U nekim pričama nam nije mesto. Neko je već sedeo na našoj stolici. Ljudi vole rutinu i vole ustaljene likove. Navikavanje u nekim godinama teško ide. Na nekim mestima nije naša priča. Neko drugi je pre nas već odigrao ulogu i nije bitno jesmo li bolji ili lošiji, jednostavno original je original.
Na neke stolice ne treba sedati. Na njima će zauvek pisati ime prvog lika iz priče. I treba mnogo truda da se alternacija makar pokaže kao ličnost a ne samo lik iz priče. Neke alternacije jednostavno nisu moguće. Neko je dao pečat ulozi i drugi neko može biti i bolji i gori, ali publika nije spremna da da priliku drugom.
0
Neke predstave bolje je režirati bez glumca iz druge postave. Fantomski lik će ionako sedeti na stolici iz prve scene, publika će aplaudirati onome koga više davno u komadu nema, ali navika je čudo. Čudo je i biranje verzije. Alternativac u tom slučaju doživi diverziju i pre nego što uspe da prikaže svoje kvalitete.
I zato mislim, u nekim pričama nam nije mesto.
Neka zavesa padne….
0
Leave a Reply