Ušuškani vikendi i ptičija vremena

knjigaUšuškani vikendi. Davno zaboravljena kategorija. Petak, posle posla ulazim u autobus i u tom trenutku ostavljam sve iza sebe. I račune, i ko je šta rekao i obaveze koje predstoje. Zatvaraju se vrata autobusa i krećemo ka Novom Sadu. Gledam kroz prozor, onaj čarobni deo između Karlovaca i Petrovaradina, s one strane prema Kovilju. Koviljsko-petrovaradinski rit. Ptice se vraćaju. Drveće je golo, nebo je još sivo ali one su tu. Skoro polovina nije nikuda ni išla, a veći deo njih svake jeseni ode, ali se vrati. Neko drvo, voda Dunava, neki ugao pod kojim sunčevi zraci padaju vrate ih svaki put. Gledam ih tako kroz mutno staklo autobusa i pomislim – tako su mi blizu – deli nas deo puta, pruga i rit – a opet su dovoljno daleko – jer šta ću ja u njihovom svetu? Dovoljno je da znam da su tu, da se vraćaju. Zatvore jednog dana vrata onog drugog kraja sveta i bez osvrtanja dođu kući. Znam nije njihov dolazak izlet – dug je to put, ali nekako mi je utešan taj njihov povratak. Umirujuć mi je i čitav rit – drveće, voda, ribe, ptice, nebo i sunce. I mir.

Poput ušuškanog vikenda. Ostavljam sve dnevne događaje iza sebe onog trenutka kad autobus zatvori svoja vrata. Iskrcam se  na novosadske ulice  poput ptice selice. Obavim sitan pazar, unapred osmišljeni ručkovi za dva dana, unesem u kuću-gnezdo. Ušuškani vikend.

Davno zaboravljena kategorija. Telefoni samo za dobre vesti. Knjige u kojima uvek pronađem neki biser ako dovoljno zaronim. Lenja jutra, sunce koje zagrebe po prozoru, a ako je i ono na vikendu, zamoli kišu da kucne na isti. Dobro jutro, ljubavi.

Dan koji protiče lagano. Nije ovo samo kraj nedelje. Ovo je i ostrvo na kojem smo se osamili. Zasviraj nešto, ti to tako dobro radiš. Dan lagano protiče, jedan lep dogovor za mart se privodi kraju ovog vikenda. U laganom ritmu. Poput muzike iz druge sobe. Poput zvuka gitare na ovom ostrvu za dvoje.

Zaboravljamo rituale iz detinjstva. Zaboravljamo ono što nas je nekada činilo srećnima. Subota, pijaca, kafa sa dragom osobom, izlet na Frušku goru. Nedelja samo za najbliže. Božji dan. Bezbrižan. Opušten. Knjiga pročitana za vikend. Odgledan film u bioskopu.

Ušuškani vikend. U petak zatvorena vrata. Sve ono što nas je do tog trenutka vuklo van koloseka ostavljamo iza tih vrata. Neke stvari će do ponedeljka svakako postati prošlost, neke će se razblažiti, neke ćemo opet lakše sagledati posle ovog ptičijeg vikenda.

Sećate li se kad ste poslednji put proveli ušuškani vikend? Kada ste u svoje gnezdo uneli samo boje voća, povrća, mirise hleba i mleka? Kada ste sebi priuštili dugo ispijanje kafe, bez vesti, bez preračunavanja, kalkulisanja, balansiranja?

Svet neće stati ako mi usporimo. Ako, poput crne lunje, jedne od ptica u onom ritu, odlutamo od svakodnevice. U vikend. Ušuškan. Uz dobru knjigu i nežnu muziku.

Ponedeljak i povratak na kopno čekaju, svakako. U ponedeljak ću ponovo proći pored rita i videti ptice. Na istom mestu. U istom poslu koji vekovima ponavljaju. U ritualu zvanom život. U ptičijem ritmu. Lagano, ali uporno. Jednog proleća golub je na našoj terasi napravio savršeno gnezdo od žice. Dan po dan donosio je u kljunu po parče iste, savijao je i uplitao. Kljunom. Uporno. Bez pogovora i kukanja. Radio je to za sebe i porodicu. Za ono što se zove život.

Zašto vam pričam o pticama?

Od njih možemo mnogo toga naučiti. O odlascima i vraćanju. O snazi i kreativnosti pri pravljenju doma. O upornosti i strpljenju dok sede na jajima i čekaju mlade. O učenju kako iskoristiti vetar, kako raširiti krila i odlučiti se na ostanak ili put, zavisi kako je zapisano. O beskrajnom miru i saglasju sa prirodom.

Ušuškajte i vi ponekad svoje vikende. Učvrstite gnezdo i nađite mir u sebi. Ugodite sebi i svojoj porodici, iskoristite svaki dobar vetar i sklonite se kad prejako zaduva. Ovo su sada ptičija vremena. Treba im se prilagoditi...

