Ne igram se često u poslednje vreme. Ali Olja Ristić zna za koju treba da me nominuje – i da bila bih tužna da u ovu priču upala nisam. :) Mislim da bih se sama nekako provukla i samonominivala (što u današnje vreme i u mnogo ozbiljnijim vodama nije ništa novo).
Muzika. Ako vam kažem da mi je mama radila na odeljenju ploča u najvećoj robnoj kući u Novom Sadu – i to u vreme kad smo još uvek pratili svet, razumećete da je muzika oduvek bila sastavni deo naših života. Inače, porodica s mamine strane je bila vesela i uvek raspevana.
Uticaj moje mame na moj muzički izbor
Mama je fan Borisa Bizetića iz vremena kada je pisao pop pesme – tako da je to bila moja prva muzička ljubav, ako izuzmemo dečje pesmice. Volela je Paka de Lusiju, pa sam i ja zavolela klasične zvuke gitare. Ciganska muzika – od Cigana Ivanovića do Sar e Roma. Demis Rusos… pesme na mađarskom… sve je to bio tepih koji je prostrla na moj put.
Ne mogu sve da stavim kao ilustraciju, ali počeću s Borisom… Ovaj put neće biti balada, već jedna koje se retko ko seća…
Uticaj mog oca na moj muzički ukus
Tata se retko pred nama opuštao i upuštao u pevačke vode. Zato su nam trenuci kada on nešto zapeva ili poželi da čuje uvek bili posebno dragi. Kad je tata pevušio? Kad putujemo i kad je svadba. No, meni su ovi trenuci iz kola uvek bili draži. Tu smo bili samo nas četvoro i znali smo šta treba da krenemo da bi on nastavio s nama. Zbog njega volim Mladu Vojvođanku, Oj oraje, oraje, Kućerak u Sremu, Tamo daleko, Salaš u malom ritu, Već odavno spremam svog mrkova… To su i danas moje kafanske pesme – kada uspem da se probijem i dođem na red :) Ovaj put jedna apsolutno romantična verzija stare dobre kućice u Sremu :)
Onda nam neko drugi počne krojiti ukus. Moja prva ljubav volela je Divlje jagode. Priču o dečacima s polja divljih jagoda imam i na blogu, koga interesuje može da je pročita.
Iz tog perioda je i moja ljubav prema Parnom Valjku. Njih smo otkrile zajedno moja najdraža Maja Preveden Sladojev i ja. No, zajedno smo otkrivale i mnoge druge grupe koje su igrale samo jedno leto – poput grupe Tam tam.
https://www.youtube.com/watch?v=4aPco5eVmKU
Zagrebačka, sarajevska, beogradska scena. U jednom trenutku u korak sa svetom – nakon čega će svet početi da putuje bez nas… Ne bih ređala bendove i pevače koji su obeležili taj period, videh već da su drugari iz generacije koji se takođe igraju već pokrili sjajnim izvođačima… Nasumice ću staviti po jednu pesmu kao posvetu…
https://www.youtube.com/watch?v=n4PN5EqHOPs
Novosadska scena
Rešila sam da se ne dotičem stranih pesama. I njih sam videla u izborima generacije i dobar deo njih bih i ja stavila kao svoj izbor. Ja sam ipak nostalgično vezana za novosadsku muzičku scenu koja je bila prilično jaka i žestoka u to vreme a mi smo visili na svirkama. Ovo je moj mali izbor – lični osvrt na pesme koje su obeležile moju poluburnu mladost i koje i danas nose neku magiju (barem za mene).
Posebno volim ovu pesmu Sing Sing Singersa… I njih je sve manje među nama… a nema više ni mostova… Tako da je ovo pravi omaž i gradu i ljudima.
Pekinška patka – materijal za jednu posebnu priču.
Još jedna generacijska i lokal patriotska priča :) Love Hunters.
Bez njih novosadska priča nikako ne bi bila potpuna. Atheist Rap.
https://www.youtube.com/watch?v=iPns2KiG564
Skoro bih mogla da privodim kraju… Sjajni Vojvođanski bluz bend.
I za sam kraj – zbog one potpisane singlice – najlepšoj prodavačici ploča – moram da stavim i Balaševića. Đole je na mala vrata – singl pločom ušao u naš dom i tamo zauvek ostao. Za kraj stavljam jednu od, meni njegovih najboljih…
https://www.youtube.com/watch?v=hCiYwpEVYw8
Prozivam Dejana Zlatića, Siniša Banda… Nadam se da će biti voljni da se igraju. Sori, ako vas je neko već pozvao da se igrate. :)
0
Leave a Reply