Intimni imaginarijum

B. nasmeši se…

... ne brini, dragi. Dobro je sada. Ne postavljam više sumanuta pitanja pticama koje vidim na onom travnjaku... kad krenem da te posetim, u tvom novom domu... Ne pitam ih više, znaju li zašto si otišao tako odjednom bez reči. Ne pitam ih više koja ti beše poslednja misao u času kada si napuštao dom. Strpljive su one, mislim te ptice, navikle na ovakve kao ja, kojima dugo treba da se pomire. Ne pitam više ni onu praznu kućicu puževu... što ti je na pragu čitavo leto stajala. Ne znam da li ti je neko šapnuo da sam dolazila i sedela tako, vrele julske i avgustvoske dane na tvome pragu, na onoj ploči, i gledala tu napuštenu, belu kućicu za puža. Nju je napustio on, ja sam se pitala zašto si otišao ti. Nije me kopkalo gde si, niti sa kim, jer znala sam, da jesi tamo gde moraš da budeš, samo sam gnjavila prirodu da mi kažu zašto. Ptice, ti verni pratioci bežale su od mene. 
- Os...os.... ostavi... s...s....s... stavi tačku... 
Ne brini, sabrala sam sve što se moglo i sada stavljam tačku. Ma, znam, smeškaš se, sada u toj svojoj kući, šeretski. Znao si da ću tvoje pismo pronaći tek kad dodje vreme da se suočim sa pitanjima. Kada budem mogla da razumem kako se to sa nekim spletemo... i onda odjednom jedno mora da preseče. 
Tvoje pismo na nekoliko malih podsetnik papira....... Tvoj oproštaj, tvoje praštanje, u mojim velikim crnim kutijama za "važne" stvari.. 
- Vidite... ipak mi je poslao pismo... govorila sam tada pticama. 
A, pčamactice ko ptice, te, što žive blizu tvoje kuće... njih nikada ništa ne dotiče. Pa ni moja radost. Jer, davno su molile da im se iz svesti odstrani žalost. Kad već moraju da žive tu gde žive, barem da postanu imune na tugu. Molile su davno i dobile. Ali, od tog dana, ni sreću više osetile nisu. A, možda je tako i bolje. Zamisli, koliko ovakvih kao ja, svaki dan, onako u prolazu, na putu do nečije kuće postavlja to jedno jedino pitanje - zašto....
I, koliko puta one ponove tu jednu jedinu rečenicu:
Os...os.... ostavi... s...s....s... stavi tačku... 
I, da... ja sam ti samo htela reći, dobro sam, dragi. Odlučila sam, nosiću osmeh umesto kape ove zime. Odlučila sam, prvi put neću pitati ptice, jer više nije važno. Odlučila sam, jer sada znam, ti ćeš me čekati, a ja treba da nastavim. Odlučila sam, da te pustim da, ovo parče večnosti bez mene, provedeš gledajući sunce ispod velikog šešira, zavaljen u stolici, kraj onog nestalog Panonskog mora, tamo, je, gde i ti. I, da odlučila sam, voleću... u inat svima koji to neće razumeti... A, ti se samo šeretski nasmeši...

Tags: , ,

16 Comments

  1. Па… Хтео бих да кажем нешто, али не знам шта. То су дубине у којима сте само ви. Ми можемо да бацимо понеку реч тек као ситниш. Што се баца за срећу. По Оним бунарима.

  2. Ponekad, kad na mene neki napisani redovi ostave jak utisak, ja jednostavno nemam neki pametan komentar, jer reči su mi nekako suvišne, kad je nešto za mene divno.

    • Takav osećaj ja često imam. I onda ne ostavim komentar – baš zato što se neki bune da takve ne vole… Hvala tebi, Olja, ja volim kad čujem i da smo bez reči…

  3. Priča je divna i topla i tužna ali se ja posle čitanja osećam nekako viśe razneženo nego tužno.

  4. Grlim te draga <3 svatko ima pravo da pita, traži, tuguje, i to baš onoliko dugo koliko osjeća da mora, zbog sebe. Osmijeh ti tako dobro stoji, ne skidaj ga više s lica :*

  5. Tako dirljivo, jako emotivno. Suze mi natera na oci, draga Majska… Ali, ipak, drago mi je zbog tebe. Stavila si tacku na jedno poglavlje i zapocela jedno potpuno novo. Zelim ti da tvoj divan osmeh zauvek krasi tvoje lice.

    • Hvala tebi draga Danijela. Život je takvo jedno čudo, ljudi nas obogate, odu, mi ih u srcima sačuvamo kao što čuvamo najvrednije blago… i u ime svega lepog nastavimo da volimo i da se smejemo i da slavimo život!

  6. Tako divan i tako tužan tekst. Najtužnije je kad moramo da se oprostimo od onih koje volimo i da nastavimo dalje. Ponekad i zbog njih jer bi oni tako želeli…

  7. Mnogo toga mi je na umu ali neću da mudrujem. Tek da kažem prvi utisak- toplo, nežno, praštajuće, olakšavajuće…

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: