Dragi moji,

Nemam jednu univerzalnu čestitku kojom bih svačiju želju obuhvatila. 

Nemam ni čarobni štapić da jednim dodirom promenim nečiji svet.

Nisam ni ovaj srećković što osvoji premiju pa da svakom šušnem barem ponešto.

Nisam ni neko ko lako daje obećanja pa da vam čisto radi reda nešto obećam.

 

A šta možeš, upitaće neko?

Moje su mogućnosti na prvi pogled male. No, kada se sve sabere, nije to baš tako sićušno.

Mogu da između redova, a to već danima radim, iščitam vaše želje i da vam dodam ono malo da vas pokrene pa da do ostvarenja stignete.

Mogu da budem neko ko će vas saslušati, i možda kroz razgovor  dođete do nekog novog uvida u svoj život.

Mogu vam biti prijatelj.

Ali, ono najvažnije 

Mogu da zatražim oproštaj od vas za sve ono čime sam vas možda nehotice povredila, za sve one stvari koje nisam uradila, a mogla sam i za sve one koje sam uradila a nije trebalo.

Takođe mogu i ja vama da oprostim sve ono čime ste me nehotice povredili, da oprostim sve ono što ste mogli da uradite, a niste i sve ono što ste uradili a nije trebalo.

Oproštaj i novi početak.

To vam poklanjam i to bih od vas volela da dobijem. Da očistimo srca i da bez gorčine, ljutnje, teških reči, nesporazuma, zbog neizrečenog, ili izrečenog bez potrebe, krenemo u novo. 

I, ono što je najvažnije – kad praštamo to radimo prvenstveno zbog sebe – a kad oprostimo, budimo zahvalni. I neću da ovo liči na motivancione tekstove. Nije mi ovaj put to namera. Samo želim da vam na ovaj jednostavan način poželim sve najbolje i da vam dam i zatražim od vas ono najdragocenije. Oproštaj. 

Zahvalna,

Marina Majska