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (18)

  1. Svidja mi se ovo poredenje sa pticama. Zaista je tako. JA sam skoro nesto zakljucila, i naglas sa bliznjima podelila: „beba te nauci da zaista uzivas u malim stavrima“. Dodala bih sad: „ako to dozvolis“. Trenutno imam luksuz da mogu da ne razmisljam o ponedeljku, o kalkulacijama, i sl. Najveca sreca mi je kada supesno obavimo visecasovnu setnju, i pokupujemo razne omiljene namirnice. Pa onda trk kuci da ih pripremamo i u njima uzivamo. Pa jos kada beba bude mirna i to dozvoli. Pa jos kada te delicije uspem da fotografisem. Iseckano, u nekoliko navrata, ali nema veze. Uspem! I onda ponekad pomislim kako je to normalno i kako je svima tako, ali shvatim da ima puno mladih mama oko mene koje stalno nesto kukaju, i koje ni ne uzivaju u tim malim stvarima. I onda budem jos srecnija zbog sebe. Zbog nas!

    1. Ptice su oku vidljive svakodnevno. Prolazim pored tog rezervata i razmišljam. Nismo ni svesni koliko smo srećni. Nismo ni svesni da postoji vreme za posao, ali i vreme za sebe, partnera, za sitna uživanja. Sve to život čini lepim i ispunjenim. I ponekad shvatim da najviše kukaju upravo oni koji imaju sve, ali toga nisu svesni. Naravno, kad naiđu teški dani, tako se i postavljamo, reagujemo na tu situaciju, rešavamo, padamo, ustajemo. Ali, kad su, nazovimo ih, mirnodobska vremena, treba baš u svemu uživati. Jer život je radost i zato smo tu, da ga na najpametniji način iskoristimo.!

  2. Volim tvoje tekstove, tako su puni života :) Prošle godine, kada sam otišla iz redakcije, shvatila sam da postoji život i van televizije. Moji vikendi su ponovo ušuškani, imam vremena i za šetnje, druženje, igranje sa mlađim sinom, kolače…

    1. Hvala ti, Suzana. Raduje se, posebno zbog komentara u vezi sa ovim tekstom – jer bih volela da se svi vratimo sebi, koliko možemo i da uživamo u onome što imamo. Sutra i juče nisu naši. Samo ovo sad i trenutno nam pripada. Ušuškajmo ga.

  3. Предиван текст о томе како смо бића заједнице, како ЈА не постоји без ТИ, без МИ! Суптилан и нежан подсетник како је сваки сусрет, сваки поглед, сваки додир, осмех… и са знанима и са незнанима залог наше радости и животног ентузијазма.
    Пуууно поздрава Мајска! Увек да нас овако крепиш! :)

    1. Hvala, draga Ognjena. Mene su inspirisale ptice i neka lična premišljanja. Drago mi je da te je krepilo i da ti je lepo i ušuškano leglo ovo štivo :)

  4. Tek zadnjih godinu dana mogu sebi da priuštim vikend uopšte. Pre toga je skoro svaki bio radni! Zato treba znati iskoristiti svaki slobodan trenutak za male stvare koje se rade sa velikom ljubavlju!

    1. Slažem se s tobom. Često se spoje svih sedam dana sa sledećih sedam… ali čim se nazre mogućnost ušuškanosti treba ga koristiti. Za male stvari koje se rade s velikom ljubavlju, kako si lepo rekla, draga Skitarnik :)

  5. Divna ušuškana zabeleška!
    Ne znam tačno kada sam počela da gubim takve vikende, bili su retki, čini mi se od kad sam gimnaziju završila.
    Ipak, uživam u kafi s porodicom, manje šolje, ali isti osećaj ljubavi. I gledam ptice i zalaske sunca sa terase. Samo još da umem da sve zaboravim.
    Hvala ti, osvežila si moje obično veče!

    1. Nema na čemu draga Neno. :) Divno je što još uvek umeš da uživaš u svemu. I ne zovi zaborav, on dođe kad treba i obriše šta treba… Umesto zaborava, bolje je opraštati… To svi treba da naučimo…

    1. Draga, te iste ptice su i na tvom putu, svaki dan. Da, ovo su ptičica vremena u svakom pogledu…. Ptica ima raznih, ti jesi sokolica, neki su selice, neki domaće, neki gradske, svi smo mi neka vrsta… i svi se možemo prepoznati u one dve – jutarnjoj i večernjoj :)

  6. Ja se nekako trudim da bar subotu ili nedelju uvece provedem tako. Nije bas skroz „ususkani“ ali i to je pocetak :). Evo bas sam pre neko vece rekla muzu da nema telefona u spavacoj sobi, da malo pricamo, a ne samo da citamo :).

    1. Tačno. Svaki trenutak koji nežno izvučemo iz tehnologije i poklonimo ga sebi samima jeste blagodet. Draga B.M. vi ste na divnom putu da lepo ušuškate svoje i vreme svojih najdražih :) Hvala vam!

  7. Male stvari koje život znače.
    Ruka neka i nečije rame, zagrljaj, dodir, pogled i osmeh. Sigurnost.
    Osvedočena prijateljstva. Neobavezno ćaskanje. Poveravanje.Majušni tračevi koji golicaju radoznalost. Dnevne vesti.
    Sudbinske teme ionako rešavaju oni koji ih nikada neće rešiti.

    Znaš li…
    Neka.
    Znam da znaš :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.