Znala sam, kako da nisam. Sat sam po njemu mogla navijati, i dane prema njemu brojati. Subotom, koji minut posle devet ulazio bi u London, sedao za onaj sto, tamo dole preko puta muzike, naručio s vrata prvi čokanj dudovače i sve je tako počinjalo. Jedina njegova veza sa svetom, van ove naše palanke, beše naziv...
Све мање ме има у његовој свакодневној рутини. Он има свој посао, децу, и у тој причи нема места за мене. Или га има све мање. Тај свет је досадан и мени недоступан. Или је можда баш из тог разлога и досадан, јер он покушава на све начине да ме искључи из њега. Чак и...
Заборави, заборави, заборави… али једино што ми полази за руком јесте заборав заборава. Надзаборав. Сама идеја о томе да нешто треба заувек отпустити. Па на крају заборавим све, само не могу јул. Никад ми љубави нису почињале у овом месецу. Никад се нису ни завршавале. Некако је јесен била та која би почела да их...
Ne volim miševe. Ni ostale glodare te fele. No, ponekad bih u neku rupu poput njihove se zavukla da presaberem i vidim gde je to zapelo (đe ba zapelo). [youtube=http://www.youtube.com/watch?v=-GBniRxM034] Svako sam sebe najbolje poznaje. Jeste, ponekad. Mislim, jeste uvek, samo kvaka je u tome što...
Sela je u naslonjač, i njihova mala igra ponovo je počela. On nije bio u stanu. Nije znala gde je, ali je znala da treba da se pojavi. Jer, danas je taj dan. Neki svake prve subote igraju karte, neki idu na pecanje, a oni igraju igru, jednu u nizu. Onu namenjenu subotnjem popodnevu. Ona...
….Ела је кроз прозор посматрала Данила. Овакав израз лица имао је увек када би га питала о времену пре Америке. Нека врста туге, помешана са болом, а све опет упаковано у нежно ткање замрзнутог осмеха. Као дете које крије тајну, као, да, пролети јој кроз главу, као Џон кад је био мали. Била је фасцинирана...