OTKRIJTE ČAROBNI SVET SLIKA TATJANE PETROVIĆ KARABAŠEVIĆ

Pre nekoliko dana objavila sam u jednoj grupi da „menjam“ određene kombinacije cvetnih esencija za donaciju za jednu bolesnu devojku. I toga dana mi stiže pisamce u inbox od Tatjane Petrović Karabašević da bi ona da donira tri svoje slike koje bi mogle da se prodaju i da time pripomogne akciji. Čudni su putevi Gospodnji. Nije me Tanja pitala ni kako se dete zove, ni za šta joj treba novac, samo je pitala za adresu na koju da pošalje slike.

To veče sam stupila u kontakt sa grupom divnih mladih ljudi koji su i pokrenuli ovu malu neobičnu humanitarnu akciju i dogovorila se sa njima da oni preuzmu iste i da ih prodaju. I uradili su to i novac od slika je na računu.

Nežnost pretočena u akvarele

Dirnuta ovim gestom, zamolih Tatjanu da mi napiše nekoliko reči o sebi i da mi pošalje nekoliko fotografija sa slikama. Kada sam pročitala prvu rečenicu teksta koji mi je poslala, setih se jednog davnog časa književnosti – na kom smo „raspravljali“ kome je lakše – slikarima ili piscima – jer i jedni i drugi tvrde da su oni drugi u povoljnijoj situaciji. Pisci kažu – lako je slikarima – beskrajan je svet boja i kombinacija, a opet slikari tvrde da je svet reči prostraniji za izražavanje.

„Merima, ne radi mi mozak, uopšte ne znam šta bih napisala“, započe Tatjana. O, da… ali svet tvojih slika, pomislih, govori suprotno. Raskošan, a opet nežan svet njenih slika demantuje je, jer Tanja i te kako ima šta da kaže, samo to mnogo bolje radi četkicom.

Tanjin život je zbir velikih uspona i padova, ali ti padovi iz njenog koda nisu izbrisali sastavni deo njene ličnosti – nisu izbrisali osećaj solidarnosti i saosećajnosti sa ljudima. I to ne samo sa onima koje zna i koji su joj bliski. Kao i u ovom slučaju, zbog kog sam i počela da pišem ovaj post, Tatjana oseća jednu nežnu devojačku dušu koja se hrabro bori da opet bude među prijateljima, sa roditeljima, bratom…

Znala sam da Tatjana ima veze sa Majdanpekom – u koji se evo već dve godine spremamo da odemo – i za koji nas sada vežu dva dve drage fejsbukovske duše, ali nisam znala da je živela na Detelinari (deo Novog Sada, za one koji ne znaju). Nekada je imala radnju na okretnici trojke – i pamte Detelinarci kako je i tada pomagala i davala kome god je mogla. A, ta trojka, evo sada će i Tatjana iz ove priče saznati povezuje nju i onu kojoj je pomoć ovog puta slala.

Razumela sam Tatjanine reči  – da ne zna šta bi mi rekla o sebi – jer se ona nije meni ni obratila da bi od toga pravila priču – ona je slike poslala i moglo je da ostane na tome – Tatjana bi se osećala ispunjeno jer je od onih osoba koje ne pomažu radi reči hvale i ne traže zahvalnost. Njena se duša prosto napaja na izvoru dobrote. Taj osećaj je i vodi kada odluči da nekom pomogne, da, učini.

… od Detelinare do Majdanpeka…

Kada je propao posao u Novom Sadu otišla je u Majdanpek. A tamo, kaže, ima vremena za sve. Našla je svoje stare četkice, papire, boje i počela da slika. Kako bi koju sliku završila, tako bi je prodala. Ljudi su bili očarani njenim radovima. Te godine, kada se vratila, prodala je 79 slika. Pa su krenule izložbe.

Njen rad je primetio i Simone Fapini iz Brese, grada koji je stecište akvarela. Rekao  joj je da su joj akvareli izvrsni i tako je Tatjana izlagala i u Italiji. Tatjana je dosta izlagala što na zajedničkim izložbama, što samostalno. Prošle godine je na bijenalu akvarela u minijaturi  dobila pohvalu. Ove godine je izlagala na: „Mini Akt“-u u zgradi „Politike“, na Balatonu u Mađarskoj, u Singidunumu u Beogradu, u Gornjem Milanovcu,  Tekirdagu (Turska),  u Kentu (Velika Britanija), a na redu je i Švajcarska. Prošle godine je izlagala na „Oktobarskom salonu“, u Beogradu.

Tatjana živi od slikarstva. Kako je sve pomalo u krizi, i osećaj za lepo je u krizi, tako da je to dosta skroman život, ali Tanja se ne žali. Ona prosto voli da slika jer to je njen mikrosvet kroz koji ovaj  veliki svet čini boljim i plemenitijim mestom.

Tatjana Petrović Karabašević radi i portrete, ulja na platnu, slika i ikone. Moja je želja da vam pokažem samo neke od radova ove sjajne slikarke tople duše i da, možda i vi poželite da kupite neki od njenih radova, ili da se dogovorite da vam uradi portret, ikonu ili nešto što vama mnogo znači.

Pre nekog vremena pokrenuta je grupa Ja ovo umem da radim – upravo s ciljem da promovišemo prave ljude i prave vrednosti. Ovo Tatjana ume da radi i to savršeno. Kao i da pomaže ljudima bez pitanja. Divna i humana žena.

Stoga, ako biste želeli da oplemenite svoj prostor ili da nekom poklonite nešto lepo i trajno – pogledajte Tanjine slike. Osetite šta nam to ona bojama poručuje i ako se u nekoj od tih poruka nađete – biće to na obostrano zadovoljstvo.

A ja se u ime porodice i drugara bolesne devojke još jednom zahvaljujem Tatjani na humanom gestu.

 

Neke  Tatjaninih slika možete da vidite i ovde. Nadam se da će vam se svideti koliko i meni i da ćete možda poželeti da i krase i vaš dom.

 

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (8)

  1. I još samo ono što je najevidentnije poslednjih meseci- Tanja je sve bolja kao slikar. Kao čovek odavno više ne može ni da bude bolja nego do sada.
    Hvala Meri.

    1. Hvala tebi, jer smo se tako nekako i prepoznale. Ti si mi prva pričala o Tanji i njenim slikama. Ovaj njen gest je sjajan, a slike, one su me istinski dirnule!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.