Ptica u snu

ptiče
Njeno mesto bilo je na raskršću puteva. Stavljena kao kamen kraj puta koji se može lako zaobići, ali opet svako stane da ga pogleda. Možda se nešto promenilo. Možda se ona promenila. A nisu primećivali da je jedino ona ostajala ista – dotaknuta svim zvucima koji su do nje dopirali, dotaknuta svim jezicima koji se na raskršćima sreću. Nije ništa razumela, ali je čula. Bilo je bučno, kao na vašaru, neki su ljudi vikali, žene su beskrajno mnogo pričale, zvonili su telefoni, ljudi su zveckali preglasnim rečima, smejali se, pa opet prolazili pored nje i njenog mesta na raskršću. Nisu bili ni zli, ni pakosni, ni namera im ne beše loša, možda oni nju nisu ni primećivali – jer sama je sebe dokotrljala baš na to mesto, baš na put kojim moraju proći. Sklanjala je svoje krpice kad bi namernici upravo na tom mestu morali nešto da obave.ptica

Osećala se kao ptica koja sedi na šipci u kavezu. Ona je navikla da leti – jeste, bila je prilično razmažena ptičica, širila je krila kad bi poželela trenutke tišine i mira, da se napoji i da napuni oči lepotom i sjajem. Nije bila ptica za jata – nije imala ptiće o kojima bi brinula i kojima bi se lagodila, njene su karte ovako podeljene bile – da leti u četiri krila da oblake para i na zemlju gde joj je volja sleće.

Sanjala je jedan kutak za dvoje. Sanjala o gnezdu u koje niko kome u njemu nije mesto neće ući. O miru, i raširenim krilima. O blagodarnim trenucima tišine i mira. O suncu skupljenom u njenim očima kojima gleda u dragu joj pticu. Sanjala je njega – taj  drugi par krila. Sanjala je njegove oči koje se kupaju u njenim. Dodir krila u gnezdu. Dodir raširenih pera. Sanjala je gnezdo u kojem svako šareno staklo koje je u kljunu donela stoji baš tamo gde je ona poželela. Sanjala je svoje parče slobode u kojem ne sedi na raskršću poput one ptice na vašaru, uplašene glasovima i nepoznatim jezicima. Sanjala je i prizivala san. Ptica jedna bez ptića. Ptica jedna što na tom mestu svako veče dočekuje svog dragog. Da je prekrije krilom, da je ušuška i sakrije od sveta. Ptica jedna, kraj puta, bez znaka. Sa snom i suncem u očima.

Bloger, predavač, floriterapeut

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.