Preporuka za zen odmor – budite Marikin gost

Ne znam da li praktikujete relaksaciju. Nije to ni važno mnogo za ovu priču. Nisam ni ja neko ko to baš ume da radi, ali u dobrom delu vođenih meditacija vam glas u jednom trenutku kaže da se povučete na mesto na kom se osećate dobro, sigurno, koje vam umiruje. I poslednje dve godine jedno takvo moje mesto – pisah vam već jednom o tome, nalazi se na Srebrnom jezeru. Ali, nije to bilo koje mesto tamo – to mesto se nalazi na jednoj predivnoj terasi iznad jednog od rukavaca Dunava, u dvorištu gospođe Marike.

Prošle godine, rešismo da odemo na Srebrno jezero, ponovo. Ali imala sam nekoliko uslova u glavi:

– da ne bude skupo

– da bude APARTMAN

– da ima sobu, trpezariju i malu kuhinju, naravno i kupatilo

– da se naspavamo i vratimo odmorni i orni u Novi Sad

I, nađoh. I više od toga. Apartmani Marika nalaze se na ulasku na Srebrno jezero. Ima osam apartmana veličine od 35 do 4o i nešto kvadrata. Svaki ima sve što sam vam napisala. Ali, svaki ima i malo dvorište sa stolom, stolicama, ležaljkom i mnogo cveća koje i jeste ograda među apartmanima. Jer, ovo nije zgrada isparčana na delove, već je Dragan, Marikin divni suprug i suvlasnik svega – svaki pravio posebno, osmišljavao, crtao, vodio računa o funkcionalnosti, o tome da unutra imate sve kao da ste u svom domu, a opet daleko od svakodnevnice. Svaki apartman je jedinstvena kreacija. Divan za one koji imaju decu, divan za one koji ne bi da se kuvaju u zgradi, koji vole da imaju osećaj da su među ljudima, a opet tako izdvojeni od njih.

Svaki apartman ima dva televizora, klimu, sudove, krpe, peškire, sve samo čeka svoje verne goste. I, da tamo vas ne čeka broj već voćka apartmana – mi smo do sada imali sreću da isprobamo jagodu i dunju i nameravamo da nastavimo sa voćarenjem.

E, sad, ni to nije sve. U okviru svega je i bazen, koji je čist, prečist – jer se u njemu prvenstveno kupa njihova unuka – a onda znate koliko to mora biti čisto. Dragan je svojim vrednim rukama i maštom osmislio i napravio i zidani roštilj, mesto za kuvanje čorbi od ribe i ostalih đakonija, mesto za pečenje divljači i prasića… Dugačak sto u dvorištu – znak je da tu uvek sedi mnogo ljudi. Ako se zateknete tamo kad se nešto sprema i vi ste deo ručka ili večere. Ove godine smo  u čast rođenja druge unuke i mi bili na večeri i probali prvo prase sa roštilja i Marikinu tortu i domaće kupinovo vino. Prošle godine smo bili deo kuvanja kotlića, bez razloga, samo da se uživa.

Ove smo godine bili kratko. Stigli smo u petak uveče, i vratili se u nedelju uveče. Mada se naš boravak završavao u nedelju ujutru, njih dvoje nisu hteli ni da čuju da krenemo dok se ova vrelina malo ne smiri, te su nam, ja to ne mogu drugačije nazvati nego ljudski prijateljski ustupili jedan apartman da popodne odspavamo, istuširamo se, popijemo kafu i lagano krenemo na put. Ja sam to vreme ipak iskoristila da posedim na drugom čarobnom mestu za meditaciju i relaksaciju koju je Dragan od prošlog leta napravio. Hteo je kućicu na drvetu, ali je ipak napravio terasu u krošnji drveća. Sve se to nalazi iznad one u koju sam se prošle godine zaljubila i u koju se u mislima svaki put sakrijem, kad je ovde u realnosti teško. Ono je raj. I više od toga.

Tamo niste običan gost. Tamo ste u raju. Sve što vam opisah – na raspolaganju je svakom ko im dođe. Goste biraju – mada mislim da oni privlače dobre ljude u svoj dom i svoje apartmane.

Nama je trebalo da se na dve noći isključimo i donesemo neke bitne odluke. U glavi. Ja sam ovaj vikend i put odsanjala. A znate da ja u snove mnogo verujem. Bili smo na ivici da ne odemo jer su neke okolnosti krenule da nas „proveravaju“. Ali su nam se i ovde dobri ljudi namestili da pomognu da ipak odemo. Ja sam obećala gospođi Mariki da ću njih dvoje i njihove apartmane staviti u jednu od svojih priča. Takvi ljudi zaslužuju da dobiju i više od ove jedne priče i biće ih još, ali ova je posvećena letu, odmoru i svima vama koji ste još u dilemi gde biste i kako biste. Mi smo srećni što smo spojili dva spavanja i jedan i po dan. Toliko smo vremena imali. Ponedeljak je tražio vrlo bitne odgovore. Ovih dana će i šira javnost znati o čemu se radi. Za sada znam da sam ja obišla mesto koje i u mislima mogu da dozovem i da dobije odgovor. Ovaj put je trebalo valjda da odemo i da tamo prizovemo pitanja da bismo mogli na njih da odgovaramo. Ako poželite da ih kontaktirate – podaci su vam ovde. Njihovo obaveštenje o njima samima je toliko skromno da sam morala da napišem ovaj tekst. Kao hvala za svaki divan trenutak, za onaj dan koji smo dobili na poklon, za mesto na kom u vođenim meditacijama nalazim mir, zbog domaćina sa kojima se ljubite u obraze kad odlazite i obećavate da ćete se ponovo videti i znate da je to istina – ako Bog da zdravlja. Zbog svega toga, ovaj tekst je moj poklon divnoj Mariki i Draganu. I preporuka vama.