesecu i tada nema nedoumica)
4. dogovorite se oko plaćanja kvarova u stanu
5. ne ometajte stanara u njegovom prostoru 
6. ako se stan deli – takođe dogovorite pravila (podela mesta u frižideru, ko kad baca smeće, da uvek nekog bude u stanu tokom praznika ili vikenda)
7. poštujte kućni red 
8. poštujte prvenstveno jedni druge kao ljude

Mislim da su i Fejsbuk grupe (barem što se Novog Sada tiče) uticale na kulturu u ovoj oblasti života. Dobro postavljene teme, postavljena pravila, insistiranje na doslednosti stanodavaca u pogledu cene, insistiranje na fotografijama stanova dovele su do toga da i jedni i drugi postanu kritičniji i prema drugima, ali prvenstveno prema sebi. I dalje ima onih koji nude sve i svašta, i dalje je onih koji i to prihvate – ali sve češće se ljudi konstruktivno dogovore i ostvare obostranu korist. Hvala osnivačima grupa i administratorima istih.

I za kraj:

Bili stanar ili stanodavac, trudite se da ne podlegnete stereotipima kao što je onaj o snajama i svekrvama. Sve je u nama i naše želje i spremnost prilagođavanju su ključni za dobar odnos i miran san. Dobar dogovor kuću gradi, a kad postavimo dobre temelje, onda samo treba pametno da gradimo.