O čemu, bratanac, da ti pričam? Veruj mi… ma ne veruj mi ništa, ne znam više da li samo za mene ne važi ono da seda kosa mudrost nosi. Bolje ti je, dete, da stanem dok još mogu, jer ako dozvolim da me priča ponese, neću umeti da se zaustavim. Ko da mi neko...
... ne brini, dragi. Dobro je sada. Ne postavljam više sumanuta pitanja pticama koje vidim na onom travnjaku... kad krenem da te posetim, u tvom novom domu... Ne pitam ih više, znaju li zašto si otišao tako odjednom bez reči. Ne pitam ih više koja ti beše poslednja misao u času kada si napuštao dom....
Ušuškani vikendi. Davno zaboravljena kategorija. Petak, posle posla ulazim u autobus i u tom trenutku ostavljam sve iza sebe. I račune, i ko je šta rekao i obaveze koje predstoje. Zatvaraju se vrata autobusa i krećemo ka Novom Sadu. Gledam kroz prozor, onaj čarobni deo između Karlovaca i Petrovaradina, s one strane prema Kovilju. Koviljsko-petrovaradinski...