O jednom pandi, parčetu bele hartije i veri koja sve pobeđuje

panda_yogaO svačemu sam htela da vam pišem. Ali, nešto mi se misli stalno vraćaju na nežne latice koje lagano padaju s drveta. Sinoć smo ponovo gledali „Kung fu pandu“ (prvi deo) i ponovo se smejali do besvesti i ozbiljno se zamišljali nad svakom rečenicom. 

Poželeh da pročitam scenario na papiru. Da zastanem nad svakom rečenicom, da shatim kako je jedna tako ozbiljna tema pretočena u priču prepunu radosti i smeha. Ako niste gledali film, pokušaću u nekoliko rečenica da vam opišem osnovnu radnju: 

Panda Po živi u malom selu podno planine na čijem vrhu žive njegovi junaci – majstori kung fua i njihov učitelj. On ih nikad nije video uživo, ali sve vreme mašta o tome da je jedan od njih. Jednog dana stigne objava u selo da će tog dana izabrati Zmajevog ratnika i on sav srećan kreće do manastira da prisustvuje proglašenju. Iako njegov otac ima viziju da Po nastavi porodični posao, i da proživi miran život, makar to značilo i da ne ostvari svoj životni san, naš junak kreće na put. Kasni, zatvaraju se vrata, on ne uspeva da uđe na proglašenje, ali ga to ne sprečava da pokušava. Posle niza neuspešnih pokušaja, niza komičnih scena, kada se čini da će odustati i vratiti se kući, on sasvim slučajno (mada je motiv filma da slučajnosti ne postoje, pa onda ni ovo tako ne bismo nazvali) uspeva da preskoči zid i u tom trenutku veliki učitelj uperi prst u njega i kaže da je on Zmajev ratnik. 

Po svim zakonima logike on to ne može biti. Uloga Zmajevog ratnika je da zaustavi zlo koje se vraća da uništi selo. Naime pre dosta godina oni su uspeli da savladaju zlo, da ga zatvore u srce udaljene planine, da ga čuvaju sa nebrojeno stražara, ali svako zlo koje potisnete, u jednom trenutku ispliva u nekom neočekivanom obliku. Isto tako onda i dobro koje će mu se suprotstaviti bude u najneobičnijoj formi. Prvo, očekujete rat, i ratnike, očekujete ponižavanje, vređanje, uništavanje do poniženja, a pred vama je samo jedan debeli, nespretni panda. Situacija deluje nadrealno. Ko je on i kako od njega stvoriti ratnika? Šta je to što ga može motivisati? Šta pokreće jednog prostodušnog debeljucu da da sve od sebe i prevaziđe svoja ograničenja i postane najbolji? 

Poov motiv je hrana. Mudri učitelj, kad najzad shvati kako se ova dobričina pokreće, gradi od njega moćnog ratnika dobrog srca, ali u tom radu pronalazi i svoj duševni mir i ravnotežu jer on, učitelj, u želji da od slatkog malog tigrića, koji je kao bespomoćna beba ostavljena pred vratima manastira, načini Zmajevog ratnika, uspeva da napravi njegovu suprotnost. U silnoj želji da učini nešto dobro on pravi čisto zlo. Sagledavajući celinu, on nije video detalje. A kako kažu, đavo je u detaljima krije.

Zlo je načulo da postoji neki novi ratnik koji treba da mu se suprotstavi. No, pošto se pre toga suočio sa petoro najboljih kung fu boraca i porazio ih, ponizio i vratio ih učitelju, računao je da više niko ne može i ne sme da mu se suprotstavi. 

Kada je video Poa, kada je video ko mu je suparnik, ko je predstavnik svetle strane, on potcenjuje protivnika i umesto da se bori sa njim samo pokušava da mu otme blago – zapis Zmajevog ratnika. A, naš dobri, naivni, dobrodušni junak se ne opire da mu da zapis. Po je i sam u početku bio zbunjen videvši praznu površinu – no, onda mu se na tom papiru ukazao njegov lik – po je video sebe – i svatio da mora da veruje u nešto da bi to dobilo na vrednosti. Naše zlo ništa nije videlo osim praznine i time je samog sebe porazio. Borba koja se kasnije odvija između njih dvojice je samo forma. Naravno, znamo ko odnosi pobedu.

Sve to me je podsetilo na prvu godinu fakulteta i ispit iz etnologije. Divni stari profesor Barjaktarević je imao neobičan sistem ispitivanja – pa je jedno od niza mojih ispitnih pitanja bilo i šta je vrednije – novčanica od 100 maraka ili parče bele hartije. Ja rekoh – parče bele hartije jer na njemu možemo ispisati stvari neizmerne vrednosti, jer nam daje mogućnost da maštamo i kreiramo ono što mi želimo i time dodamo vrednost koju sami zamislimo, a novčanicu je već neko drugi kreirao i odredio joj vrednost, limitirao i ne ostavlja nam prostor za stvaralačku aktivnost. Moj odgovor je bio tačan… Vrednost belog papira je neizmerna i samo od nas zavisi šta će na njemu pisati i hoćemo li ponuđenu priliku za kreativnošću iskoristiti ili će vetar da nam je oduvao kao što nam neka prolazna materijalna stvar oduva onih sto maraka. I bukvalno. Jer maraka davno više nema… a belih hartija, Bogu hvala, još uvek imamo. Da na njima stvaramo svoju kreaciju…

I, podseti me i na neke delove knjige koju sada čitam, ali o njoj ću vam pisati kad je dovršim. Samo da vam zagolicam maštu – Ridiger Dalke – „Zakoni sudbine“. Ko je čitao Dalkea ranije razumeće, ko nije, neka potraži na netu ili sačeka da završim pa da vam je toplo preporučim.

A do tada pogledajte „Kung fu pandu“ (prvi i drugi deo) jer 29. januara stiže i treći. Po trejleru bih rekla isto tako dobar… Mada je meni ipak prvi, što bi deca rekla, „zakon“… 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (10)

  1. Deca porasla, imaju neke svoje ljubavi, pa retko da se sastavimo i pogledamo takve animirane super-filmove. Moraću jednom uhvatiti termin kada smo zajedno i preneti im ovu divnu poruku.
    Jer baš takva i jeste.
    Nisam čitala ništa od Dalkea…
    Poz!

    1. Jelena, mi nemamo decu i redovno gledamo animirane filmove. Pogledajte ponekad sami, ovo je film, recimo koji je čista zen filozofija, čak je i humor tu da ne bi ničemu bila data prevelika vrednost. A o Dalkeu ću, čim završim knjigu onako natenane… :D

  2. Ne znam kako nisam gledala ovaj film ako je gledao moj unuk??? Posluđaću savet, a inače, beli papir jeste zakon :)

  3. Vidovnjakinjo- ajd sad priznaj, šta će biti s evrom ;)
    Za knjigu čekam preporuku, a hvala za film.

    I tako, s tobom mi poče dan… verujem, lep.

    1. :) Knjiga, uskoro :) što se evra tiče, pa ja sam oduvek sanjala da budem ili Baja Patak ili guverner :)
      Sve u svemu, i on je limitiran i on ima određenu vrednost i sve što premašuje taj iznos obezvređuje ga. A, bela hartija… e, ona nije ograničene vrednosti. Samo od mašte onog u čijim je rukama zavisi šta će od njega stvoriti..

  4. Nisam čula za ovaj film. Ako ga ima na netu, pogledaću ga , zvuči zanimljivo ??????

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.